Kada se analizira fenomen češkog staklarstva, vidi se da ključ njegovog uspeha leži u savršenom balansu između primene istorijskih tehnika proizvodnje i izvođenja hrabrih dizajnerskih eksperimenata.
priredila: Hristina Mikić
Tokom maja, uz podršku Češkog kulturnog centra, obišla sam najbolje češke staklarske prakse čije se različite dimenzije mogu primeniti na revitalizaciju staklarskog nasleđa u Srbiji, sa ciljem povezivanja našeg staklarskog nasleđa sa savremenim svetskim trendovima u staklarstvu. Najzaslužnije za moj studijski boravak „Magija češkog stakla“ bile su: Orbók Lucie, direktorka Češkog kulturnog centra u Beogradu, Karacsony Sandra i Pištorová Hana iz mreže za podršku češkim kulturnim centrima pri Ministarstvu spoljnih poslova Češke. Sandra i Hana su bile moji domaćini na studijskom putovanju u Češkoj.
Češki kulturni centri su državne kulturne institucije koje je osnovalo Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike. Njihova uloga je da promovišu češku kulturu, jezik, nauku i kreativnost u inostranstvu, ali i da podstiču kulturnu saradnju između Češke i drugih zemalja. Trenutno ima 26 kulturnih centara koji svake godine organizuju oko 1600 programa.
Staklara Rückl (Nižbor)
Prva stanica mog studijskog putovanja bila je staklara Rikl (Rückl) u mestu Nižbor, osnovana 1846. godine od strane poznate staklarske porodice Rikl. Nidžbor se nalazi na oko 35 kilometara zapadno od Praga, na reci Berounki. Kao i većina staklara nastalih tokom 19. veka, i ova je okružena ključnim resursima – vodom i šumovitim krajolikom. Ona danas zapošljava oko 60 radnika, radi poslove po narudžbini, ali razvija i svoje autorske kolekcije. Umetnička direktorka je Katarina Handlova, a njene ideje podržavaju neki od najpoznatijih gravera i šlajfera, šampiona Svetskih kupova graviranja. O istorijskom razvoju ove staklare i povezivanju njene istorije sa savremenim trendovima možete pročitati u ovoj priči. O staklari sam naučila i neposredno istražujući njen rad, a na ulazu me je dočekla roda na odžaku, zaštitni znak ove staklare. Za ovaj logotip je vezana simbolika sreće, zdravlja i novog života, a stakleni čep u rodinom kljunu simbolizuje zdravlje. Rode su u fabričkom kompleksu stalni posetioci, a staklara u okviru svog posetilačkog centra brine i o onima koje se povrede.
Rikl trenutno nudi oko 20 kolekcija kristalnog posuđa od kojih svega nekoliko – Čarls IV, Marija Terezija i Rudolf II – repliciraju njegovo kulturno nasleđe (dobro poznate i očekivane forme i dezene), a sve ostale nasleđe neguju kroz savremeni dizajn. Pored redovnog prihvatanja turista koji najčešće dolaze tokom vikenda, staklara nudi specifične programe i uoči Dana zaljubljenih, Osmog marta, Uskrsa i Noći veštica. Po obilasku fabričkog pogona i učestvovanja u izradi stakla, posetioci mogu poneti personalizovani suvenir ili kupiti sezonske proizvode poput ručno izrađenih staklenih uskršnjih jaja, na primer. Staklara je i na turističkoj mapi Berouna koji ima oko 20.000 stanovnika, a njena glavna ispostava za turiste koji posećuju Češku je otmena prodavnica Rückl Flagship Store u gradskom jezgru Praga.
“Plejade stakla”, Muzej primenjene umetnosti u Pragu
Nakon staklare vratili smo se u Prag, u Muzej primenjene umetnosti, instituciju osnovanu 1885. godine koja čuva jednu od najznačajnijih zbirki stakla u svetu. Tu smo posetili izložbu „Plejade stakla“ (Plejády skla) i izložbu o vazama.
“Plejade stakla” predstavljaju detaljnu analitičku retrospektivu autorskog i studijskog stakla od druge polovine 20. veka do danas, precizno prikazujući transformaciju stakla iz utilitarnog, upotrebnog medija, u čistu skulpturalnu i vizuelnu umetnost. Kustosi izložbe su: dr. Sylva Petrová, jedna od najpriznatijih istoričarki češkog umetničkog stakla, profesorka emerita na Univerzitetu u Sanderlendu (UK) i dugogodišnja kustoskinja zbirke modernog stakla u praškom muzeju, kao i dr Milan Hlaveš, šef zbirke stakla, keramike i porcelana u Muzeju primenjene umetnosti u Pragu, ugledni kustos i autor brojnih monografija o staklarstvu.
Izložba predstavlja reprezentativni presek jedne od najbogatijih svetskih zbirki autorskog stakla iz druge polovine 20. i početka 21. veka, koju čuva ovaj muzej. Postavka je podeljena u dve specifične dvorane koje nude potpuno različite kustoske i vizuelne uvide. U prvoj je postavljena “Igra svetlosti”, sa dramatičnim svetlosnim efektima. Eksponati su osvetljeni tako da ističu unutrašnjost stakla, refleksiju, prelamanje svetlosti i optičke iluzije unutar samih predmeta. Ključna dela iz različitih decenija praćena su hronološkim tekstovima i citatima najslavnijih čeških staklarskih majstora. U drugoj dvorani su “Monumentalne skulpture”. Ova sala je naknadno proširena i sadrži skoro pedeset monumentalnih staklenih skulptura velikih dimenzija. One predstavljaju vrhunac tehnološkog i umetničkog izazova svog vremena, jer je livenje i oblikovanje masivnih staklenih predmeta zahtevalo ne samo umetničku viziju već i dobro poznavanje fizike i hemije hlađenja stakla.
