Bokal „Avala“

Bokal iz garniture „Avala“ bio je u prodaji tokom 1930-ih godina. Njegova izrada je zahtevala dosta umeća staklarskih majstora, jer je trebalo vešto ručno „izvući“ široki kljun i dršku, zatim izraditi duboke fasete uz vrat i uz dno, i na kraju išlifovati veoma složen dezen. Zbog složenosti šlifa, a samim tim i visoke cene, ovaj servis se proizvodio do kraja 30-ih godina XX veka. „Avala“ je jedna od prvih garnitura sa robnim imenima nazvanim po geografskim pojmovima Jugoslavije. Bio je to deo nove poslovne politike kojom je paraćinska fabrika stakla početkom 30-ih godina prošlog veka krenula da osvaja jugoslovensko tržište stakla. Imala je deset delova – bokal, flašu, tacnu, tanjir, čašu za vodu i vino, štucnu za pivo i čaše stolovate za konjak, vino, pivo i šampanj, a nazvana je po planini koja je bila simbol Beograda, omiljeno izletište Beograđana, a od 1936. i nacionalni park.

Bokal je bio namenjen brojnim i izbirljivim kupcima koji su najpre gledali kakav je bokal i kakve su čaše za vodu, jer je to ono što se prvo iznosi na sto pred goste i što stvara prvi utisak o domaćinu. Srpska fabika stakla je bokal „Avala“ proizvodila u osam veličina, od 2 decilitra do 2 litra, od kristalnog i običnog stakla. Manji bokali su služili za serviranje stonog vina, ruma, konjaka, soka od limuna ili mleka uz čaj, dok su veći, poput ovog digitalno rekonstruisanog, bili za vodu, sokove, limunadu, stono vino i pivo. Krajem 1920-ih, kada se ovaj bokal pojavio na tržištu, flaširana piva još uvek nisu bila široko rasprostranjen standard i pivo se veoma često kupovalo u buradima iz kojih je točeno u bokale i tako iznošeno na sto.