Čaša stolovata „Nevesinje“

Čaša stolovata „Nevesinje“ je bila deo istoimene garniture koju je Srpska fabrika stakla proizvodila od polovine 1930-ih do početka Drugog svetskog rata. Garnitura „Nevesinje“ pripada novijoj seriji predratnih garnitura Srpske fabrike stakla koje su nosile nazive jugoslovenskih toponima (prva serija je lansirana 1929. godine). Imala je devet delova – obične i stolovate čaše za različita pića (konjak, liker, vino, šampanj, pivo, vodu), bokal, flašu, tacnu i tanjir – koje je fabrika pravila u različitim veličinama. Nastala je uoči proglašenja Nevesinja vazdušnom banjom 1936. godine, što je upravi fabrike značilo da će javne vlasti tamo ulagati u razvoj turizma i ugostiteljstva i da će kupaca kvalitetnog staklenog posuđa biti sve više.

Nanošenje dezena kombinovanjem tehnika šlifovanja i graviranja pokazivalo je da je čaša izrađena od kvalitetnog stakla. Elegantni dezen sa motivom poljskog bilja brižljivo je izabran kako bi kupce podsećao na široko Nevesinjsko polje, jednu od najlepših evropskih visija. Brušenje noge čaše činilo je da ona manje klizi u ruci i doprinosilo dekorativnosti. Čaša pripada drugoj generaciji čaša stolovatih Srpske fabrike stakla kod koje je veća pažnja posvećivana i pažljivoj obradi noge, ne više samo kupe.

U mostarskim hotelima Grand, Neretva, Evropa, Bristol, gostionicama i restoranima među kojima je bilo i čuveno „Jagnje“ često su se ispijali fini likeri koji su stizali iz poznatih zadarskih i zagrebačkih fabrika (Romano Vlahov, Arko, Pokorny i dr.), domaći gorki i likeri od smokve, šipka, višnje itd., voćne rakije, konjaci i vinjaci, pa su čaše za liker bile veoma popularne. U varoškim domaćinstvima, šest čašica „Nevesinje” bile su vredan deo pokućstva i veoma često su poklanjane povodom rođendana, slava, useljenja.