Celokupna izložba na eksplicitan način dokazuje da su češki staklari, uprkos teškim političkim okolnostima u periodu nakon 1946. godine pod komunističkim režimom, uspeli da stvore potpuno nezavisan umetnički pravac. Oni su staklo odvojili od njegove upotrebne funkcije i preveli ga u domen autorske skulpture. Zanimljivo je da su ova dela, iako nastala pre nekoliko decenija, izuzetno estetski savremena, tehnološki revolucionarna i vizuelno inovativna.
Druga izložba, “Vaza. Simbol kulture i života”, prikazuje vaze kroz vreme, a njeni kustosi i autori Jana Černovská i Radim Vondráček su istaknuti češki istoričari umetnosti i stručnjaci za primenjenu umetnost. Izložba prati evoluciju vaze od praistorijskih formi do avangardnog dizajna današnjice, koristeći bogatu muzejsku zbirku stakla, keramike i porcelana. Postavka je podeljena na šest tematskih celina (Arhetipovi, Priroda, Figura, Ritual, Arhitektura i intrigantne Vaze-Nevaze), čime je omogućena analiza transformacija ovog predmeta, iz obične upotrebne posude u snažan simbol identiteta, umetničkog izraza i društvenog konteksta. Značajan deo izložbe čine vaze od stakla, od tradicionalnih modela do savremenih artefakata.
Qubus Studio
Nastavak dana bio je posvećen savremenom stvaralašatvu u keramici i staklu kroz posetu kultnom ateljeu Qubus. Osnovan 2002. godine od strane dizajnera Jakuba Berdiha Karpelisa i Maksima Velčovskog, ovaj studio je potpuno promenio lice češkog savremenog dizajna. Poznat je po konceptualnom, često satiričnom pristupu i rekontekstualizaciji tradicionalnih čeških materijala poput porcelana i stakla. U studiju su nas dočekali sam Jakub i Marsela Strakova, kustoskinja koja takođe vodi ovaj atelje. Qubus je nastao kao eksperimentalna platforma za promociju češkog dizajna, na jedan inovativan način. Njegovezložbe i lični odnosi sa kolekcionarima doprinose tome da savremeni češki dizajn bude stalno prisutan u zbirkama čeških i međunarodnih kolekcionara.
Qubus je zapravo prvi postrevolucionarni nezavisni češki brend dizajna. Njegovo osnivanje, praćeno otvaranjem istoimenog ateljea i prodavnice u Pragu, značajno je doprinelo stvaranju tzv. novog talasa češkog dizajna, oslobođenog birokratskog upravljanja i okrenutog kritičkoj reinterpretaciji nasleđa i globalnoj tržišnoj dinamici. Zbog želje i sposobnosti da okuplja kolege i promoviše češki dizajn, Berdih Karpelis je od 2008. i umetnički direktor prodavnice DOX centra za savremenu umetnost u Pragu. Nazvana DOX by Qubus, ova velika prodavnica danas nudi reprezentativni izbor radova čeških primenjenih umetnika i praktično je organak Qubus-ove prodavnice, a sam Berdih Karpelis je ambasador češke umetnosti, koju zastupa širom sveta.
Najstarija prodavnica stakla Moser: živi muzej Praga
Nakon toga posetili smo najstariju prodavnicu stakla Moser u Pragu. Ona izgleda kao svojevrsni muzej. Kompaniju Moser osnovao je vizionar i talentovani graver Ludvig Mozer 1857. godine u Karlovim Varima. Njihova prodavnica u ulici Na Příkopě otvorena je 1925. godine, tako da ovaj salon na istoj lokaciji neprekidno radi više od jednog veka. Svoj današnji izgled, sa prepoznatljivom romantičarskom i klasicističkom fasadom, dobio je rekonstrukcijom rađenom sredinom 19. veka (1846–1847). Između 1884. i 1888. godine, tadašnji vlasnik palate, čuveni češki industrijalac Bohumil Bondi (Bohumil Bondy), angažovao je jednog od najistaknutijih čeških arhitekata secesije i novorenesanse, Josefa Fantu (projektanta Glavne železničke stanice u Pragu), da preuredi unutrašnjost. Njegovi bogato dekorisani novorenesansni saloni sačuvanog istorijskog nameštaja, tavanica i kamina, i danas služe kao reprezentativni izložbeni prostor za staklo Moser. Početkom 1930-ih, palata je proširena i spojena sa susednom zgradom u Panskoj ulici, pomoću inovativnog pasaža, rađenog po projektu istaknutog arhitekte Oldžiha Tila. Ova pasarela je bila pravi arhitektonski bum tog vremena, prepoznatljiva po jedinstvenom stakleno-betonskom svodu (klenbi), staklenim ogradama na galerijama i belim staklenim svetiljkama, što je arhitektonski funkcionisalo i kao velika reklama za češku industriju stakla.
Ono što ovu prodavnicu čini jedinstvenom jeste činjenica da je unutrašnjost salona zadržala svoj originalni izgled. Prostorom dominiraju drveni zidni paneli od hrasta, starinski kristalni lusteri, ornamentalni plafoni i autentične staklene vitrine. U ovom salonu se čuvaju i prodaju kultni istorijski setovi, monumentalne ručno gravirane vaze koje rade sertifikovani majstori graveri, kao i najnovije limitirane serije nastale u saradnji sa savremenim dizajnerima. U zadnjem delu salona nalazi se originalni, masivni istorijski trezor iz 1920-ih godina koji je pretvoren u ekskluzivni izložbeni prostor. U njemu se danas čuvaju najvrednija unikatna dela i replike istorijskih komada rađenih za kraljevske dvorove, čija vrednost dostiže desetine hiljada evra. Svetlost koja ulazi kroz velike ulične prozore i prelama se kroz originalne kristalne lustere namerno je usmerena na staklene vitrine kako bi se istakla specifična prelamanja boja bezolovnog kristala pod različitim uglovima dnevnog svetla.
