Presovano staklo: od ekonomičnosti do kulturne misije

Detalj presovanja stakla u pogonu za ručno-trgovačko staklo u paraćinskoj fabrici, 2010. || ljubaznošću: Slobodana Jelisavčića

Presovano staklo: od ekonomičnosti do kulturne misije

Dejan Vorgić

Prvi koraci: 1908-1915.

Sud o presovanom staklu kao vidu kreativnog izražavanja često se vremenom menjao pod uticajem različitih kulturnih obrazaca i istorijskih okolnosti. Kada se pojavio u Evropi tridesetih godina XIX veka, on je bio skupa invencija kojoj su mnoge staklare težile kako bi ubrzale proizvodnju i smanjile troškove. Krajem veka, kada je produkcija dostigla velike razmere, a presovanje stakla postalo dostupno većini staklara, ono paradoksalno zapada u privremenu kreativnu i vrednosnu krizu. U trenutku osnivanja paraćinske staklare, obim, značaj i kvalitet proizvodnje presovanog stakla na evropskom nivou raste. Dizajnerska rešenja za presovano staklo sve više odlikuju jednostavnost, čistoća stila, funkcionalna podobnost i odmerena, a maštovita upotreba dekoracije. Javljaju se sve više i specijalizovane staklare u okviru velikih kompanija, čija glavna preokupacija postaje upravo proizvodnja ovog tipa stakla. Povećanu proizvodnju presovanog stakla, pratilo je i konstantno širenje asortimana, koju je dobrim delom diktiralo i samo tržište. Prestankom rada jagodinske staklare, tržište Srbije je u potpunosti zavisilo od najvećih austrougarskih proizvođača presovanog stakla kao što su kompanije: Karl Štolcle i sinovi, S. Rajh i komp, J. Šrajber i nećaci, J. Invald i dr.¹

1. Statistički godišnjak Kraljevine Srbije XII za 1907. i 1908., Beograd: Uprava državne statistike, 1913.

Prilikom apliciranja za privilegiju 1906. godine, Milivoje Popović, upoznat sa ovim tendencijama na tržištu stakla, navodi da mu je u planu da u budućoj fabrici proizvodi presovano staklo. U okolnostima Carinskog rata sa Austrougarskom, akcionarsko društvo, na mestu stare izgorele fabrike vunenih tkanina u Paraćinu podiže nove pogone. Staklara je u to vreme imala peć sa 14 lonaca, parnu mašinu sa 40 konjskih snaga i blizu 200 radnika. Prve godine rada (1908) vrednost proizvedene robe iznosila je 348.737 dinara.² Glavninu pokretačke snage fabrike činilo je šezdesetak radnika koji su došli iz Češke i Austrije.³

Već u prvim godinama rada fabrike proizvodnja ovog tipa stakla je bila prisutna, što vidimo na osnovu tarifnog sistema primenjivanog u staklari u periodu 1908–1910. godine.⁴ Međutim, nije nam poznat obim proizvodnje niti raspon predmeta koji su proizvođeni u to vreme. Investicioni ciklus Beogradske zadruge obuhvatao je i izgradnju još jedne peći koja bi prvenstveno bila namenjena proizvodnji presovanog stakla.

Prema raspoloživim podacima druga peć je započeta, ali usled ratnih okolnosti nije završena, a fabrika je u periodu s kraja 1915. i početka 1916. morala u potpunosti da obustavi svoju proizvodnju.⁵

Vest o izgradnji nove peći u cilju proširivanja proizvodnje presovanog stakla izazvala je značajnu pozornost austrougarskih konzula u Srbiji. Postojala je kod njih opravdana bojazan da bi u slučaju izgradnje peći potražnja za presovanom staklenom robom iz Austrougarske drastično opala na području Srbije.

Berichte über Handel und Industrie: Keram- und Glasindustrie und -Handel in Serbien, Sprechsaal Amtliche Zeitung (Nr. 13), 1914: 224.

2. Sindikalni pregled: Da bežimo!, Radničke novine, 30.6.1914: 3.

3. Lampe, J. (1982) Balkan Economic History, 1550 – 1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations, Bloomington: Indiana University Press.

4. Képviselőházi irományok, 1910. VI. kötet, Budapest: Pesti Könyvnyomda Részvény-Társaság, 1911.

5. Poslednji aktivni oglas u kome fabrika reklamira svoje proizvode publikovan je 15.10.1915. godine u listu Večernje novosti (prim. aut.).

Prema jednom kasnijem zapisu nastalom na pedesetogodišnjicu od osnivanja fabrike navodi se da su se među prvim osvojenim proizvodima po osnivanju fabrike našle i presovane čaše.⁶ S obzirom da su u Srpsku fabriku stakla iz nekadašnje jagodinske staklare Nacka Jankovića, koja je ugasila peć 1901. godine, došle određene mašine, kalupi i jedan manji deo radnika, možemo pretpostaviti da su tada možda preuzeti i pojedini metalni kalupi, kao i pres-mašina. Na ovo upućuje pre svega slanik (model 721, Kat. 1930) od presovanog stakla koji se dugi niz godina nalazio u asortimanu paraćinske staklare, a koji je stilski izuzetno blizak proizvodima jagodinske staklare. Serijski broj slanika sa druge strane upućuje da je on bio prvi produkt tog tipa u paraćinskoj staklari.

6. Pedeset godina fabrike stakla u Paraćinu, Borba (br. 244), 5.9.1957: 4.

ka kontinuitetu presovanog stakla: 1921-1927.

