Čaša za liker „Kajmakčalan“

Garnitura staklenog posuđa „Kajmakčalan“ pripada prvoj seriji garnitura sa nazivima jugoslovenskih toponima koje je Srpska fabrika stakla počela da proizvodi 1929. godine. Imala je deset delova – bokal, flašu sa čepom, tacnu, tanjir, čašu za vodu i vino, štucnu za šampanj i pivo, i čaše stolovate za konjak, liker i vino, pivo i šampanj.

Čaša stolovata za liker „Kajmakčalan“ nastala je temeljnom doradom glatke čaše za liker (model 1376) koja je krajem 1920-ih po svojoj formi bila među najmodernijim. Staklarski majstori su osnovni model čaše brusili duž cele noge i šlifovali u nekoliko pojaseva u delu kupe. Nazvana „Kajmakčalan“, čaša je bila namenjena svima koji su hteli da neguju sećanje na oko 5,000 vojnika poginulih tokom Kajmakčalanske bitke.

Početkom 1930-ih, kada je ova čaša ulazila u upotrebu, vrh Kajmakčalan je uređivan i sve više ljudi (Jugoslovena i Francuza koji su se borili u bici, njihovih potomaka i poštovalaca) išlo je u Bitolj, a odande na Kajmakčalan. Tako je i povorka članova Auto-kluba koja se vraćala sa Kajmakčalana krajem maja 1931. svratila u Paraćin. Automobilisti su svečano dočekani sa prigodnim govorima, industrijalac Laza Teokarević im je priredio ručak, a onda su obišli štofaru, Srpsku fabriku stakla, varoš i okolinu tog „u poslednje vreme jako naprednog industrijskog mesta“ (Vreme, 28. 5. 1931.).