Ova prodavnica predstavlja živu istorijsku tačku koja na najbolji način spaja vekovno nasleđe češkog staklarstva sa modernim luksuzom i savršen je primer transformacije prodajnog prostora u prvorazrednu turističku i kulturnu atrakciju.
“8. svetsko čudo”, Mladá Boleslav
Nastavak studijske posete bio je fokusiran na severne regije Češke, njihova tehnička dostignuća i specifične modele zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa staklarstva.
Dan smo započeli posetom Mladoj Boleslavi i jedinstvenoj izložbenoj postavci pod nazivom „8. svetsko čudo“. Ova izložba je posvećena staklarskoj baštini i tehnološkim dostignućima staklarstva severne Češke. Kroz bogatu istorijsku dokumentaciju, arhivske materijale i odabrane eksponate, izložba predstavlja jasan analitički osvrt na to kako je i zašto češki kristal dobio epitet svetskog fenomena. Autor izložbe je dr Petr Nový, jedan od najpriznatijih čeških kustosa za staklo, istoričar umetnosti i šef kustoskog tima u Muzeju stakla i bižuterije u Jablonecu na Nisi, a izložba je realizovana pod pokroviteljstvom Kristalne doline, Agencije za regionalni razvoj i Liberečkog regiona, u saradnji sa Muzejem iz Jabloneca i Kulturnim centrom grada Mlada Boleslav. Naziv izložbe polazi od ideje da su ljudska mašta, hrabrost i zanatska veština u antičko doba stvorili Sedam svetskih čuda. Kustoski tim ovom postavkom dokazuje da jedinstvena, vekovna koncentracija staklara, gravera, škola i dizajnera na severu Češke predstavlja osmo svetsko čudo.
Izložba predstavlja Kristalnu dolinu kao živo staklarsko nasleđe Češke Republike. Konceptualna snaga izložbe ogleda se u podeli na pet tematskih modula koji prate fenomen češkog staklarstva. Sve počinje od celine Pamćenje , koja donosi istorijski osvrt na duboke korene staklarstva u Češkoj još od keltskih vremena, a nadovezuje se na modul Remeslo sa jasnim fokusom na vrhunsku ručnu veštinu, duvanje slobodnih formi i tradicionalne tehnike obrade stakla. Surovije lice samog fenomena osvetljava celina Industrija, kroz prikaz tehnološke moći, mašinske i automatizovane proizvodnje, bez koje je savremeno staklarstvo nezamislivo, dok je estetski vrhunac prikazan u modulu Umetnost koji umetnost stakla slavi kroz vrhunske skulpture i unikatne umetničke predmete. Priču vizionarski zaokružuje celina Budućnost, usmeravajući pogled ka mladim dizajnerima, ekološkim inovacijama i potpuno novim formama u staklarstvu, čime se dokazuje da je Kristalna dolina živ i nezaustavljiv organizam. Ova izložba će gostovati kod nas tokom Nedelje stakla Srbija, u Češkom kulturnom centru u Beogradu (15. 10. – 15. 12. 2026.) u okviru obeležavanja jubileja 180 godina staklarstva u Srbiji.
Rautis, Ponikla
Put nas je dalje vodio u planinsko mesto Poniklá i posetu radionici Rautis. Ovu porodičnu firmu vode Marek i Barbara Kulhavý. Marek je stakloduvač i preuzeo je vođenje firme od svog oca Bohuslava Kulhavýja, koji je nakon privatizacije devedesetih godina postao vlasnik kompanije i zaslužan je za njeno očuvanje. Rautis baštini tradiciju proizvodnje staklenih perli, koja na ovoj lokaciji datira još s kraja 19. veka. Tada je više od 400 porodica u Ponikli i okolini živelo od izrade staklenih perli i nakita.
Rautis je danas jedina fabrika na svetu koja je u potpunosti očuvala autentičnu, ručnu izradu novogodišnjih ukrasa od duvanih staklenih perli, zbog čega je ovaj stari zanat 2020. godine upisan na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Zasnovan na autentičnom istorijskom metodu poslovanja, jedinstveni model rada kompanije Rautis funkcioniše kao „fabrika koja ide kući“, što je ujedno i jedan od glavnih razloga zašto je UNESCO zaštitio ovaj specifični decentralizovani sistem rada. Čitava proizvodnja organizovana je kroz sinergiju centralne radionice Rautis i mreže lokalnih domaćinstava. Firma obezbeđuje sirovine, poput staklenih cevi i kalupa, i jednom mesečno ih distribuira lokalnim duvačima. Nakon što oni završe svoj deo posla, izduvane staklene perle se vraćaju u centralnu radionicu, gde se vrše zahtevni hemijski procesi posrebrivanja i bojenja, koji moraju da ispune stroge savremene ekološke i bezbednosne standarde. Potom se obojene perle ponovo šalju lokalnim rezačima i ređačima. Oni ih u svojim kućama precizno seku, nižu na žicu i sklapaju novogodišnje ukrase i na kraju ponovo vraća u Rautis, gde se pakuje i distribuira širom sveta Tako se ujedno čuva tradicija i obezbeđuje opstanak čitave lokalne zajednice. Rautis u svojoj arhivi čuva preko 20.000 istorijskih mustri i dizajna za ukrase. Trenutno za njih radi oko 30-ak domaćinstava. A poseta njihovoj radionici podrazumeva i demonstraciju celokupnog procesa proizvodnje kroz različita proizvodnja odeljenja. Rautis organizuje i radionice, gde možete napraviti svoj ukras za jelku od perlica. Svake godine ovo selo poseti oko 30.000 turista, da bi se upoznali sa jedinstvenom tehnikom izrade staklenih ukrasa za jelku. Ono što je zanimljivo je da su staklene perle u početku bile ukras na češkim narodnim nošnjama, što se danas održalo u veoma maloj meri.