Posleratna obnova devastirane fabrike trajala je duži vremenski period, i septembra 1921. godine upaljena je prva peć.⁷Prvog oktobra iste godine staklara izveštava klijente i naručioce stakla da usled brojnih porudžbina izradu poručenog stakla vrši samo po redu prijave.⁸

Do sredine 20-ih godia u fabrici radi 300 radnika pod rukovodstvom direktora Živka Mijatovića i tehničkog direktora Františeka Urmana, a godišnja proizvodnja svih tipova stakla iznosila je oko 300 vagona.

Adressbuch Europas Glasindustrie (1925) Dresden: „Die Glashütte“ Dresden A- 24.

Do 1922. godine presovanje je isključivo vršeno na lončanoj peći, pa je dolazilo do čestih prekida u proizvodnji usled punjenja lonaca sirovinama. Godine 1925. podiže se još jedna modernija kadna peć. Na njoj je organizovan kontinuiran rad u tri smene na masovnijoj proizvodnji presovanog stakla i na četiri mašine „Volf” i „Kiko” za proizvodnju preso-duvanog stakla.

Prvi poznati presar po obnovi Srpske fabrike stakla bio je Franc Blaha, rođen 1878. godine u Daruvaru. On je 1922. vodio brigadu na lončanoj peći. Došao je u Paraćin sa sinom Francom Blahom mlađim, koji je rođen 1900. godine u Ajki (Mađarska), gde mu je otac u to vreme radio.⁹ Na osnovu kolektivnog ugovora između fabrike i radnika iz 1925. godine vidi se da su brigade (odeljenja ili verkštati) za proizvodnju presovanog stakla činile ekipu od šest radnika. Pored vođe tu su bili presari, heftari, nabirači stakla i drugo pomoćno osoblje. Presari su bili potpuno odgovorni za kalupe koje im je fabrika dodelila i u slučaju njihovog oštećivanja bili su obavezni da ih vrate i rade samo sa valjanim.¹⁰

Ključni momenat za dalji razvoj presovanog stakla u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu bio je dolazak gvozdenog kalupara Jožefa (Joške) Papa (Mađarska, 1892) sa porodicom. On je radio u fabrici od 1921. godine, mada postoje navodi da je boravio u fabrici još u vremenu pre Prvog svetskog rata.¹¹ Pretpostavka je da je po dolasku u fabriku njegov prvi zadatak bio da brine o kalupari i da čisti i popravlja oštećene metalne kalupe.

7. Savič, M. Naša industrija in obrt, Trgovski list (št. 143), 2.12.1924: 2.

8. Fabrika stakla u Paraćinu, Zastava (br. 222), 1.10.1921: 3.

9. Arhivski fond, Srpska fabrika stakla. Knjiga kadrovske evidencije, 1928.

10. Ilić, P. (1983) 75 godina Srpske Fabrike stakla Paraćin: 136 godina staklarstva u Srbiji, Beograd: Srpska fabrika stakla – Paraćin.

11. Arhivski fond, Srpska fabrika stakla. Knjiga kadrovske evidencije, 1928.; Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).

Posle obnove fabrike 1920. godine unapređuje se već ustanovljena proizvodnja na presama. Postoji mogućnost da je tada nabavljena i druga pres-mašina za veće artikle, koja se pominje u kasnijim izvorima. Godine 1922. presovano staklo se, sa akcentom na čaše za vodu, pivo, vino i rakiju, po prvi put javlja u jednom oglasu Srpske fabrike stakla, što nam daje signal da je do tad obezbeđen dovoljan broj artikala i kalupa za njihovu izradu.¹²

12. Videti: Adresno-informaciona knjiga za Beograd, Beograd: Ruska misao, 1922

Proizvodni program sa čašama za domaćinstvo i ugostiteljstvo je proširen novim tipovima, tako da se prvi put javljaju krigle (čaša sa drškom), od kojih neke nose stilske karakteristike pozne secesije. ¹³

13. Na primer model 421, Katalog Srpske fabrike stakla, 1930.

Među pokućstvenim predmetima, sa dekorom na kome dominiraju imitacije brušenih ornamenata i faseta, javljaju se svećnjaci, cediljke za limun, pepeljare, ali i prvi servisi za kolače i kompote sa aufsecima (tacne na stopi). U tehnici presovanja, staklara je do 1924. godine uvela u proizvodnju i dva tipa crepa za kuće (biber i sa žljebovima).¹⁴ Na pojedina dizajnerska rešenja iz tog vremena je uticala čuvena nemačka staklara Augusta Valtera iz Moricdorfa. Tu se pre svega misli na svećnjak (model 731, Kat. 1930.) i prvu presovanu paraćinsku vazu (model 780, Kat. 1930.).

Do 1928. godine fabrika je uvela više od 75 presovanih artikala od kojih su više od polovine činile čaše. U to vreme pored staklare u Paraćinu jedini proizvođač presovanog stakla na području Jugoslavije bila je staklara Hrastnik.

Katalog proizvoda, Srpska fabrika stakla A. D., Paraćin: Žikišon, 1930.

14. Savič, M. Naša industrija in obrt, Trgovski list (št. 143), 2. 12. 1924: 2.

Čaša sa blago isturenim horizontalnim rebrima, je na prostoru Jugoslavije bila posebno popularna u veličini prilagođenoj kratkim pićima. Uz izvesne izmene proizvođena je od početka dvadesetih godina, pa sve do kraja XX veka. Iskusni presar je čašu ovog tipa u veličini 1/50l mogao da proizvede u količini i do 1800 komada za jedan radni dan.

dalji razvoj paraćinskog stakla i interkulturalni uticaji: 1928-1945.

