Čaša za konjak stolovata

Forma, diskretni ukras u vidu blagih linija, i određeni izvori ukazuju na to da je ova čaša za konjak (model 1313, kat. 1930) u Paraćinu pravljena već od 1908. godine, kada je fabrika počela da radi. Matirane linije urađene su tehnikom ecovanja. To je tehnika hemijskog nagrizanja stakla taloženjem koncentrisanog rastvora fluorove soli. Tipična za kraj XIX i početak XX veka, održala se sve do 1970-ih godina. Srpska fabrika stakla u Paraćinu je početkom tridesetih godina XX veka imala u ponudi na desetine različitih čaša za konjak sa sličnom dekoracijom, a inovacije su se ogledale u kombinaciji i širini matiranih linija, tako da na osnovu njih možemo da datiramo vreme nastanka čaše.

Sve do donošenja novog Zakona o merama i njihovoj upotrebi u javnom saobraćaju 1929. godine, te linije su služile i za obeležavanje tačnih mera za zapreminu tečnosti koje se služe u kafanama, pivnicama, krčmama i drugim objektima.

U Srbiji, konjak se uglavnm nabavljao iz uvoza i tako je bilo sve do kraja 1920-ih kada je Venčačka vinogradarska zadruga počela da ga pravi od čistih vinskih destilata. U to vreme, vlasnik Venčačke zadruge bio je kralj Aleksandar Karađorđević čiji je Kraljevski podrum na Oplencu još uvek bio u izgradnji. Ovakve čaše su kupovali i apotekari koju su ih koristili kao deo svog radnog pribora. Takve, apotekarske čaše, imale su različite žigove koji su označavali vrste tečnosti koje su u njima čuvane, kao i zapreminu.