Čaša stolovata za pivo „Kotor“

Čaša stolovata za pivo „Kotor“ je nastala doradom osnovnog, glatkog modela čaše koji je tehnikama graviranja i šlifovanja ukrašavan blago stilizovanim motivom šipka. Govori o vremenu u kome su flaširana piva tek postajala popularna kao specijaliteti velikih pivara sa modernom tehnologijom. Pivo je do tada bilo sezonsko, letnje ulično piće za čiji kvalitet se nije mnogo marilo i ispijano je iz običnih, često i potrošnih čaša. Tokom cele godine, pilo se najviše vino i tek je trezvenjački pokret učinio da se pivo, zbog manjeg procenta alkohola, više troši. Sa rastom potražnje, rasla su i očekivanja u pogledu kvaliteta piva i čaše u kojoj ga treba servirati. Nastajale su čaše poput ove koje se mogu smatrati eksperimentalnim jer su vodile ka uobličavanju današnjih tipova čaše za pivo. Tako čaša „Kotor“ liči na pokal, tulip i thistle čaše, ali nije nijedna od njih. Pravljena je u veličinama od 200, 250 i 300 ml za potrebe hotela, restorana i gostionica u Bokokotorskom zalivu koji su 1930-ih nastojali da svojom uslugom ispune očekivanja i najzahtevnijih stranih gostiju među kojima je najviše bilo Nemaca i Čehoslovaka. Dobrim poznavaocima piva, ova čaša je omogućavala da se pivo ne greje rukom tokom ispijanja i da se maksimalno uživa u njegovom mirisu.

Čaša je prodavana kao komadno staklo u okviru garniture „Kotor“. Pripada drugoj seriji predratnih artikala sa nazivima jugoslovenskih toponima koji su uvedeni na tržište krajem 30-ih godina XX veka. Pored ove čaše, garnitura „Kotor” je imala još šest delova – bokal, flašu, čaše za vodu i vino, štucne za pivo i šampanj, i čaše stolovate za konjak i liker, vino, i šampanj. Proizvodili su ih fabrike u Paraćinu i Hrastniku i kupci su mogli da ih dobiju u različitim veličinama. Dezen „Kotor“ je mogao biti primenjen i na druge proizvode poput tacni, vaza i tanjira, sa kojima je garnitura „Kotor“ mogla biti proširena da bi još bolje služila ugostiteljima, čiji je promet ubrzano rastao naročito u Zetskoj banovini, gde je u drugoj polovini 30-ih godina XX veka on povećan za skoro 6 puta. 

„Kotor“ je među retkim predratnim garniturama (bilo ih je preko 100) koje je fabrika nastavila da proizvodi i posle Drugog svetskog rata. Kako je onda više pažnje posvećivano i domaćinstvima kao malim kupcima, od garniture je napravljeno čak pet dvodelnih servisa „Kotor“ – dva servisa za vino, dva za liker, i jedan za vodu – koji su se u proizvodnji održali do kraja 1960-ih. Sudeći prema tome, posuđe „Kotor“ je bilo među popularnijim proizvodima Srpske fabrike stakla par godina pre, i znatno duže posle Drugog svetskog rata.