Jugošik lampe, nameštaj i enterijeri
Jugošik lampe, nameštaj i enterijeri
Na polju uređenja enterijera, ideja brenda Jugošik je među najhrabrijim i najsvežijim u našem regionu, jer održivi dizajn rasvete i nameštaja temelji na materijalnom i simboličkom nasleđu jugoslovenske industrije. Svi proizvodi ovog brenda su rezultat apciklaže proizvoda nekadašnjih jugoslovenskih fabrika rasvete i nameštaja. Kako je sedište Jugošika u Ljubljani, najčešće je reč o apciklaži zastarelih komada iz slovenačkih enterijera, odnosno proizvoda tamošnjih fabrika koje su radile od kraja Drugog svetskog rata do raspada Jugoslavije početkom 1990-ih. Stvaralački proces Jugošika karakteriše to što se starinska rasveta i nameštaj ne koriste kao puki radni materijal od kog se štošta može napraviti, već se nastoji zadržati i njihova estetika.
Namera mi je da Jugošik razvijam u atelje za dizajn enterijera, sa rasvetom i nameštajem u fokusu, koji će doprineti promeni percepcije polovnih predmeta i učiniti njihovu upotrebu prirodnim i logičnim izborom prilikom renoviranja ili opremanja doma. Želim da radim u timu ljudi sa komplementarnim sposobnostima – arhitekata, enterijerista, proizvođača, umetnika i pripovedača – kako bismo izgradili istinski integrisanu i održivu dizajnersku praksu koja s ponosom odražava autentičnost i karakter našeg regiona.
– Nina Savič, za Creative Glass Serbia, 2025.
Velika ideja
Osnovan 2021. godine, ovaj brend pleni sve veću pažnju stručne i šire javnosti ne samo zbog mnoštva svežih reinterpretacija nasleđa jugoslovenskog industrijskog dizajna, nego i zbog jasne i snažne vizije njegove osnivačice, Nine Savič. Ona već godinama kultiviše svoja rešenja za cirkularnu ekonomiju i održivi dizajn pokućstva, koji bi mogli smanjiti količinu otpada i otvoriti veliko polje kreativnosti. Tako, na primer, predlaže da se otvare opštinske i gradske radionice u kojima bi građani mogli popraviti i redizajnirati svoj nameštaj, ili da se otvore skladišta za bačene građevinske materijale koji se mogu ponovo upotrebiti, a i sama radi ono što može – sakuplja i apciklira zastarele komade, nudi uslugu uređenja enterijera zasnovanog za upotrebi već postojećeg nameštaja, promoviše svoj priručnik 5 ideja za opremanje prostora u Jugošik stilu, i razvija 3D štampane elemente za lakšu apciklažu lampi u kućnim uslovima.
Osnovan 2021. godine, ovaj brend pleni sve veću pažnju stručne i šire javnosti ne samo zbog mnoštva svežih reinterpretacija nasleđa jugoslovenskog industrijskog dizajna, nego i zbog jasne i snažne vizije njegove osnivačice, Nine Savič. Ona već godinama kultiviše svoja rešenja za cirkularnu ekonomiju i održivi dizajn pokućstva, koji bi mogli smanjiti količinu otpada i otvoriti veliko polje kreativnosti. Tako, na primer, predlaže da se otvare opštinske i gradske radionice u kojima bi građani mogli popraviti i redizajnirati svoj nameštaj, ili da se otvore skladišta za bačene građevinske materijale koji se mogu ponovo upotrebiti, a i sama radi ono što može – sakuplja i apciklira zastarele komade, nudi uslugu uređenja enterijera zasnovanog za upotrebi već postojećeg nameštaja, promoviše svoj priručnik 5 ideja za opremanje prostora u Jugošik stilu, i razvija 3D štampane elemente za lakšu apciklažu lampi u kućnim uslovima.
Uverena sam da se apciklažom starina može dvostruko smanjiti loš uticaj na životnu sredinu – ponovnom upotrebom nečega starog moguće je smanjiti količinu otpada i istovremeno ograničiti kupovinu novih stvari.