Svetska ekonomska kriza i odlazak dela čeških radnika i dolazak Slovenaca 1928. godine iz zatvorene staklare iz Zagorja na Savi i staklare Hrastnik obeležili su prve godine Srpske fabrike stakla pod novim rukovodstvom. Kapaciteti fabrike od strane novog vlasnika nisu povećavani, jedna kadna peć je zamenjena drugom (1934), a lončana peć sa 12 lonaca je smanjena na 8 (1930). Međutim, rađeno je na maksimalnom iskorišćavanju već postojećih potencijala. Fabrika stakla u Paraćinu je delimično osnažena 1938. godine kada su određene mašine prebačene u nju iz otkupljene Teslićeve staklare iz Siska.¹⁵ Iste godine broj radnika je već premašio 800, a zabeležen je i veliki izvoz stakla u Palestinu.¹⁶Godišnja proizvodnja 1939. godine bila je 2650 tona stakla.

Srpska fabrika stakla u Paraćinu podigla je svoju proizvodnju i kvalitativno i kvantitativno na dostojnu visinu.

Kernes, K. Srpska fabrika stakla u Paraćinu, Pravda (br. 12145), 7.8.1938: 9.

Po preuzimanju Srpske fabrike stakla od strane konzorcijuma Sjedinjene tvornice stakla, postojao je pokušaj da se uvede sistem plaćanja i tarifiranja koji je primenjivan u slovenačkim staklarama. S obzirom da su paraćinski radnici bili 60% bolje plaćeni od slovenačkih kolega, ubrzo je usledio štrajk u maju 1928. koji je naterao novu upravu da odustrane od ovakvih planova. Paraćinski radnici su uz dosta problema potpisali nov povoljniji kolektivni ugovor 1929. godine, po kome je ukinut zastareo šokovski sistem i uveden nov način tarifiranja. Ovaj kolektivni ugovor dovodi do štajkova u slovenačkim staklarama, jer su se paraćinski majstori u tom trenutku našli u povlaštenijem položaju. Tarife su se zbog globalne krize često menjale, a 1931. godine su radnici dobijali 90 dinara za izrađeno brušeno staklo, 88 za presovano staklo, 85 za šuplje staklo i 80 za rad na mašinama „Kiko” i „Volf”.¹⁷

15. Kolar-Dimitrijević, M. (1994) Društveno-ekonomski razvoj Siska 1919-1941. godine, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest (Zagreb) 27: 271-288.

16. Kernes, K. Srpska fabrika stakla u Paraćinu, Pravda (br. 12145), 7.8.1938: 9.

17. Kolektivna pogodba sklenjena za vse steklarne, Delavec (št. 10), 25.5.1932: 4.

Tokom druge polovine tridesetih godina među presarima i dalje dominiraju stranci – Jozef Kolbert (rođen 1876), Vencel Bauer (jedan od potpisnika kolektivnog ugovora iz 1936. godine), Hladnik Sitar, Slovenac Zupanc i dr. U istom periodu Boško Stefanović (Glavica, 1896 – 1971) postaje prvi srpski majstor na presi koji je 1928. godine obavljao funkciju staklarskog pomoćnika.¹⁸

Fabrika uzima učešće i na prvom beogradskom Međunarodnom sajmu uzoraka septembra 1937. godine u okviru 3. paviljona, gde među različitim eksponatima izlaže i presovano staklo.¹⁹Na osnovu zapisa iz onog vremena znamo da su izloženi jugoslovenski staklarski proizvodi pozitivno ocenjeni. Pre svega je istican njihov lep i ukusan rad, koji nimalo ne zaostaje za inostranom robom.²⁰

18. Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.

19. Prvi međunarodni sajam uzoraka u Beogradu, Beograd: Zadružna štamparija, 1937.

20. Sjedinjene tvornice stakla, Vreme (br. 5630), 19. 9. 1937: 18.

Bez obzira što je Srpska fabrika stakla dobila novog vlasnika ona je i dalje u prvo vreme imala autonomiju u samostalnom razvoju presovanog stakla. Stoga se asortiman proširuje novim dizajnerskim rešenjima za pepeljare, tacne, crepove i servise za kolače.U ovom periodu primetan je uticaj čehoslovačkog stakla i kompanije Jozefa Invalda.²¹ Među kvalitetnim i originalnijim dizajnerskim rešenjima iz tog perioda ističu se servis kolokvijalnog naziva Mašne sa srcima i servis sa postsecesijskim motivima.

21. Na servisu model 705 (Kat. 1937) primetan je uticaj serije Lord, dok je za servis model 781 (Kat. 1937) iskorišćen uzor u seriji Pikadili kompanije Invald.

U približno vreme nastao je i dizajn za dečju čašu (model 411. Kat. 1938). Na vreme nastanka čaše ne upućuje samo fabrički kataloški broj, već i stilske odlike. Za razliku od ostalih proizvoda iz tog vremena, na čaši su predstavljene figuralne i plastične forme – Dva indijanca i konj. Prednja strana krigle je bila izmenljiva u kalupu, pa je mogla imati po želji različit ukras. Motiv sa čaše je u potpunosti prilagođen deci, tako da se javljaju predstave kao što su drveni konjić za ljuljanje, konj, pas, devojčica sa lutkom i kolicima, loza sa grožđem i dr. Slična rešenja su se u to vreme postojala i kod ambalažnog stakla, kada su na isti tip boce aplicirani različiti logotipi firmi.