Staklara Harrachov (Novosad & syn)
Dan smo završili u staklari Harrachov. Osnovana davne 1712. godine, ovo je najstarija staklara na svetu koja aktivno radi. Specifična je po tome što je zadržala istorijski način proizvodnje, uključujući i gravernicu sa originalnim pogonom na vodu. Njihov pristup industrijskom turizmu je izuzetan: posetioci mogu slobodno prošetati po platformi iznad samih peći i iz neposredne blizine posmatrati majstore dok rade u pogonu.
Staklara je osnovana na privatnom posedu grofova Harah (Harrach) iz plemićke porodice koja je vekovima igrala ključnu ulogu u ekonomskom i kulturnom razvoju ovog regiona. Grofovi su direktno finansirali i nadgledali rad ove fabrike, koja je tokom 18. i 19. veka postala poznata po proizvodnji izuzetno kvalitetnog kristala, koji se mogao takmičiti sa engleskim i venecijanskim staklom.
U drugoj polovini 19. veka, pod vođstvom grofa Jana Nepomuka Haraha, fabrika je živela svoje zlatno doba. Staklo iz Harahova osvajalo je zlatne medalje na svetskim izložbama u Beču, Parizu i Filadelfiji. Brend je postao prepoznatljiv po inovacijama u bojenju stakla, uveli su jedinstvene recepture za staklo u bojama dragog kamenja (poput rubin crvene i uranijum zelene) – kao i po razvoju tehnika slojevitog stakla i dekorisanja emajlom. Nakon Drugog svetskog rata, tokom komunističkog režima u Čehoslovačkoj, staklara je nacionalizovana i postala je deo državnog preduzeća Crystalex. Nakon Plišane revolucije (1989), kupio ju je preduzetnik František Novosad, 1993. godine, preimenovao u Sklárna Novosad & syn, i pokrenuo njenu veliku obnovu. Vratio je standarde tradicionalne porodične manufakture i poslovanje diversifikovato tako da je ova fabrika, između ostalog, postala i pionir industrijskog turizma u Češkoj.
Ono što Harrachov čini vrednim spomenikom industrijskog nasleđa je njegova istorijska brusionica stakla. U njoj se još uvek koristi jedinstveni pogon, izgrađen 1895. godine, koji strujom napaja hidroelektrana. Sve brusne točkove i mašine pokreće sistem prenosnih kaiševa i vratila spojenih sa vodenom turbinom. Ovo je jedina brusionica tog tipa na svetu koja je u svakodnevnoj, komercijalnoj upotrebi, i nije samo muzejski eksponat.
Kao odgovor na ekonomske krize, koje potresaju i tržište stakla, František Novosad je 2002. godine unutar ove staklare izgradio i prvu staklarsku mikro-pivaru (pivo František), sa pratećim i restoranom, pozicioniranim tako da se kroz stakleni zid može gledati pogon sa užarenim pećima. Kasnije je otvoren i jedinstveni spa-centar sa pivskim kupkama od izvorske vode i staklarskog kvasca, što je izuzetan primer toga kako se teška industrija može transformisati u uspešan turistički kompleks. U okviru kompleksa nalazi se i Muzej staklarstva sa više od 5.000 eksponata, odnosno najvećom i najvrednijom zbirkom harahovskog stakla na svetu, sačinjenom od uzoraka proizvedenih 1712. godine, kada je staklara osnovana, do onih najnovijih. Posebno su fascinantni primerci unikatnog rubin crvenog i plavog stakla sa primesama kobalta, po kojima je Harahov bio prepoznatljiv širom Evrope. Muzej ima i edukativni deo, gde su izloženi stari alati, drveni kalupi u kojima je staklo duvano, kao i detaljni opisi starih receptura i hemijskih sastava staklene mase.
Pačinek Glass
Nastavak studijskog boravka bio je posvećen autorskom staklarstvu i inovativnim modelima povezivanja umetnosti sa preduzetništvom i dizajnom. Dva primera koja to najbolje oslikavaju su Pačinek glass u mestu Kunratice i studio Kultivar u Liberecu.
Poseta savremenoj manufakturi Pačinek Glass u Cvikovu, koju je osnovao Jirži Pačinek, jedan od najistaknutijih čeških majstora staklarstva, bila je tehnički izuzetno inspirativna. Pačinekov studio je svetski poznat po zahtevnoj tehnici oblikovanja stakla slobodnom rukom, gde se masivne forme ručno izvlače i vajaju direktno iz peći, pomoću klešta i drvenih blokova, bez upotrebe ikakvih kalupa. Oko ove radionice u njenoj neposrednoj bilizini napravljena je monumentalna „Staklena bašta” u kojoj iz zemlje umesto cveća niču čudesne staklene skulpture flore i faune u jarkim bojama.
Za razliku od Harrachova koji baštini tradiciju iz 18. veka, Pačinek Glass u mestu Kunratice u Cvikovu predstavlja potpuno drugačiji, savremeni fenomen češkog staklarstva. To je vrhunski primer toga kako uspešan brend i internacionalni umetnički centar mogu nastati iz kreativne vizije i preduzetničke inicijative samo jednog čoveka.
Jiří Pačinek je jedan od najistaknutijih savremenih čeških majstora stakla. Pre nego što je pokrenuo sopstveni biznis, zanat je brusio u poznatim češkim staklarama, gde je sarađivao sa legendama, poput Bořeka Šípeka i Renéa Roubíčeka, i ovladao tehnikom takozvanog „vrućeg vajanja“ masivnog stakla slobodnom rukom, direktno pored peći. Svoju radionicu je osnovao je 2007. godine, u mestu Lindava, a prekretnica u poslovanju njegove firme desila se 2015. godine, kada je odlučio da stvori jedinstven, centralizovan staklarski kompleks. Tada je kupio staro, zapušteno poljoprivredno imanje u srcu Lužičkih planina, u mestu Kunratice u Cvikovu. Staru štalu i prateće objekte potpuno je rekonstruisao i pretvorio u vrhunski opremljenu staklaru sa umetničkom galerijom.