– Nina Savič, za DELO, 2023.
Nešto na tom planu je već učinjeno, pa Jugošik neretko koristi Centre za ponovnu upotrebu, gde se dobro očuvan otpad (nameštaj, elektronika, knjige i odeća) preprodaje po simboličnoj ceni, ali i dalje nedostaju javni prostori za popravke i redizajn, tj. poslove koje građani najčešće ne mogu obaviti u svojim stanovima. Zato bacaju zastareli nameštaj i kupuju nove jeftine industrijske proizvode, koji će u kratkom roku takođe završiti na otpadu.
Kada sam započela renoviranje svog stana, radila sam u dvorištu, na balkonu, čak i u svojoj spavaćoj sobi. U svakom slučaju, čini mi se da bi bilo razumno to da Ljubljana ima prostor gde bi ljudi mogli da popravljaju i restauriraju stvari. Neka vrsta radionice, gde bi bilo dovoljno prostora za veće komade, i gde bi sav alat bio dostupan... Mislim da je mnogo ljudi zainteresovano za popravku i ponovnu upotrebu stvari, ali jednostavno nemaju vremena ili volje, posebno odgovarajućeg prostora i alata. Nekima je samo potreban savet...
– Nina Savič, za KAJŽA, 2021.
Mislim da bi bilo zanimljivo uspostaviti neku vrstu javnog ili internog informisanja o većim projektima renoviranja. Tako bih, na primer, prilikom renoviranja nekog hotela ili veće zgrade, mogla odjednom da nabavim veliku količinu istovetnih komada nameštaja, a zatim ih koristim za renoviranje nekih zgrada drugačijeg profila, na primer studentskog doma. To bi celom Jugošik poduhvatu dalo potpuno drugačiju dimenziju, i u tome vidim velike mogućnosti za saradnju sa arhitektama koji se bave renoviranjem većih zgrada, kako u pogledu razmene informacija, tako i podizanja svesti.
– Nina Savič, za KAJŽA, 2021.
Problem je pola rešenja
Tako dubok i jak izvor inspiracije Nina je otkrila sasvim spontano, želeći da ispuni sopstvenu potrebu za nameštajem kojim bi opremila dnevnu sobu renoviranog stana. Kako u prodavnicama nije nalazila ništa što joj se dopada, počela je da razmišlja o crnom regalu koji ju je dugo pratio – najpre je bio u dnevnoj sobi stana u kome je odrasla, zatim u kući u koju su se preselili, a na kraju u kancelariji njenog oca, odakle je završio u podrumu i bio spreman za bacanje. Odlučivši da mu udahne novi život, zamolila je stolara da mu odseče postolje i stavi ga na četiri elegantne nožice, a od kamenorezaca je naručila novu gornju ploču. Zamenila je i drške na ormarićima i tako je nastao prvi Jugošik proizvod.
Tako dubok i jak izvor inspiracije Nina je otkrila sasvim spontano, želeći da ispuni sopstvenu potrebu za nameštajem kojim bi opremila dnevnu sobu renoviranog stana. Kako u prodavnicama nije nalazila ništa što joj se dopada, počela je da razmišlja o crnom regalu koji ju je dugo pratio – najpre je bio u dnevnoj sobi stana u kome je odrasla, zatim u kući u koju su se preselili, a na kraju u kancelariji njenog oca, odakle je završio u podrumu i bio spreman za bacanje. Odlučivši da mu udahne novi život, zamolila je stolara da mu odseče postolje i stavi ga na četiri elegantne nožice, a od kamenorezaca je naručila novu gornju ploču. Zamenila je i drške na ormarićima i tako je nastao prvi Jugošik proizvod.
Ubrzo je napravila i lampu od narandžastog staklenog abažura koji je davno našla pored kontejnera. Kada je te svoje prve kreacije fotografisala i podelila na društvenim mrežama, dobila je mnogo pohvala, podrške i prve porudžbine. Shvativši da joj rad u tom pravcu godi više od svega što je do tada radila, napustila je posao arhitekte i posvetila se svom brendu, nazvanom Jugošik.