21. Srpska fabrika stakla A. D., Paraćin: Žikišon, 1930. (katalog); Srpska fabrika stakla – Paraćin: Staklarsko porculanska trgovina Nikola Stojadinović, Beograd, 1938. (katalog)

Što je vreme više prolazilo, uticaj kompanije Sjedinjene tvornice stakla na proizvodni program Srpske fabrike stakla je rastao. Vremenom dolazi do direktnih usvajanja brojnih dizajnerskih rešenja za predmete od presovanog stakla, koja su razvijana u okviru staklare Hrastnik. Od presovanog stakla uvode se nove vaze, čaše, tacne, pepeljare i setovi za kolače u duhu tada dominantnog ar dekoa (franc. Art déco). Bilo je primera, doduše ređih, kada su uticaji išli i u suprotnom pravcu. Pa tako Sjedinjene tvornice stakla usvajaju veoma popularnu tacnu iz serije Pikadili, koja je prvobitno proizvođena u Paraćinu.

21. Srpska fabrika stakla A. D., Paraćin: Žikišon, 1930. (katalog); Srpska fabrika stakla – Paraćin: Staklarsko porculanska trgovina Nikola Stojadinović, Beograd, 1938. (katalog)

Opšti zaključak bi bio da je cilj Sjedinjenih tvornica stakla i njenih vlasnika, porodice Abel bio da vremenom stvori jedinstvenu ponudu na tržištu, koja bi na pravi način parirala sličnim uvoznim artiklima. Tokom druge polovine tridesetih godine presovano staklo je pored bezbojne proizvođeno u plavoj i rozalin varijanti, a sasvim moguće i u zelenoj boji stakla.²² Ustanovljen je i sistem naknadne dekoracije, koji je pre svega obuhvatao ukrašavanje pozlatom, posrebrenjem i poliranjem, a na pojedinim predmetima je primenjivan i mat-šlif.

Za sada nam ostaje opravdana pretpostavka da je u vremenu pre Drugog svetskog rata staklara u Paraćinu imala sopstvenu proizvodnju, doradu ili finalnu obradu gvozdenih kalupa koji su služili proizvodnji presovanog stakla, jer dosadašnja literatura vrlo šturo govori o tome. Nagoveštaj njenog postojanja imamo u ranijim istraživanjima u kojima se spominju nekadašnji (predratni) kapaciteti fabrike, među kojima su cilindrična brusionica, kalupara i bravarnica. Poslove na izradi kalupa za presovane artikle u jednom trenutku preuzima majstor Jožef Pap, kome se ubrzo pridružuju sinovi.²³

Izbijanjem Drugog svetskog rata proizvodnja u Srpskoj fabrici stakla je opala. Za potrebe okupatorske vojske proizvođene su presovane čaše i boce u određenim količinama. Usled odlaska dela nemačkih radnika iz fabrike početkom rata, kao i povratka dobrog dela Slovenaca u rodni kraj, tokom četrdesetih godina dolazi do oslobađanja brojnih viših radnih mesta za srpske radnike.

22. Srpska fabrika stakla A. D., Paraćin: Žikišon, 1930. (katalog); Srpska fabrika stakla – Paraćin: Staklarsko porculanska trgovina Nikola Stojadinović, Beograd, 1938. (katalog).

23. Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.

Tako na primer početkom Drugog svetskog rata majstor presar postaje Dušan Todorović (Pojate, 1920). U fabrici je radio od 1933. kao nosač, pa bravar, da bi kasnije postao pomoćnik presara. Presovao je gotovo sve artikle i bio jedan od retkih koji je izrađivao stakleni crep. Godine 1941. majstor na presi postaje i Nikola Petrović (Glavica, 1903), koji je radio u fabrici od 1915. godine. Obučio je brojne presare tokom svog radnog veka, a između ostalog i svog sina Miliju.²⁴ Pred sam kraj rata 1945. godine peći su na kratko ugašene, da bi nakon oslobođenja proizvodnja ponovo bila pokrenuta.

24. Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.

presovano staklo u službi inovacija i demokratizacije: 1945-1972.

Neposredno po završetku Drugog svetskog rata paraćinska fabrika je konfiskovana. Jedan od zadataka za Srpsku fabriku stakla na osnovu prvog petogodišnjeg plana razvoja privrede u Jugoslaviji (1947) bilo je i proširenje ručno-mašinske proizvodnje (presovano i preso-duvano staklo).

Na proizvodnju i plasman proizvoda od presovanog stakla uticale su direktno i pojedine odluke Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kao što je puštanje industrijskih proizvoda u slobodnu prodaju po višim jedinstvenim cenama , ali i naredba Ministra trgovine i snabdevanja FNRJ o proizvodima koji će se prodavati zemljoradnicima (proizvođačima) po nižim jedinstvenim cenama (25).

Među različitim povlašćenim proizvodima za poljoprivrednike našle su se presovane čaše, servisi, krigle, tacne, pepeljare i vaza.²⁶Ova odluka je uticala na veću raširenost presovanog stakla u seoskim domaćinstvima.²⁷ Od 1948. pa do sredine 50-ih godina XX veka dolazi do izgradnje novih pogona, modernizacije i automatizacije proizvodnje. Automatske i polu-automatske mašine su nabavljane iz Čehoslovačke, Engleske, Amerike i Italije.

