Čaša za vodu i vino „Jadran“

Čaša za vodu i vino deo je jedne od popularnijih garnitura stakla  koja se zvala „Jadran“. Imala je jedanaest delova – bokal, flašu sa čepom, čašu za vodu i vino, štucnu za šampanj i pivo, čaše stolovate (tj. sa stopom i nogom) za liker i konjak, vino, šampanjac i pivo, tacnu, tanjir i aufsac tj. stalak. Nastala je doradom novih modela čaša i bokala, koji su objedinjeni u garnituru šlif dezenom u vidu morskih talasa. Servis „Jadran“ bio je primarno namenjen kafanama, restoranima, gostionicama i hotelima na jadranskom primorju koje je krajem 1920-ih postajalo sve popularnija turistička destinacija. Tada su uvedeni brojni novi proizvodi kao deo poslovne politike osvajanja jugoslovenskog tržišta ugostiteljstva.

Kada se pojavila 1929. godine, ova čaša je bila inovativna zbog svojih zakrivljenih zidova. U poređenju sa čašama ravnih zidova koje je Srpska fabrika stakla do tada proizvodila, ovakvu čašu je bilo lakše držati u ruci i iz nje otpijati piće. Ergonomski standardi za industrijske proizvode ozbiljnije su razvijani tek posle Drugog svetskog rata, pa je ovakva čaša iz 1920-ih izraz prvih razmišljanja staklarskih majstora o iskustvu potrošača. Služila je za serviranje vode, sličnih pića i stonih vina pomešanih sa soda ili kiselom vodom (špricer, gemišt, dalmatinska bevanda). Posle Drugog svetskog rata, postaje deo servisa za vodu „Jadran“, što nam govori da je ona tada bila namenjena širokoj potrošnji.