Kao inženjer arhitekure, bila je deo grupe Prostorož i radila je u arhitektonskim biroima u Berlinu i Ljubljani. Još u studentskim danima se zainteresovala za spajanje starog i novog, upotrebu bačenog građevinskog materijala i predmeta, primenu tradicionalnih zanatskih umeća na moderne proizvode, prakse zajednice i privremeno korišćenje gradskih prostora. Već tada je sakupljala bačene delove od drveta i drugih materijala koji su joj bili interesantni, bez jasne ideje o tome za šta ih može upotrebiti.
Njenom opredeljenju za rad na brendu Jugošik doprinela je i tadašnja pandemija Kovid-19, odnosno kućna izolacija koja ju je vodila ka introspekciji – razmišljanjima o tome šta želi da radi u životu, kojim putem da ide i šta je čini srećnom – i stvorila vreme za bavljenje predmetima koji su do tada tavorili. Tako se pozabavila i neobičnim lusterima iz Krope, slovenačke kolevke kovačkog zanata, i učinila da njihovi metalni abažuri zasijaju u novom svetlu.
Priče iz života u kulturnom prostoru Jugoslavije
Reči „Jugo šik“ prvi put je čula u muzici Tetkine radosti, mikstejp projektu slovenačkog DJ kolektiva koji eksperimentiše sa jugoslovenskom muzikom popularnih žanrova. Učinilo joj se da savršeno opisuju tačno ono što je želela da radi – da starom jugoslovenskom nameštaju da novi, šik izgled. Iako nema lična sećanja na Jugoslaviju, jer je rođena 1990. godine, svesna je slovenačkih enterijera, i dalje dobrim delom ispunjenih nameštajem iz perioda Jugoslavije, kao i neizbežnih nostalgičnih pozivanja na to „kako je nekada bilo“. Da se rodila negde drugde i imala ista interesovanja, pravila bi proizvode sa drugačijim simboličkim predznakom i sadržajem, ali bi, veruje, ostala verna minimalizmu i eleganciji kao neprolaznim vrednostima modnog šika.
Reči „Jugo šik“ prvi put je čula u muzici Tetkine radosti, mikstejp projektu slovenačkog DJ kolektiva koji eksperimentiše sa jugoslovenskom muzikom popularnih žanrova. Učinilo joj se da savršeno opisuju tačno ono što je želela da radi – da starom jugoslovenskom nameštaju da novi, šik izgled. Iako nema lična sećanja na Jugoslaviju, jer je rođena 1990. godine, svesna je slovenačkih enterijera, i dalje dobrim delom ispunjenih nameštajem iz perioda Jugoslavije, kao i neizbežnih nostalgičnih pozivanja na to „kako je nekada bilo“. Da se rodila negde drugde i imala ista interesovanja, pravila bi proizvode sa drugačijim simboličkim predznakom i sadržajem, ali bi, veruje, ostala verna minimalizmu i eleganciji kao neprolaznim vrednostima modnog šika.
Nina do Jugošik proizvoda dolazi putem prikupljanja i apciklaže starinskih komada rasvete nameštaja. Trenutno se najviše bavi izradom visećih lampi, jer je 2024. uspela da otkupi čitav tavan jednog kolekcionara, odnosno oko 300 starih staklenih lustera, davno proizvedenih u staklarama Hrastnik (Sijaj Hrastnik) i EMI Poljčane, ili većim fabrikama nameštaja (Meblo, Javor i dr.). Koristi i druge kanale kupovine, poput Centara za ponovnu upotrebu, društvenih grupa za preprodaju vintidž komada, i globalnih i lokalnih prodajnih platformi. Često se dešava i da predmeti pronalaze nju – nalazi ih usput, pored kontejnera na primer, ili dobija na poklon nekim neobičnim spletom okolnosti.