Najznačajniji presar u posleratnom periodu bio je Dušan Hadžić, koji je radio u topionici na vani (kadnoj peći) broj jedan. Ovaj majstor je pobeđivao na svim takmičenjima koja su održavana tromesečno u periodu 1946/1947. Naziv udarnika nosio je više od godinu i po dana, i odlikovan je 1948. godine ordenom rada III reda. Dušan Hadžić će 1950. godine ući u prvi Radnički savet fabrike (28).

25. Odluka br. IV-1187 od 10. 2. 1948.

26. To su bili sledeći proizvodi: čaše (model 304, kat. 1949), krigla sa žigom (model 425, kat. 1949), servis Mašne sa srcima (model 720, kat. 1949), tacne (tablete model 766, kat. 1949 ), pepeljare (model 2027, kat. 1949), slanik (model 1981, kat. 1949), slanik sa držačem za čačkalice (model 513, kat. 1949), svećnjak (model 832, kat. 1949) i vaza za cveće (model 2007, kat. 1949).

27. Oglas (u vezi naređenja Vlade FNRJ), Borba (br. 60), 10.3.1948: 8.

28. Lj. R. Čitavo preduzeća liči na zavod za proučavanje i uspostavljanje normi, Borba (br. 139), 12.6.1947; E. Ž. Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu izvršio obavezu datu maršalu Titu i otadžbini, Borba (br. 275), 18.11.1947: 3; Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).

Godine 1947. u staklaru dolazi Milija Petrović, koji počinje da radi kod oca Nikole kao heftar. Heftar najčešće ispresovane artikle lepi za dno, zagreva ih u bubnju i daje majstoru koji predmet ručno dorađuje i daje mu poslednju formu. Po odlasku oca u penziju Milija postaje presar i radi širok asortiman presovane robe, od šah figurica do velikih artikala. Radio je izuzetno precizna brodska stakla, stakla za farove i optičko staklo. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina važi za prvog majstora na presi.²⁹

29. Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.

u susret internim inovacijama

Nakon Drugog svetskog rata Odeljenje za izradu gvozdenih kalupa je imalo doslovno pune ruke posla.

Glavni majstor Jožef Pap je izradio metalne kalupe za tri tipa izolatorskih čašica (za elektriku), koje su do tad uvožene iz inostranstva. Potom je 1947. godine izradio kalup za sočiva za baterijske lampe koja su se takođe uvozila iz Čehoslovačke.

Kvalitet sočiva paraćinske fabrike nije zaostajao za inostranim, a njihov naručilac fabrika baterija „Kroacija“ iz Zagreba je bila zadovoljna poslom koji je obavila paraćinska fabrika.³⁰ Naredni poduhvat je bio osvajanje sirovog stakla za naočare čiju proizvodnju je organizovao inženjer Jovan Velicki. Po njegovom nacrtu Joško Pap je izradio kalup za stakla 1949. godine.³¹ Takođe po zamisli poslovođe Vojteha Mecilošeka, je radio, po svemu sudeći, 1947. na zameni drvenih kalupa gvozdenim u kojima se staklo uobličavalo. Na taj način se dobijao bolji proizvod, a novi kalupi su mogli da se upotrebljavaju više godina umesto kao do tada nekoliko dana.

Početkom pedesetih godina, kalupar Jožef Pap je aktivnu ulogu imao u razvoju serije „Pseudoporcelan“, za koju su takođe rađeni metalni kalupi.

30. Više: Ž. Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu izvršio obavezu datu maršalu Titu i otadžbini, Borba (br. 275), 18.11.1947: 3; M. B., Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu povećava proizvodnju i proširuje preduzeće, Borba (br. 115), 15.5.1950: 3.

31. U fabrici stakla u Paraćinu osvojena proizvodnja sirovog stakla za naočare, Borba (br. 173), 23.7.1949: 1.

Godine 1950. on ulazi u prvi Radnički savet fabrike, a 1952. organizuje rad u novoizgrađenom Metalskom pogonu koji proizvodnju i opravku kalupa preuzima od nekadašnjeg odeljenja. Godine 1954. Pap odlazi u više nego zasluženu penziju, a njegov nedostatak u fabrici će se osetiti u narednom periodu.³²

32. Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).

Presovanje artikala u okviru starog ručno-mašinskog pogona vršeno je u ovom periodu na dve predratne pres-mašine. Jedna je bila namenjena manjim artiklima (čaše, slanici, cediljke, tacnice), dok je druga, veća, bila za predmete veće od 15 centimetara (činije, tablete, krigle, vaze). Organizacija rada brigada je ostala u sistemu primenjivanom u međuratnom periodu sa šest radnika (vođa radilišta, presar, heftar, kalupar, nabirač i nosač). Pomak je napravljen u sistematizaciji i propisima oko radnih mesta, pa je tako vođa brigade mogao da postane samo visoko kvalifikovani kadar sa minimum 9 godina radnog iskustva u staklari.³³

Staklo na presi je proizvođeno u nekoliko osnovnih boja, kao što su bezbojna, žuta, plava, zelena, rozalin, a cena proizvoda je zavisila od samog kolorita.

