Flaša za liker „Kajmakčalan“

Flaša za liker „Kajmakčalan“ napravljena je u Srpskoj fabrici stakla početkom 30-ih godina XX veka. Pripadala je garnituri „Kajmakčalan“ koja se sastojala od deset delova – bokala, flaše sa čepom, tacne, tanjira, čaše za vodu i vino, štucne za šampanj i pivo, i čaše stolovate za konjak, liker i vino, pivo i šampanj.

Duboke fasete načinjene skidanjem slojeva stakla uz vrat i uz dno flaše ujedno su doprinosile dekorativnosti i pokazivale da je staklo kvalitetno. Flaša je šlifovana dezenom „Kajmakčalan“ u pet pojaseva. Dezen se sredinom 1930-ih godina pojavljuje i u proizvodnom asortimanu fabrike u Hrastniku, i najverovatnije je korišćen u svim fabrikama u vlasništu braće Abel, što govori o njegovoj popularnosti. 

Dizajn i izrada kalupa i šlifovanje dezena bili su teški poslovi koji su zahtevali veliko poznavanje stakla kao materijala, mnogo truda, veština i eksperimentisanja, tako da je većina evropskih fabrika kalupe i šlif dezene često kupovala od specijalizovanih proizvođača. Iako su mnoge evropske fabrike proizvodile flašu ovakvog oblika i ovaj dezen primenjivale na različite proizvode, flaša na slici svednoči o uslovima našeg staklarstva na kraju 1920-ih u kojima se došlo do inovativnog spoja materijala, forme, dezena i robnog naziva „Kajmakčalan“. Proizvodila se do početka Drugog svetskog rata, a posle je zadržan samo dezen kao „šlif dezen 6020“.