Ne interesuju je kultni proizvodi čija tržišna vrednost raste, poput stolice Rex Nike Kralja i Meblovih Guzzini lustera i lampi, već sasvim obični izrazi jugoslovenskog industrijskog dizajna, koji se najpre borio sa kičom i utilitarnom estetikom realsocijalizma, da bi od kraja 1960-ih počeo da stvara obilje proizvoda modernih linija. Ti ne-toliko-poznati komadi zapravo su svima poznati, i to je ono što ih čini vrednim dizajnerskog truda.
Stvoriti vrednost tamo gde je objektivno verovatno nema mi se čini kao najveći izazov. Radim sa anonimnim nameštajem, kojem udahnem karakter kada ga sklopim... Naravno, bila bi srećna ako bih slučajno našla Meblovu lampu na ulici, ali mislim da je veći izazov koristiti lustere koje zapravo više niko ne koristi, jer su previše kičasti ili potpuno demode. Volim da koristim komade u kojima i sama vidim neki kvalitet, ili primetim da bi mogli da zablistaju u drugačijoj kombinaciji, u drugačijoj ulozi.
– Nina Savič, za KAJŽA, 2021.
Iz priča o starom nameštaju koje dolaze do Nine potiču i imena svih Jugošik lampi – Maja, Irena, Smiljana, Brina itd. U online butiku je predstavljeno više od 120 originalnih lampi sa vlastitim imenima, što je samo mali deo onoga što se nalazi u ateljeu.
Volim da imenujem svoje lampe po poznanicima, klijentima ili ljudima koji su mi poklonili svoje svetiljke. Ipak, broj Jugošik lampi brzo raste i postaje teško svima dati ime. Zato sam u antikvarnici kupila leksikon imena, u kome pronalazim inspiraciju.
– Nina Savič, za Delo in dom, 2025.
Za većinu projekata renoviranja prostora, Jugošik lampe su pogodne i zato što im je cena pristupačna. Čak i kada arhitekte upravljaju renoviranjem, često se zaboravlja na rasvetu ili se odabir svetiljki ostavlja za sam kraj, kada obično ne ostane mnogo novca ili ga uopšte nema. Zato mnogi enterijeri ostaju nedovršeni, kao torta bez šlaga. U tom slučaju, Jugošik apciklaža može mnogo toga da punudi.
Atelje i biblioteka materijala
Sve komade koje skuplja i apciklira, Nina najpre pere, čisti i zaštićuje od daljih oštećenja. Potom ih rasklapa do najsitnijih delova koje razvrstava prema materijalu i obliku. Sada ima već veliku biblioteku materijala, prepunu raznoraznih staklenih perli skinutih sa starih lustera, žica, lanaca, metalnih opruga, mesinganih prstenova, navrtaka, rozeta, ručki i tome slično, a krupnije delove, poput staklenih abažura, furniranih iverica, punog drveta i nogara stolova i stolica, skladišti u veći prostor. Sve je to premereno, fotografisano, numerisano, popisano i može se upotrebiti prilikom apcikliranja starina.
Pored staklenih abažura, svetiljke, posebno lusteri, imaju i dosta metalnih delova raznih oblika, često i neke staklene ukrase ili drvene dodatke oblika struga... Pronalaženje kombinacija za nove svetiljke, koje potom sklapam od takvih delova, uvek mi je zanimljivo, kao igra koja mi nikada ne dosadi.
– Nina Savič, za Dominvrt.si, 2022.
Pored staklenih abažura, svetiljke, posebno lusteri, imaju i dosta metalnih delova raznih oblika, često i neke staklene ukrase ili drvene dodatke oblika struga... Pronalaženje kombinacija za nove svetiljke, koje potom sklapam od takvih delova, uvek mi je zanimljivo, kao igra koja mi nikada ne dosadi.
– Nina Savič, za Dominvrt.si, 2022.
Od novih materijala koristi ono što je potrebno za strujne instalacije, ponekad i za njihovu efektnu kamuflažu, a u poslednje vreme razvija i originalne komponente koje joj rešavaju najčešće praktične probleme – kako tehnički povezati sve elemente lampe, kako okačiti i pričvrstiti staklo? Planira da ovlada i staklarskom tehnikom sa kojom bi manje staklene abažure (kugle, tikvice, valjke) mogla spajati u nove kompozicije.