33. Tarifnici cena rada sa sistematizacijom poslova (1950, 1955, 1966), Arhivski fond Srpske fabrike stakla.

Najjeftinije je bilo bezbojno, u sledećoj kategoriji su bile žuta, zelena i plava koje su koštale 15% više, dok je rozalin staklo bilo čak 30% skuplje od osnovne varijante.³⁴

Godine 1949. počelo se sa razvojem serije „Pseudoporcelan“ u Saveznom institutu za staklo, a prva probna proizvodnja je počela naredne godine. U pitanju je proizvod od vatrostalnog neprozirnog stakla, koji je razvio inženjer Emil Kocmar uz pomoć inženjera Jovana Velickog, koji nešto kasnije postaje tehnički direktor fabrike.

Pseudoporcelan je bio prvoklasan proizvod koji ima češke korene i izuzetno značajne lokalne karakteristike, izražene kroz formu predmeta i kolorističke vredosti stakla i dekora.

34. Srpska fabrika stakla – Paraćin, Beograd: Privredni pregled – Beograd, 1955. (katalog)

Uz pomoć poluautomatskih presa do 1958. godine produkcija ovog tipa presovanog stakla dostigla je na godišnjem nivou 900 tona, dok je ostalo presovano staklo u različitim bojama proizvođeno u količini od 1200 tona. Seriju Pseudoporcelan su činili različiti tipovi predmeta kao što su vaze, činija za supu, tanjiri, pepeljare i dr., ali posebnu popularnost stekle su šolje sa tacnicama za crnu kafu.³⁵

35. Vorgić, D. (2022) Češko presovano staklo u ogledalu, Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin.

Postoji više predmeta od presovanog stakla sa značajnim karakteristikama koji se prvi put javljaju u trgovačkim katalozima iz 1955. godine. Iako se usled nedostatka arhivske građe ne zna pouzdano kada su oni dizjanirani, na a osnovu stilskih karakteristika možemo iz staviti u jedan širi period od 1935. do 1955. godine. Pre svega tu mislimo na cediljku za limun (model 541, Kat. 1955) i kutiju za cigarete sa pepeljarama.

Cediljka nosi karakteristike češkog funkcionalizma i nemačkog Bauhausa sa motivom koncentričnih krugova, dok je kutija sa rebrima rađena pod uticajem ar dekoa i industrijsko-tehničkog stakla.

Vremenom deo asortimana od ručno presovanog stakla preuzimaju automatske mašine, kao što je slučaj sa čašama još od 1951. godine. Veliku produkciju pedesetih godina pratio je i izvoz. Primera radi, samo u prvom polugodištu 1956. godine više od milion presovanih čaša je izvezeno.³⁶ Ovakva situacija nastavila se i početkom naredne decenije. Produkcija sa početka šezdesetih godina iznosila je 7.958.000 komada presovanih čaša, 1.941.000 delova servisa za kolače i kompot i 1.100.000 komada pepeljara, slanika, vaza i dr.³⁷ Svakako ovi brojevi se nisu odnosili samo na ručno presovano staklo, već i na automatsko, kao i jednim manjim delom na ručno duvano.

Tokom šezdesetih godina ručno presovanje u Srpskoj fabrici stakla gubi na intenzitetu i prioritetu. Sve je manje novih i originalnih dizajnerskih rešenja, a produkcija se u najvećoj meri bazira na međuratnim i prvim poratnim artiklima.

36. Fabrika u reči i slici, Naše staklo (br. 22), avgust 1956: 3.

37. Ilić, P. (1983) 75 godina Srpske Fabrike stakla Paraćin: 136 godina staklarstva u Srbiji, Beograd: Srpska fabrika stakla & „Turistička štampa“.

Status ovog tipa stakla u to vreme može se videti i na primeru stolovatih čaša za liker,³⁸ gde su presovane noge i u toplom stanju spajane sa ručno oblikovanim i duvanim telima i stopama, čime je ova tehnika svedena samo na međufazu, a ne na dobijanje finalnog proizvoda.

Čitava situacija deluje još čudnije, ako uzmemo u obzir da moderni proizvodi od presovanog stakla u životu savremenog evropskog čoveka imaju važnu funkciju. U to vreme se kreiraju dizajnerska rešenja koja uveliko zadovoljavaju rastuće estetske zahteve običnog čoveka i nove društvene potrebe. Moderna shvatanja su etablirala i mišljenje da stakleni predmet može biti plemenit i umetnički vredan i moćan, bez obzira na visinu cene njegove izrade. Uvoz češkog presovanog stakla u Jugoslaviju tokom šezdesetih godina počinje da raste, stoga je bila neophodna pravovremena reakcija domaće staklarske industrije na tekuće trendove. Međutim u tom trenutku je nije bilo.

38. Videti na primer modele 3130, 3133, Katalog proizvoda Srpske fabrike stakla, 1955.

put presovanog paraćinskog stakla ka modernosti: 1972-2013.

Dolazak umetnika i dizajnera u fabriku nije presovano staklo u prvo vreme pomerilo kvalitativno unapred. Ne treba osporiti da je želja u tom pravcu bila prisutna, ali je otpor postojao prema novim idejama, kako kod radnika, tako i kod uprave fabrike.

— Možete li pomiriti kreaciju sa mašinom? — Pre svega čista forma i funkcionalnost. Ako se već ispune ova prva dva uslova, uz odgovarajući kvalitet stakla, eto vam i kreacije na mašini.

Veselko Zorić, prvi dizajner Srpske fabrike stakla, Borba, br. 337, 1963: 5.