Najznačajniji komercijalni i istorijski proboj na globalnu scenu dogodio se kada ga je holivudska produkcija angažovala za rad na filmu “Glass Onion: A Knives Out Mystery” (2022) sa Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi. Pačinek i njegov tim su ručno izduvali i oblikovali preko 60 monumentalnih staklenih skulptura, uključujući i veliki stakleni luk, koje su činile srž scenografije ovog filma snimanog u Grčkoj. Iako su skoro sve skulpture na kraju snimanja uništene, prema scenariju, ovaj projekat je lansirao ime radionice na globalnu umetničku scenu i Pačineku doneo titulu majstora koji može da izvede najkomplikovanije unikatne staklene forme na svetu.
Kultivar (Liberec)
Kultivar u Liberecu je još jedno važno i specifično čvorište Kristalne doline. Priča o njegovom kreativnom konceptu započeta je 2004. godine, kada je Klára Jägerová pokrenula sopstvenu proizvodnju staklenog nakita, u gradu Kutna Hora. Otkrivši interesantan prostor u Liberecu, 2016. je pokrenula Kultivar kao širi kulturni projekat, koji je uključivao njenu staklarsku radionicu i bio otvoren za rad drugih umetnika i organizaciju različitih događaja. Nakon privremenog zatvaranja usled pandemijskih mera, projekat je doživljeo totalnu transformaciju 2023. godine, kada se Klári pridružila Eva Jiřičková, a Kultivar postao samostalna, visokoestetizovana ženska staklarska radionica. Autorke svoj rad s pravom definišu kao socijalno preduzeće, jer njihov poslovni model ne počiva na maksimizaciji profita, već na principima održivog razvoja, lokalnog zapošljavanja, korišćenja ekološki prihvatljivih materijala i direktnog ulaganja dobiti nazad u razvoj lokalne zajednice i očuvanje ugroženog zanata. One danas u Liberecu ručno izrađuju unikatne serije nakita i minimalističkih predmeta za enterijer, koristeći tehniku precizne obrade stakla na gorioniku, a istovremeno čuvaju i živu vezu sa društvom, kroz organizaciju interaktivnih edukativnih radionica.
Pored društveno odgovornog modela poslovanja, njihov rad je zanimljiv i zbog ekološkog pristupa sirovinama, jer Klára i Eva u svojoj radionici i apcikliraju staklo. One sakupljaju stakleni otpad velikih fabrika stakla u okolini, i prerađuju ga u luksuzan nakit, dokazujući da vrhunski dizajn i izrada stakla ne moraju generisati bilo kakav otpad. Takođe, vizuelni identitet i ambalaža Kultivar-a u potpunosti prate ovu održivu filozofiju, pa je svaki komad nakita spakovan u biorazgradivu kutijicu od recikliranog papira, koju same autorke sklapaju.
Zvanično su registrovane kao socijalno preduzeće, jer zapošljavaju osobe koje teže nalaze posao u kreativnim industrijama i profit ulažu u očuvanje zanata, sarađujući sa regionalnim inkubatorom Lipo.ink.
Staklara Jaroš
Dan smo završili u staklari Jaroš (Café Paceřice). Ovaj prostor uspešno implementira hibridni biznis model. To je specijalizovana kafeterija sa aktivnim staklarskim radionicama.Ona uspešno kombinuje kulturu ispijanja kafe sa intimnim, taktilnim doživljajem staklarskog zanata. Zajedno sa porodicom i par kolega, ovaj prostor vodi Miroslav Jaroš, staklarski majstor sa višedecenijskim iskustvom u industriji stakla. Čitav projekat je izraz njegove dugogodišnje želje da svoj zanat potpuno demistifikuje i približi običnom posetiocu, kroz koncept tzv. „otvorene radionice“. Specijalizovan je za manju, dekorativnu i upotrebnu staklenu plastiku, a po narudžbini rade i elemente za druge proizvođače stakla. Fokusirani su na ručnu izradu unikatnih staklenih figurica životinja, cveća, čaša, nakita i sezonskih ukrasa. Ovo mesto je prepoznatljivo po tome što turistima i amaterima nudi mogućnost da, pod nadzorom Miroslava Jaroša, sami uzmu staklarsku lulu, sednu na radnu stolicu i oprobaju se u duvanju svog prvog staklenog predmeta.
Muzej stakla i bižuterije
U regiji Jablonec na Nisi upoznali smo se sa mikro-tehnologijama, istorijom nakita i fabričkom proizvodnjom staklenih komponenti.
Posetili smo Muzej stakla i bižuterije u Jablonecu na Nisi, osnovan 1904. godine i usko specijalizovan za istoriju staklenog nakita, perli i ukrasa. Moj domaćin bila je kustoskinja dr Kateřina Hrušková koja me je provela kroz muzejsku zbirku dugmadi i prenela mi delić čari ove muzejske zbirke.
Ova kulturna ustanova je jedinstvena u svetu, jer ima zbirku sačinjenu od neverovatnih 12 miliona unikatnih predmeta. Smešten u prelepoj secesijskoj zgradi iz 1904. godine (nekadašnjoj kancelariji za izvoz stakla kompanije Zimmer & Schmidt), ovaj muzejski kompleks je 2020. godine proširen impresivnim staklenim aneksom u obliku brušenog kristalnog kamena, koji je proglašen građevinom godine u Češkoj. Kustoski tim na čelu sa direktorkom, Miladom Valečkovom, bio je zaslužan i za nominaciju znanja, zanata i veština ručnog staklarstva za upis na UNESCO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva.