Za sada imam rešenje za dve vrste visećih i zidnih lampi, za koje sam od SIQ instituta dobila pozitivan izveštaj o ispitivanju, što osigurava usklađenost sa bezbednosnim standardima proizvodnje svetiljki. Na to sam posebno ponosana, jer signalizira da se apciklirane lampe mogu izjednačiti sa novim lampama na tržištu, što je važan korak ka održivosti.
– Nina Savič, za Delo in dom, 2025.
Nina je svoj atelje u Ljubljani selila nekoliko puta. Bila je u ulici Prisojna, potom u prostoru podvožnjaka ispod železničke stanice, a od oktobra 2024. je u bivšem industrijskom kompleksu u Vilharjevoj ulici, odmah iza glavne železničke stanice. Taj veliki prostor deli sa ateljima Hane Karim, Alenke Repič (Kaaita) i Tatjane Kotnik (Tati). Sve dizajniraju i ručno izrađuju svoje održive proizvode, i slažu se u tome da su pop-ap izložbe jedan od najboljih puteva za sticanje novih klijenata.
Saradnja sa zanatlijama
Veštine restauracije nemeštaja sticala je na kursu Stanka Viteza, a u rad sa rasvetom je samouka, jer kursevi za to još uvek ne postoje. Po učešću u inicijativi Crafted in Istanbul, u okviru koje dizajneri gostuju na Tehničkom univerzitetu Istanbula da bi istraživali rad tamošnjih tradicionalnih zanatlija i stavili ih na na mapu grada za turiste raznih profila, mnogo bolje je razumela i probleme i želje zanatlija u Sloveniji.
Veštine restauracije nemeštaja sticala je na kursu Stanka Viteza, a u rad sa rasvetom je samouka, jer kursevi za to još uvek ne postoje. Po učešću u inicijativi Crafted in Istanbul, u okviru koje dizajneri gostuju na Tehničkom univerzitetu Istanbula da bi istraživali rad tamošnjih tradicionalnih zanatlija i stavili ih na na mapu grada za turiste raznih profila, mnogo bolje je razumela i probleme i želje zanatlija u Sloveniji.
Mada sada najviše radi na lampama, volela bi da se ponovo posveti i komadnom nameštaju, jer današnji kupci zapravo najviše traže komode za dnevnu sobu i garderobere. Od nameštaja koji je do sada dizajnirala, veoma se ponosi komodom Frančiška, nazvanoj po njenoj baki. Izrađena je od tri drvena fiokara koji su bili deo starog kuhinjskog ormara, četiri išmirglana konusna nogara iz šezdesetih godina, i drvenih ručki iz Ninine dečje sobe. Spajajući njihove jedinstvene karakteristike u novu formu, dobila je vrlo otmen i neobičan komad.
Dostupno je mnogo novih retro proizvoda koji, za razliku od starinskih, samo imitiraju stil iz prošlosti, dok na tavanima i u podrumima imamo prave sirovine za stvaranje autentičnijih komada. Moji komadi upravo poručuju da stariteti ne moraju biti u potpunosti očuvani, već možemo koristiti samo delove koji su još uvek korisni i kombinovati ih jedne sa drugima, npr. ručke sa delovima vrata ili komode, koji su obično izrađeni od kvalitetnijih materijala.
– Nina Savič, za Dominvrt.si, 2022.
Razvoj brenda
Iako postoji tek nepunih pet godina, Jugošik je dobio već dve važne slovenačke nagrade – za vrhunski pristup dizajnu nameštaja (Top ideje 2023, Ambient i Dom plus) i za najbolji enterijer godine 2025. (BIG SEE). Učešćem u mentorskom programu slovenačkog Centra za kreativnost, Nina je obezbedila i stipendiju kojom će pokriti troškove celogodišnje upotrebe ateljea Centra Rog za razvojne projekte, gde će praviti originalne 3D štampane modularne komponente za renoviranje lampi.