Interesantno je da se sredinom sedamdesetih godina XX veka javila potražnja na tržištu za starim presovanim artiklima koji nisu proizvođeni 15 godina. Kako bi izašli u susret naručiocima fabrika je ponovo pokrenula proizvodnju ovih predmeta na ručnoj presi uz korišćenje starih kalupa koji su u to vreme bili ispravni.³⁹

Novi impuls presovanom staklu u Srpskoj fabrici stakla udahnut je tek sedamdesetih godina primenom sasvim novog pristupa u proizvodnji. U produkciju pokućstvenog stakla za široku potrošnju uključena je centrifuga, odranije poznata staklarima.

39. Na ručnoj presi… Naše staklo: 14 dana, br. 222), 1975: 9.

Novu tehniku su pratila i savremena dizajnerska rešenja rađena pod uticajem čehoslovačkog i skandinavskog stakla. Do kraja sedamdesetih u proizvodni program uključeno je više novih artikala u vidu tanjira, činija i žardinjera za dekoraciju staola. Nova linija presovanog i centrifugalnog stakla predstavljena je i na Jesenjem Zagrebačkom velesajmu 1979. godine.⁴⁰

40. Majda, Jesenski zagrebški velesejem ’79, Steklar (št. 10), 1979: 2.

Značajnu ulogu u daljem razvoju centrifugalnog stakla imala je i dizajnerka Emilija Marodić (Emma Varga; Ada, 1952), angažovana u fabrici još tokom studija, a kasnije kao honorarni dizajner u periodu od 1976. sve do 1991. godine. Tokom vremena saradnje sa fabrikom istraživala je i koristila različite staklarske tehnike, pre svega u cilju stvaranja većih umetničkih serija stakla namenjenih tržištu. Veliku popularnost stekao je Emin servis za ručavanje od plavog kobalt stakla (Plavi servis) izveden na centrifugi u metalnim kalupima. Predmete iz ove serije odlikuju moderne forme, dekor u vidu uskih vodoravnih kanelura i originalno rešene drške (na šoljama). Proizvođen je u periodu 1983–1987. za Galeriju Sebastian kao naručioca.⁴¹Paralelno sa razvojem centrifugalnog stakla, iskustva iz produkcije ručno presovanog stakla su prenošena na automatizovane sisteme. Tako za potrebe novog pogona za mašinsku proizvodnju trgovačkog stakla, koji je otvoren 1982. godine, nastaju interesantna dizajnerska rešenja, kao što je čaša (model 12034, Kat. 1987) inspirisana češkim dizajnom.

Potom su usledile krizne devedesete godine kada se produkcija staklare našla u brojnim problemima. Početkom dvehiljaditih godina presovano staklo (uključujući i ono nastalo centrifugalnim livenjem) svelo se na petnaestak činija, jednu tacnu, više tipova krigli i nekoliko artikala iz domena industrijsko-tehničkog stakla. Ova ponuda uglavnom pokućstvenih predmeta se neuobičajeno našla i u ponudi staklare za hotelijerstvo.

Jedan deo dizajnerskih rešenja se i dalje oslanjao na iskustva iz vremena pre Drugog svetskog rata, bilo da su korišćeni stari kalupi ili je rađen redizajn pojedinih predmeta. Među ostalim primercima postoji i nekoliko uspelih modernijih rešenja, kao što su činija sa dekorom u vidu optički tkane mreže (model 21010, Kat. 2006), rustična činija sa školjkama (model 21014, Kat. 2006) i kvadratna činija sa dekorom po telu koji asocira na žičanu mrežu i interesantnom formom sa uzdignutim uglovima (model 21040, Kat. 2006).⁴²

41. Staklo: Ema Marodić, Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1989.

42. Katalog proizvoda Ručno –trgovačkog stakla, Arhivski fond, Srpska fabrika stakla, 2006.

Izrada presovanog stakla, iako dobrim delom skrajnuta, održala se sve do ukidanja pogona za ručnu proizvodnju stakla u 2013. godini.

42. Na ručnoj presi… Naše staklo: 14 dana, br. 222), 1975: 9.

Tokom svoje istorije Srpska fabrika stakla u Paraćinu specijalizovala se za dva tipa stakla. U pitanju su brušeno i gravirano šuplje staklo namenjeno pokućstvu, gostionicama i hotelima, dok je sa druge strane, posebno nakon Drugog svetskog rata, poseban akcenat stavljan na ambalažno staklo.

Međutim, proizvodnja presovanog stakla imala je više od sto godina kontinuiteta, koji ne treba ni zanemariti niti potceniti. Tokom ovog dugačkog perioda nastala su brojna značajna dela koja su ostavila trajan pečat na proizvodnji stakla u Srbiji.

Industrijska umetnost, kojoj pripada presovano staklo, i njena tehnička reproduktivnost, imala je kulturnu misiju da se umetnost socijalizuje i približili nešto širim masama. Dobar primer ove teze je prva presovana vaza paraćinske staklare, koja je u isto vreme krasila brojne domove građanske klase nekadašnje Jugoslavije, ali i beogradsku rezidenciju u Užičkoj 15, u kojoj je boravio doživotni predsednik maršal Josip Broz Tito.

