Flaša za liker

Flaša za liker (model 3001, 1937) napravljena u drugoj polovini 30-ih godina XX veka. Redak je primerak sačuvanih boca rađenih od zelenog stakla i svedoči o ovladavanju bojenja stakla i izradi boca za široku potrošnju. Pre Drugog svetskog rata, recepti za likere objavljivani su i u listovima za poljoprivrednike (npr. u listu Težak) i u dnevnoj štampi za varošane. Likeri su tada bili popularniji od današnje rakije (prepečenice) zato što ih je bilo lakše napraviti. Smatrani su pićem korisnim za zdravlje (eliksirima), a bili su i deo modernizacijskih procesa u kojima su sa Zapada do nas stizale promene u stilovima života – uz kafu posle ručka, čašica konjaka ili likera. Domaćice su dobijale razne savete o tome kako da same sprave liker koji će onda poslužiti gostima uoči porodične slave. Flaša sa likerom bi stalno stajala na stolu u dnevnoj sobi, da bi gosti odmah mogli nečim da se posluže. Najpopularniji su bili likeri od oraha i višanja, ali je u štampi bilo mnogo recepata, na primer za liker od kima ili limuna. Već polovinom 1920-ih, beogradska drogerija „Trifolium“ nudila je „praktičnim domaćicama, kafedžijama i lekrdžijama“ kvalitetne esencije za lakše pravljenje likera od kruške, kirasa (višnje), jagode, trešnje (maraskino), kajsije itd. poručujući im: „Uštedećete na svakoj flaši likera 60 do 100 dinara, ako ih sami spravljate“.