Iako Jugošik postoji tek nepunih pet godina, već je nagrađen kao vrhunski pristup dizajnu nameštaja (Top ideje 2023, Ambient i Dom plus) i predstavljan na važnom sajmu arhitekture (BIG Architecture 2024), kao i brojnim manjim festivalima dizajna i umetnina. Učešćem u mentorskom programu slovenačkog Centra za kreativnost, Nina je obezbedila i stipendiju kojom će pokriti troškove celogodišnje upotrebe ateljea Centra Rog za razvojne projekte, gde će praviti originalne 3D štampane modularne komponente za renoviranje lampi.
Status rezidenjcijanog umetnika Slovenačkog kulturno-informativnog centra u Beču iskoristila je i kao priliku za zajednički rad sa staklarskom umetnicom Natali Flukiger (Nathalie Flückiger). U okviru jednog međunarodnog projekta za jačanje konkurentnosti evropskih malih i srednjih preduzeća (Worth II, 2021-2025), njih dve su dizajnirale inovativnu lampu BrightsideUP, izrađenu od recikliranih bočica za kozmetičke proizvode, tj. od otpada iz Virospeka (Virospack), španske fabrike staklenih pakovanja za kozmetiku. Predstavile su je tokom Milanske nedelje dizajna 2024 i Nina se tako upustila u još jedno polje svojih interesovanja – kako industrijski otpad transformisati u dobro dizajnirane održive proizvode, čak i nove materijale?
Saradnja sa Natali Flikiger mi je bila stvarno dragoceno iskustvo, koje je produbilo moje razumevanje staklarskih tehnika. U budućnosti bih volela da sarađujem sa firmom za dizajn i proizvodnju rasvete, poput Curiousa Studio koji stvara unikatna rasvetna tela prelepo izbalansirana u pogledu zanatske izrade i dizajna. Posebno sam zainteresovana za spajanje tradicionalnih zanatskih znanja sa tehnikama apciklaže, koje otkriva kreativni potencijal vintidž materijala. Rad Etorea Sotsasa me takođe podstiče da istražujem načine povezivanja različitih abažura u razigrane ali skladne svetlosne kompozicije koje objedinjuju funkcionalnost i skulpturalni izraz.
– Nina Savič, za Creative Glass Serbia, 2025.
Osnaživanje kroz uspostavljanje zdravog odnosa prema prošlosti
Sa Jugošik proizvodima Nina Savič u enterijere unosi toplinu sećanja na lepe trenutke prošlosti, ali i entuzijazam posleratne industrijalizacije Jugoslavije koja je, između ostalog, podizala kvalitet kulture stanovanja i stvarala dobar imidž države u svetu. Zahvaljujući njenim kreacijama, zastareli nameštaj, koji sobom nekada nosi i sećanja na neuspeh Jugoslavije i Jugoslovena, ponovo postaje vredan i moderan, i dobija ulogu čuvara uspomena.
Jugošik kreacije najviše dodaju vrednost novoizgrađenim, najčešće generički projektovanim stanovima, jer postaju posebni komadi koji stanare vraćaju u drugo vreme i uniformni prostor pretvaraju u dom. Osvežavaju i eklektične prostore salonskih stanova, jer sentimentalnu vrednost donose u modernom ruhu. To je nešto što se ne može postići sa novim, serijski proizvedenim nameštajem, jer mu uvek nedostaje ključni sastojak kvaliteta – vreme. Nina već dugo mašta i o dizajniranju javnih prostora u Jugošik stilu i najviše bi volela da stvori enterijer kafeterije.
Volela bih da opremim neki javni prostor, posebno kafić ili restoran. Mogu da zamislim i dizajniranje biblioteke sa udobnim kutcima za čitanje, osvetljenim apcikliranim Jugošik lampama, ali dizajniranje kafeterije je ipak moj dugogodišnji san. Toliko je mnogo slojeva kroz koje dizajn takvog prostora može dodirnuti i povezati ljude – od rasvete, stolica i stolova, preko zidnih dekoracija i posuđa, pa sve do ukusa hrane i pića.