Literatura

Statistički godišnjak Kraljevine Srbije XII za 1907. i 1908., Beograd: Uprava državne statistike, 1913.
Sindikalni pregled: Da bežimo!, Radničke novine, 30.6.1914: 3.
Lampe, J. (1982) Balkan Economic History, 1550 – 1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations, Bloomington: Indiana University Press.
Képviselőházi irományok, 1910. VI. kötet, Budapest: Pesti Könyvnyomda Részvény-Társaság, 1911.
Poslednji aktivni oglas u kome fabrika reklamira svoje proizvode publikovan je 15.10.1915. godine u listu Večernje novosti (prim. aut.).
B. G. Pedeset godina fabrike stakla u Paraćinu, Borba (br. 244), 5.9.1957: 4.
Savič, M. Naša industrija in obrt, Trgovski list (št. 143), 2.12.1924: 2.
Fabrika stakla u Paraćinu, Zastava (br. 222), 1.10.1921: 3.
Ilić, P. (1983) 75 godina Srpske Fabrike stakla Paraćin: 136 godina staklarstva u Srbiji, Beograd: Srpska fabrika stakla – Paraćin, NIŠRO „Turistička štampa“, OOUR Novinsko-izdavačka – Beograd.
Arhivski fond, Srpska fabrika stakla. Knjiga kadrovske evidencije, 1928.; Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).
Videti: Adresno-informaciona knjiga za Beograd, Beograd: Ruska misao, 1922.
Na primer, model 421. Katalog Srpske fabrike stakla, Paraćin, 1930.
Savič, M. Naša industrija in obrt, Trgovski list (št. 143), 2.12.1924: 2.
Kolar-Dimitrijević, M. (1994) Društveno-ekonomski razvoj Siska 1919-1941. godine, Radovi Zavoda za hrvatsku povijest (Zagreb) 27: 271-288.
Kernes, K. Srpska fabrika stakla u Paraćinu, Pravda (br. 12145), 7.8.1938: 9.
Kolektivna pogodba sklenjena za vse steklarne, Delavec (št. 10), 25.5.1932: 4.
Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.
Prvi međunarodni sajam uzoraka u Beogradu, Beograd: Zadružna štamparija, 1937.
Sjedinjene tvornice stakla, Vreme (br. 5630), 19.9.1937: 18.
Na servisu model 705 (Kat. 1937) primetan je uticaj serije Lord, dok je za servis model 781 (Kat. 1937) iskorišćen uzor u seriji Pikadili kompanije Invald.
Srpska fabrika stakla A. D., Paraćin: Žikišon, 1930. (katalog); Srpska fabrika stakla – Paraćin: Staklarsko porculanska trgovina Nikola Stojadinović, Beograd, 1938. (katalog)
Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.
Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.
Odluka br. IV-1187 od 10. 2. 1948.
To su bili sledeći proizvodi: čaše (model 304, kat. 1949), krigla sa žigom (model 425, kat. 1949), servis Mašne sa srcima (model 720, kat. 1949), tacne (tablete model 766, kat. 1949 ), pepeljare (model 2027, kat. 1949), slanik (model 1981, kat. 1949), slanik sa držačem za čačkalice (model 513, kat. 1949), svećnjak (model 832, kat. 1949) i vaza za cveće (model 2007, kat. 1949).
Oglas (u vezi naređenja Vlade FNRJ), Borba (br. 60), 10. 3. 1948: 8.
Lj. R. Čitavo preduzeća liči na zavod za proučavanje i uspostavljanje normi, Borba (br. 139), 12.6.1947; E. Ž. Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu izvršio obavezu datu maršalu Titu i otadžbini, Borba (br. 275), 18.11.1947: 3; Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).
Gligorijević, M. (1992) Paraćinski staklari, Paraćin: Srpska fabrika stakla.
E. Ž. Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu izvršio obavezu datu maršalu Titu i otadžbini, Borba (br. 275), 18.11.1947: 3; M. B., Kolektiv fabrike stakla u Paraćinu povećava proizvodnju i proširuje preduzeće, Borba (br. 115), 15.5.1950: 3.
U fabrici stakla u Paraćinu osvojena proizvodnja sirovog stakla za naočare, Borba (br. 173), 23.7.1949: 1.
Paskuči, M. (1959) 50 godina Srpske fabrike stakla Paraćin, Beograd: Nedeljne informativne novine (NIN).

32.Tarifnici cena rada sa sistematizacijom poslova (1950, 1955, 1966), Arhivski fond Srpske fabrike stakla.

Tarifnici cena rada sa sistematizacijom poslova (1950, 1955, 1966), Arhivski fond, Srpska fabrika stakla, Paraćin.
Srpska fabrika stakla – Paraćin, Beograd: Privredni pregled – Beograd, 1955. (katalog)
Vorgić, D. (2022) Češko presovano staklo u ogledalu, Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin.
Fabrika u reči i slici, Naše staklo (br. 22), avgust 1956: 3.
Ilić, P. (1983) 75 godina Srpske Fabrike stakla Paraćin: 136 godina staklarstva u Srbiji, Beograd: Srpska fabrika stakla – Paraćin, NIŠRO „Turistička štampa“, OOUR Novinsko-izdavačka – Beograd.
38. Videti na primer modele 3130, 3133, Katalog proizvoda Srpske fabrike stakla, 1955.
Na ručnoj presi… Naše staklo: 14 dana (br. 222), 8.7.1975: 9.
Majda, Jesenski zagrebški velesejem ’79, Steklar (št. 10), 1979: 2.
Staklo: Ema Marodić, Beograd: Muzej primenjene umetnosti, 1989.
Katalog proizvoda Ručno –trgovačkog stakla, Arhivski fond, Srpska fabrika stakla, 2006.