Čaša stolovata

Čaša (model 1350, dezen 4011, kat. 1930) iz prvih godina rada Paraćinske fabrike ukrašena je tehnikom giloširanja. To je jedna od najstarijih tehnika dorade stakla koje su primenjivane u Srpskoj fabrici stakla. Pre Drugog svetskog rata, fabrika je u svojoj ponudi imala 32 različita giloš dezena. Na ovoj čaši je jedan od četiri dezena kojima su ukrašavani predmeti rađeni za izvoz. Giloš dezeni su prepoznatljivi po preciznim, sitnim i tankim apstraktnim motivima koji se ponavljaju. To su cik-cak, talasasti i vitičasti motivi koji se u staklo urezuju pomoću specijalnih mašina za giloširanje. Giloš dezeni urezuju se na stakleni predmet presvučen voskom preko uređaja za kopiranje, a potom potapaju u kiselinu koja deluje na mestima gde je skinut vosak. Složenost šare zavisi od broja igala i modela mašine. Paraćinska fabrika je najkomplikovanju šaru izrađivala sa 6 igala. Na giloširanju čaša uglavnom su radile žene. 

Prema člancima i oglasima u štampi iz tog vremena (Vreme, Pravda) jasno se uočava razlika između običnog stakla „ordiner“ i posebnog stakla „za present“. Tako su obične čase prodavane na šok (50 komada u paketu) i bile su namenjene ugostiteljima, drugim trgovinama ili za masovno korišćenje. Paraćinska staklara je vremenom počela da staklu „ordiner“, primenom različitih tehnika oplemenjivanja (giloširanjem, ecovanjem, graviranjem, malanjem), daje veću ekonomsku vrednost. Iz sačuvanih kataloga Srpske fabrike stakla, vidi se da je veliki broj finih čaša („za present“) nastao ecovanjem ili giloširanjem glatkih čaša koje su korišćene u ugostiteljstvu ili apotekarstvu. Tako se radilo na ekonomičnosti proizvodnje i smanjivanju rizika od stvaranja velikih zaliha proizvoda, jer je jedan isti model doradom mogao da postane nov proizvod na tržištu.