Tanjir „Morava“

Srpska fabrika stakla je tanjir iz garniture „Morava“ proizvodila od 1929. godine. Iako je na predratnim crtežima garniture ovaj tanjir gotovo neprimetan (u prvom planu su bokal i flaša kao najveći predmeti, a u drugom čaše za fina pića), on je u ugostiteljskim lokalima i gradskim kućama imao čestu i široku primenu i pravljen je u dve veličine, prečnika 23 cm i 12 cm. U ovakvim tanjirima su po pravilu servirani kompoti, a korišćeni su i za posluživanje biskvita uz čaj, ratluka, suvog i ušećerenog voća itd. Servisi za kompot „u najmodernijim fazonima i lepim bojama“ bili su veoma poželjan i lep poklon, i gotovo sve staklarsko-porculanske radnje su ih redovno reklamirale. U prilog njihovoj popularnosti ide i nagradni fond dnevnog lista Vreme iz 1937. iz koga je čitaocima podeljeno mnogo servisa za kompot, kao i to što je Srpska fabrika stakla posle Drugog svetskog rata servis za kompot „Morava“ nudila kao poseban proizvod i pravila ga sve do kraja 1960-ih godina.

Kultura posluživanja kompota bila je mali ritual. Konobari i domaćice bi kompot iznosili na sto u velikom tanjiru iz koga bi gostima sipali u male tanjire. Zimi je kuvano voće bilo na jelovnicima najfinijih gostionica i servirano je pri kraju glavnog dnevnog obroka, posle sladoleda i sira, a pre kafe, likera i konjaka. Ugledajući se na najbolje kuvare i vešte konobare, domaćice su u kućnim uslovima posluživale kompote koje su tokom leta i u jesen pravile same ili uz pomoć posluge. U zavisnosti od načina spravljanja, kompot se mogao održati do prvog proleća ili i po dve-tri godine u teglama sa patentnim zatvaračem, pa je priča o teglama i njihovom zatvaranju (dunst-papirom, pergament papirom, patentnim zatvaračem itd.) tokom leta i jeseni bila redovna tema u dnevnoj i ilustrovanoj štampi. Spravljani su kompoti od jabuka, krušaka, trešanja, višanja, dunja, malina, kajsija, bresaka, ali i fini kompoti od kestena, suvih šljiva, krušaka s crnim vinom, svežeg grožđa u slatkom vinu itd. Kompot nije bio samo prijatno osveženje tokom zimskih meseci, već i najčešća hrana u dijetalnoj ishrani mnogih bolesnika, pa ga je uvek valjalo imati u špajzu.