Kreativno staklo
Srbije

Flasa Backa Srpska fabrika stakla, Paracin

Flaša „Bačka“

Duvano valcovano staklo, graviranje

18 cm

300 ml

Rekonstrukcija

Literatura

Flaša „Bačka“ je na samom kraju 1920-ih bila novi proizvod Srpske fabrike stakla. Kao i ostali delovi garniture „Bačka“, izrađivana je od dekorativnog, valcovanog stakla i gravirana diskretnim pojasom krugova. Njeni najveći i najvažniji kupci bili su ugostiteljski lokali, a onda i varoška domaćinstva u kojima je, kako stoji u oglasu za staklarsko-porculansku radnju Koste Maluševića, „elegantni servis“ bio „ponos svake dobre domaćice“ (Žena i svet, 1927).

Ovakva flaša je početkom 1930-ih bila deo kretanja ka stvaranju nove kulture proizvodnje i ispijanja rakije. Sa meke, sirove rakije koja se još uvek radi brzog opijanja masovno pila iz čokanja i običnih čaša, polako se prelazilo na prepečenicu tj. dvostruko destilisanu rakiju čija proizvodnja traje duže, zahteva više sredstava (naročito ako treba da odleži u hrastovim buradima), a na kraju daje manju količinu. Zbog veće posvećenosti pravljenju rakije, menjao se i odnos prema njenom ispijanju. O prepečenicama, naročito starim, odležalim rakijama, počelo je da se priča – kakvog su mirisa, boje, ukusa, šta nam govore? Takve rakije su servirane u finim bocama poput ove i čašama sa nogom i stopom. O tome koliko rakija 1930-ih još uvek nije bila naš nacionalni specijalitet i salonsko piće govore i sačuvani katalozi sa proizvodima Srpske fabrike stakla iz tog perioda. U njima su fine čaše svrstane u „čaše stolovate za konjak“, „čaše stolovate za liker, vermut i vino“ ili „čaše stolovate šampanjske“, dok se čaše  za rakiju pojavljuju kao „obične“, primarno namenjene ugostiteljstvu. Na njima su krajem 30-ih godina XX veka obično ecovani natpisi poput „Za domaću!“  i ime ugostitelja, poput kafane „Mitić“ koja je bila veliki kupac.

Period proizvodnje

Od 1929. godine do kraja 60-ih godina XX veka