Unutar muzeja nalaze se tri stalne postavke raspoređene po nivoima.a prvom spratu je „Beskrajna priča o bižuteriji“ koja prati istorijski razvoj, tehnike izrade i evropsku dominaciju češke bižuterije, staklenih perli i dugmadi. Drugi sprat je rezervisan za postavku „Čarobna bašta – sedam vekova češkog stakla“ koja dokumentuje razvoj staklarske industrije u Češkoj. Pravi vizuelni i emotivni vrhunac, poznat pod imenom „Svet čuda“ (World of Wonders – WoW), nalazi se u podrumskom i modernom delu zgrade, gde je izložena najveća javna zbirka staklenih novogodišnjih i božićnih ukrasa na svetu, sa preko 15.000 eksponata. Pored izložbenog dela, muzej funkcioniše kao aktivno kulturno čvorište (hub) Kristalne doline. Redovno organizuje stručne bižutarijske kurseve, interaktivne radionice navlačenja perli i graviranja metala, a upravlja i istorijskim lokalitetom Kristiánov u Jizerskim planinama, jedinom očuvanom zgradom nekadašnjeg šumskog staklarskog naselja iz 18. veka.
Jedan od najinteresantnijih delova muzeja je zbirka staklenih i metalnih dugmadi. Proizvodnja ovakvih dugmadi u regionu Jabloneca i Kristalne doline doživela je svoj istorijski vrhunac tokom 19. i prve polovine 20. veka, kada je ovaj kraj snabdevao čak dve trećine svetskog tržišta i diktirao globalne modne trendove. Sve je počelo sa primenom tehnike presovanja užarene staklene mase u metalnim kalupima, što je omogućilo masovnu, ali i dalje izuzetno preciznu izradu dugmadi najrazličitijih oblika. Lokalni majstori su potom, ručnim oslikavanjem, pozlatom i fasetiranjem (brušenjem ivica), ove obične upotrebne predmete pretvarali u luksuzne detalje visoke mode. Posebnu istorijsku prekretnicu donela je industrijalizacija, koja je omogućila i razvoj takozvanih „crnih dugmadi“, odnosno dugmadi od crnog stakla, koja su nakon smrti britanskog princa Alberta 1861. godine i dvorske crnine koju je uvela kraljica Viktorija postala planetarni hit. Intenzivna proizvodnja staklenih dugmadi stvorila je čitavu mrežu kućnih, porodičnih radionica i velikih izvoznih firmi, čineći ovaj proizvod, uz perle i bižuteriju, stubom ekonomske moći i kulturnog identiteta čitavog severočeškog regiona.
Ovaj jedinstveni industrijski procvat pratila je i fascinantna društvena dinamika, jer je proizvodnja dugmadi uspostavila strogo podeljen sistem rada u kojem je čitav region živeo u ritmu stakla. Dok su u velikim fabrikama i staklarama muškarci radili na teškim poslovima topljenja i presovanja sirovine, finalna, najsuptilnija obrada, poput ručnog oslikavanja minijaturnih detalja, montiranja metalnih ušica i pažljivog šivenja dugmadi na prodajne kartone, tradicionalno je prepuštana ženama i čitavim porodicama koje su radile od kuće. Jablonečka dugmad nisu bila samo deo odeće, već statusni simbol i izvozni adut koji je stizao do modnih salona Pariza, Londona i Njujorka, ali i udaljenih plemena u Africi i Južnoj Americi, koja su ih koristila kao platežno sredstvo. Iako su svetske krize i pojava jeftine plastike u drugoj polovini 20. veka ugasili ovu masovnu proizvodnju, tradicija je preživela kroz unikatne kolekcionarske serije koje svedoče o vremenu kada je ovaj mali češki region bukvalno zakopčavao svetsku modnu elitu.
Poseta se poklopila sa otvaranjem Trijenala Jablonec 2026, koji je ponudio presek savremenih kretanja u oblasti svetske bižuterije, industrijskog stakla i autorskog dizajna, u kojima se staklo sve češće kombinuje sa novim tehnologijama i ekološki održivim materijalima. Ovo međunarodno trijenale (Mezinárodní trienále skla a bižuterie) predstavlja najznačajniju i najveću izložbenu manifestaciju ovog tipa u Češkoj, koju Muzej stakla i bižuterije tradicionalno organizuje svake tri godine. Trijenale prati evoluciju dizajna stakla kroz nekoliko tematskih celina, suprotstavljajući komercijalnu i industrijsku proizvodnju unikatnim, eksperimentalnim umetničkim formama i savremenim konceptualnim nakitom. Za posetioce i stručnu javnost, ova manifestacija pretvara ceo Jablonec u žarište savremene kreativnosti, gde se kroz glavnu izložbu u muzeju, ali i brojne prateće postavke u lokalnim galerijama, slavi neprekinuti kontinuitet i neiscrpna inovativnost češke i evropske staklarske scene.
Koreni Međunarodnog trijenala stakla i bižuterije u Jablonecu sežu gotovo dva veka unazad, kada su lokalni proizvođači bižuterije još 1829. godine počeli da izlažu svoje proizvode na svetskim izložbama u Beču, Parizu, Londonu i drugim velikim centrima. Tradicija je dodatno učvršćena 1965. godine održavanjem Prve međunarodne izložbe bižuterije, koja je potvrdila Jablonec kao jedan od svetskih centara proizvodnje modne bižuterije, dok je od 1968. manifestacija počela da se održava u trogodišnjem ritmu. Tokom narednih decenija izložbe su prerasle u jednu od najznačajnijih međunarodnih prezentacija čehoslovačkog stakla i bižuterije, okupljajući izlagače iz brojnih zemalja. Posle prekida usled političkih i ekonomskih promena nakon 1989. godine, manifestacija je 2008. obnovljena pod današnjim nazivom – Međunarodni trijenale stakla i bižuterije.
