Čaša stolovata za pivo „Vardar“

Čaša stolovata za pivo iz garniture „Vardar“ je u Srpskoj fabrici stakla nastala 1929. godine obimnom doradom tada najmodernijeg modela glatke čaše za pivo (model 1360, 1930). I model čaše i šlif dezen sa zvezdom (jewel star, hobstar) u proizvodnju su uvela braća Abel, vlasnici konzorcijuma Sjedinjene tvornice stakla Zagreb, koji su 1928. kupili fabriku u Paraćinu. Nanošenje složenog dezena i brušenje noge čaše zahtevali su veliku umešnost staklarskih majstora i doprinosili vrhunskom kvalitetu ove čaše.  Kao i cela garnitura „Vardar“, ovakva čaša je bila namenjena ugostiteljima kojih je početkom 1930-ih bilo sve više.

Ona je pokazatelj vremena u kome kod nas dolazi do standardizacije kvaliteta i širenja nove kulture ispijanja piva. Kako prvobitne, male pivare nisu više mogle da u potrebnim količinama isporučuju pivo koje bi uvek bilo istog kvaliteta, njihovo mesto zauzimale su velike fabrike. U Vardarskoj banovini, za potrošače piva nadmetale su se Parna pivara A.D. u Skoplju, Prilepska fabrika, Jagodinska pivara, Prva srpska parna pivara „Đorđe Vajfert A.D.“ i Bajlonijeva pivara. One su u to vreme već imale najbolju tehnologiju i počele su da reklamiraju svoja flaširana piva koja su, za razliku od zanatskih, uvek bila dobrog kvaliteta. Tako je na primer Vajfertova fabrika, koja je za „Eksport Pivo“ dobijala najviša svetska priznanja, 1930. godine reklamirala novu flašu koja se „bez ikakvog naročitog oruđa, otvara jednostavno cepanjem aluminijumske kapice“ i poručivala „Jedino pivo u flašama sa ovakvim zatvaračima otočeno je u pivari“ (Vreme, 1930.). Kako se proizvodnji piva pristupalo sve ozbiljnije, tako se menjao i odnos potrošača prema tom piću. Ono je sve češće ispijano iz čaše sa nogom koja omogućava da se pivo ne greje tokom ispijanja i da zadrži svoju aromu i ukus. Stoga se za ovu čašu „Vardar“ može reći da je svedočanstvo radikalne poslovne politike Srpske fabrike stakla, nove varoške otmenosti i dobre ugostiteljske usluge tokom 30-ih godina XX veka.