Jednom sam bila u inspirativnom bečkom kafiću nazvanom Vollpension [Pun pansion], u kome su penzioneri pripremali i posluživali kolače i napitke, čak su držali i radionice pravljenja kolača. Taj koncept me je duboko dirnuo, jer nije nudio samo toplu i prijatnu atmosferu, nego je i jačao veze unutar jedne zajednice. Nadam se da ću jednog dana učestvovati u sličnom projektu – možda ću ga čak i sama osmisliti.
– Nina Savič, za Creative Glass Serbia, 2025.
Čak i ako se zanemari da Nina Savič to radi sa puno stila, što je svakako najvažnije, ideja Jugošika ostaje misionarska, gotovo herojska, jer bezvredno jugoslovensko kulturno nasleđe izbavlja od propasti i pretvara u jedinstvene elemente savremenih enterijera. Pored toga što su inovativni i održivi, oni postaju značajni i za unutrašnju transformaciju pojedinaca, porodica i širih zajednica, jer doprinose negovanju zdravog odnosa prema prošlosti.
Ovaj brend je za sada omaž retro šarmu nameštaja iz perioda Jugoslavije, ali sa velikim idejama Nine Savič lako može izrasti u širi društveni pokret, koji će imati svoje prostore, nove radne materijale, mreže, renovirane čitave zgrade, stambene i druge komplekse… Svaki prostor utiče na razmišljanje i budi u ljudima određene ideje, pa su dosadšnji kupci Jugošik proizvoda verovatno već poklonici tog pokreta.
Verujem da je budućnost dizajna zasnovana na ponovnoj upotrebi u najširem mogućem obimu. Takav pristup je održiv i sa stanovišta očuvanja životne sredine i kulturnog nasleđa prostora, a istovremeno može biti neiscrpan izvor inspiracije i sopstvenog kreativnog izražavanja.
– Nina Savič, za Outsider, 2025.
Kako na tavanima i u podrumima širom Slovenije stoji ogromna količina starog nameštaja, a i mnogi stanovi i zgrade su još uvek opremljeni starinskim mobilijarom, čini se da se misija Jugošika nikada neće iscrpsti. Upravo zato je i svrstana u trenutno najhrabrije i najsvežije koncepte dizajna nameštaja.
Reference
- Arsovski, N. (2023, November 20). Jugošik: šik svetila in pohištvo s pridihom nostalgije. Ambienti (OBLIKOVANJE).
- Bojc, S. (2023, November 11). Jugošik – nekaj novega z veliko starega. DELO (Zanimivosti).
- Bračić, A. (2021, December 2). Nina Savič: Jugošik: Srečen konec pozabljenih kosov. KAJŽA – stičišče za prenovo in trajnostno bivanje.
- Center Rog. (2025, July 28). Public call for the new generation of project studio users at Center Rog concluded. Center Rog (News).
- Center za kreativnost. (2024, October 3). Fourteen teams successfully developed their brands as part of the Creative Incubator. Center za kreativnost (News).
- Facebook. JUGOŠIK. (online). https://www.facebook.com/profile.php?id=100083130042535
- Jugošik. (online). https://jugosik.com/
- L.M. (2022, October 25). Nina Savič: ‘Ob zbiranju kosov pohištva in luči me vedno zanimajo tudi zgodbe, povezane z njimi’. Dominvrt.si (INTERIER).
- Redesign Everything. (online). JUGOŠIK. https://redesigneverything.whatdesigncando.com. (Project).
- Zorko, A. (2025, April 16). Jugošik svetila: Nove zgodbe pozabljenih kosov. Delo in dom (INTERIER), Delo mediji d.o.o.
- Žučko, A. (2025, May 12). Nina Savič, Jugošik: Stanovanje z recikliranim pohištvom in svetili. OUTSIDER by Z.O.P. – Zavod za oblikovanje prostora
This edition is the part of the programme „Glassmaking Tradition Meets Innovation“ funded by the European Union. Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union or the European Education and Culture Executive Agency (EACEA). Neither the European Union nor EACEA can be held responsible for them.