Jedna zanimjivost vezana za ovo trijenale, je I ucesce paracinske fabrike na izložbe stakla i porcelana u Jabloncu. Ova izlozba je počela da se organizuje redovno od 1973. godine kao dodatak čuvenim izložbama bižuterije. Izlozba je doživela tri izdanja nakon čega je ukinuta. Njen vrhunac je izložba 1979. godine na kojoj su učestvovale neke od najpoznatijih čeških staklara, kao i staklarska industrija iz istočnog bloka. Na izložbi Jablonec ’79 svoje radove su izlagali neki od najznačajnijih čehoslovačkih dizajnera stakla i porcelana 20. veka, među kojima su bili Jaroslav Ježek (legendarni dizajner porcelana i začetnik briselskog stila), Rudolf Jurnikl (majstor presovanog stakla), Miloslav Klinger, Eva Švestková i drugi. Srpska fabrika stakla tada se predstavila radovima Aleksandra Portnoja, Dimitrija Gvozdenovića i Cvetanke Vukobratović, a izložbenu zbirku činili su radovi u antici, opalno I tirkiz staklo. Na izložbi je nagrađena Cvetanka Vukobratović za set vaza medaljom „Jablonec ’79“. Za samu autorku, učešće na ovako renomiranoj svetskoj smotri predstavljalo je izuzetan uspeh, a nagrada je dobila posebnu vrednost jer je njen rad odmeren i visoko vrednovan u poređenju sa najvećim svetskim majstorima tog doba. Vukobratovićeva je svoj nagrađeni koncept opisala kao seriju formi koje, nakon same proizvodnje, u potpunosti funkcionišu u svakodnevnoj upotrebi, dok istovremeno zadržavaju trajnu estetsku vrednost kao dekorativni predmeti. Arhivske slike nastupa Srpske fabrike stakla čuvaju se u Muzeju.
Stakleno dugme za sreću
U češkoj staklarskoj tradiciji, posebno u regionu Jabloneca i Jizerskih planina, stakleno dugme je i amajlija – predmet koji donosi sreću, a sama legenda vuče korene iz specifičnosti lokalnog dugmetarskog zanata.
Prema starom verovanju čeških staklara, svako ručno presovano stakleno dugme nosi u sebi posebnu vrstu magije, jer nastaje spajanjem četiri osnovna elementa prirode: vatre iz staklarske peći, zemlje iz koje se vadi pesak za staklo, vazduha koji hladi usijanu masu i ljudske ruke koja mu daje konačan oblik. Legenda kaže da su stari majstori, dok su noću u svojim kućnim „kuhinjama“ presovali užareno staklo u metalnim kalupima, verovali da prvo dugme iz nove serije, ili ono koje majstoru slučajno ispadne na pod pre nego što se potpuno ohladi, privlači dobru sudbinu i štiti kuću od požara. Zbog toga se u Češkoj i danas smatra da pronalaženje ili dobijanje na poklon originalnog staklenog dugmeta sa severa zemlje donosi finansijsku stabilnost i „zakopčava“ sreću za osobu koja ga nosi. Ova tradicija nalikuje opštem evropskom verovanju da susret sa odžačarem donosi sreću ako se u tom trenutku uhvatite za dugme, a u Češkoj je sreća bila dvostruko veća ako je to dugme bilo napravljeno od svetlucavog jablonečkog stakla.
AG Plus: gde se staklena dugmad prave ručno
Dalji obilazak vodio nas je u kompaniju AG Plus, glavnog naslednika i čuvara tradicije proizvodnje staklenih dugmadi i bižuterijskih komponenti u ovom regionu. Osnovana 1991. godine, ova porodična firma je uspela da spasi i revitalizuje autentičnu tehnologiju presovanja i ručne obrade staklenih dugmadi, po kojoj je severna Češka vekovima bila prepoznatljiva širom sveta. AG Plus je danas u celom svetu cenjen po svojim unikatnim staklenim dugmadima koja se i dalje izrađuju pomoću istorijskih metalnih kalupa, a zatim ručno oslikavaju, pozlaćuju i ukrašavaju finim detaljima za potrebe visoke mode i restauracije istorijskih kostima. Sa portfolijom od preko sto hiljada različitih proizvoda, od luksuznih dugmadi do najsitnijih bižuterijskih elemenata i perli, ova kompanija spaja veštinu starih majstora sa modernim ekološkim standardima, dokazujući da jablonečka tradicija „zakopčavanja sveta“ uspešno živi i u 21. veku.
Kompanija poseduje i aktivno koristi jedinstvenu istorijsku zbirku od preko 20.000 originalnih čeličnih kalupa i alata. Neki od ovih kalupa datiraju sa početka 20. veka i preuzeti su iz nekadašnjih državnih pogona “Bižuteri”, nakon privatizacije 1990-ih. Tako mogu da izrade verodostojne replike staklenih dugmadi iz svih istorijskih epoha. U osnovi njihove proizvodnje je tradicionalni proces zagrevanja staklene šipke do usijanja, na temperaturi od oko 800 do 1000 stepeni, i ručnog presovanja meke staklene mase pomoću kalupa. Nakon hlađenja, svako dugme prolazi kroz proces centrifugalnog brušenja u bubnjevima, koje uklanja oštre ivice, i potom odlazi u ruke dekoratera, koji primenuju tehnike visokog sjaja, matiranja, oslikavanja zlatom i platinom, ili vakuumske metalizacije (nanošenje tankog sloja metala na staklo radi dobijanja efekta ogledala ili prelamanja svetlosti u duginim bojama).
Nisa Factory: Moć partnerstva privrede i civlinog sektora za afirmaciju staklarstva
Impresivni kompleks Nisa Factory smešten je u zgradi bivše predionice tekstila, gde se od prve trećine 19. veka pa sve do početka pedesetih godina 20. veka odvijala intenzivna proizvodnja najrazličitijih tkanina, a poslednja je bila štampani veštački svileni materijal sa cvetnim i geometrijskim motivima. Danas su u tom prostoru dinamičan kulturno-umetnički centar i čvorište dizajna (design hub). Kroz izložbene projekte u Galeriji Nisa Factory, kreativne radionice sa renomiranim češkim umetnicima, i interaktivne susrete sa dizajnerima (npr. nakita, figurica itd.), ovde se stalno slavi neraskidiva veza između istorijskog nasleđa, tekstilne niti i savremene umetnosti.
Sam fabrički kompleks Nisa Factory u Jabloncu na Nisi krije neverovatne graditeljske i prirodne specifičnosti koje svedoče o njegovom nastanku daleke 1798. godine, kada je funkcionisao kao prva tekstilna predionica u ovom kraju, pokretana isključivo snagom reke Bela Nisa (Bílá Nisa), koja izvire u obližnjem rezervatu prirode i protiče direktno kroz fabrički krug. Nedavno, prilikom velike i dugotrajne rekonstrukcije ovog ruiniranog industrijskog prostora, kojom ga je sadašnja vlasnica Zuzana Slámová spasila i pretvorila u najveću privatnu galeriju savremene umetnosti na severu Češke, otkriveni su monumentalni originalni drveni stubovi i grede koji nose krov bivše predionice (najduži meri impozantnih 18 metara i izrađen je iz jednog stabla). Danas je srce ovog kompleksa pretvoreno u živi muzej staklenih perli (Muzeum korálků) i radionicu kompanije G&B beads, gde posetioci mogu da zavire u takozvanu „kuhinju perli“, vide drvene mašine za sečenje staklenih šipki iz 19. veka, i prošetaju pored 35 metara visokog fabričkog dimnjaka koji odavno ne ispušta dim iz parnih mašina i služi kao jedinstven prostor za kreativne rezidencije i vizuelne performanse savremenih evropskih umetnika. Kompanija ove programe razvija sa udruženjem Nisa factory, koje je zaduženo za kulturne programe i interpretaciju indsutrijskog nasleđa.
Tokom proizvodnje sečenih perli u 19. veku, veliku promenu u načinu rada donela je tehnika presovanja (mačkanja) stakla. Za razliku od sečenja staklenih cevi, ova tehnika koristi pun stakleni štap koji se zagreva na gorioniku dok ne postane elastičan poput žvake, a zatim kleštima istovremeno oblikuje u perlu i buši kroz sredinu. Ova tehnika je omogućila izradu najkomplikovanijih oblika – od imitacija dragog kamenja do perli u obliku cvetova, listova i životinja.
Kompanija G&B beads je vlasnik ovog prostora i direktan naslednik tradicionalne proizvodnje čeških perli, sa asortimanom koji obuhvata presovane perle svih vrsta i oblika – čuvene češke rokajl (seed beads) perle, vatrom polirane perle (fire-polished), perle rađene na staklarskom gorioniku (lampwork), i imitacije bisera. Ona je vlasnik danas najveće češke fabrike za proizvodnju staklenih perli.
Jedan od njenih glavnih tehnoloških aduta su vatrom polirane perle. Ovaj tehnološki proces spaja mašinsko brušenje i tradicionalno termičko poliranje. Nakon što se perle mašinski izbruse tako da dobiju svetlucave fasetirane ivice, one se na kratko ponovo ubacuju u užarenu peć. Tako se površina stakla blago otopi, čime se uklanjaju mikro-ogrebotine od brušenja, a perle dobijaju prepoznatljiv, duboki kristalni sjaj i mekoću na dodir, po kojoj su češke perle čuvene u svetu.
Kako je ova studijska poseta doprinela daljem razvoju inicijative Kreativno staklo Srbije ?
Ova studijska poseta je potvrdila da češki model pokazuje da industirja stakla ne može dugoročno opstati isključivo kao industrijska grana, već mora biti integrisana u kulturni turizam, savremenu dizajnersku scenu i nacionalni identitet. U Češkoj se staklarska tradicija uspešno razvija kroz model kreativne ekonomije, pri čemu su jasno uočljiva dva komplementarna pravca: očuvanje i valorizacija kulturnog nasleđa, s jedne strane, i razvoj kreativnih i preduzetničkih modela koji staklarstvo povezuju sa turizmom, dizajnom i iskustvenim sadržajima, s druge.
Putovanje je omogućilo da se prikupe dragocena iskustva i primeri dobre prakse, od modela zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz upis konkretnih elemenata na UNESCO-vu listu, poput praksi u Ponikli, do uspešnih hibridnih poslovnih modela koji proizvodnju stakla povezuju sa ugostiteljstvom, različitim nivoim edukacije i iskustvenim turizmom. Ovi nalazi poslužiće kao konkretne smernice za dalji razvoj naše inicijative i očuvanja staklarskog nasleđa u Paraćinu, kao i istrživanje inovativnih veza između industrijskog nasleđa i savremenog stvaralaštva. Tokom posete uspostavljeni su i novi kontakti sa češkim institucijama, muzejima, proizvođačima stakla i dizajnerima, koji predstavljaju osnovu za buduće zajedničke projekte i razmenu znanja. Prvi konkretni rezultati ove saradnje biće predstavljeni već u oktobru 2026. godine, u okviru Nedelje stakla u Srbiji. Ta manifestacija je deo nastojanja inicijative Kreativno staklo Srbije da se obnovi vidljivost staklarske tradicije, ojača međunarodna saradnja i stvore uslovi za dugoročni razvoj savremenog stvaralaštva i dizajna zasnovanog na industrijskom nasleđu staklarstva. U 2026. godini, ona će imati i poseban simbolički značaj, jer se tada obeležava 180 godina od početaka organizovane prizvodnje stakla u Srbiji. Upravo su češki majstori i stručnjaci sredinom 19. veka postavili temelje razvoja moderne staklarske proizvodnje u Srbiji, zbog čega saradnja sa Češkom danas predstavlja ne samo razmenu savremenih iskustava, već i nastavak istorijskih veza koje traju skoro dva veka.
Fotografije: H. Mikić, ljubaznošću Ruckl, Harrachkov staklara, Qubus studio, Nisa Factory,