Dora Varga: Ispod površine stakla i sveta

Bazen, Tačka gledišta (Point of View) 2023; lepljeno, polirano i oslikano staklo, 14,5 x 45 x 7cm; rad Dore Varge; fotografija: ljubaznošću Dore Varge

Inspirisana prirodnim fenomenima i procesima, poput simbioze ili zagađivanja vode i vazduha, Dora Varga je do sada najviše istraživala tehnike staklene paste i livenja. Skulpture koje stvara su savremene, često multimedijalne i interaktivne.

Ekološka pitanja se već dugi niz godina pojavljuju u sadržaju mog rada. Nekoliko mojih projekata bavilo se problemima zagađenja i uticaja ljudskih aktivnosti na prirodnu sredinu. Verujem da umetnost ne treba samo da pruži estetski doživljaj, već i da podstakne na razmišljanje i otvori dijalog o pitanjima koja utiču na našu zajedničku budućnost.

– Dora Varga, za Creative Glass Serbia, 2026.

Već krajem osnovnih studija na Moholji-Nađ univerzitetu umetnosti i dizajna (Budimpešta), za seriju svojih radova Aktivna gradnja dobila je prestižnu nagradu Stanislav Libenski (2011) i prikazala jedinstven kvalitet svog umetničkog izraza koji, usled slobodnog kretanja staklenih granula u kalupima, čini da geometrijski oblici izgledaju organski, kao da se kreću. I danas najčešće gradi geometrijske strukture, ali je u međuvremenu ušla u polje multimedije – staklo oprema senzorima osetljivim na zvuk, dodir i pokret, i kombinuje ga sa elektronskom muzikom i video artom.

Istraživanja stakla kao uzročnika doživljaja koji istovremeno stvaraju sva ljudska čula, vodila su je ka saradnji sa umetnicima drugih disciplina, u kojoj danas najviše uživa, i sticanju diplome doktora umetnosti Univerziteta u Pečuju (2023), pod mentorstvom Fuša Đerđa (Fusz György), vajara i redovnog profesora. Osvešćivanje uticaja umetničkog dela na funkcije i sinhronizaciju čula, te namerno izazivanje (dizajn) tih, uvek dvosmernih, procesa predstavljaju važnu dimenziju njenog stvaralaštva.

Tako je u saradnji sa Žoltom Korajem, vizuelnim umetnikom, Estebanom de la Toreom, umetnikom zvuka, i tehnološko-umetničkom laboratorijom Ejtech napravila niz multimedijalnih i interaktivnih dela – Taktus, 2048, i Zvučna mrlja – koja se suštinski bave zagađenjem životne sredine, odnosno fenomenima kiselih kiša, naftnih mrlja i gradske buke. Primenom video mapiranja i senzorskog potenciometra na staklo, postigli su istovremenost različitih dinamika vizuelnih elemenata, zvuka i dodira, a publika je u to moga da se uveri tokom izložbe Sensorivm u Kući savremenih umetnosti Trafó, u Budimpešti 2019. godine.

Na polju otkrivanja same likovnosti stakla izuzetne rezultate postigla je sa radovima iz serije Bazen (Pool / Medence / SZUE). Iako je reč o jednostavnim formama, optička svojstva, boja, tekstura i površina stakla izvedeni su u impresivan vizuelni jezik i konceptualni sadržaj svojstven estetici istočnoevropskih bazena. Ovde pomeranje boje, od savršeno plave ka bleđim tonovima, i prelamanja svetlosti na staklu stvaraju utisak vodene površine i deformišu pravilne kvadrate, nalik karakterističnim plavim pločicama bazena.

Vizuelni doživljaj se pojačava sa kretanjem posmatrača, prizivajući poznatu atmosferu i kolorit plivališta. Za ove radove koji jednako fasciniraju laike i stručnjake, i koje je samostalno izlagala u Budimpešti i na Venecijanskoj nedelji stakla, na 71. Jesenjoj izložbi u Vašarhelju (2025) dobila je i specijalnu nagradu Kulturne agencije Petefi.

Iz nekog razloga privlače me prostori bazena u kojima su pločice oštećene, popravljane, izbledele ili išarane. Za mene su one trag vremena. U ispražnjenim prostorima tragovi upotrebe su najvidljiviji, pa tako možemo naslutiti nekadašnje prisustvo ljudi.

– Dora Varga, za kultura.hu, 2025.

Radovi Bazen su značajni i kao prekretnica u umetničkom stvaralaštvu Dore Varge ka hladnim tehnikama izrade stakla – brušenju, poliranju i lepljenu – i promeni namene već postojećih materijala, poput reljefnog ravnog stakla, koje je za potrebe ovih radova izvadila iz starog prozora. Hladne tehnike su energetski manje zahtevne u odnosu na livenje stakla u električnoj peći, koje je prethodno najčešće praktikovala, a sa upotrebom starog reljefnog stakla, tipičnog za naša sobna vrata i spoljašnje prozore, uspela je da u savremenom kontekstu očuva istoriju i karakter ovog nenametljivog, ali vrlo karakterističnog elementa arhitekture našeg podneblja.

Zanima me i preispitivanje i prenamena postojećih materijala. Talasaste površine u seriji ‘Bazen’ napravljene su od recikliranog stakla starog prozora. Jedna strana tog stakla imala je prirodno talasastu teksturu, a ja sam taj pronađeni materijal brusila i oblikovala u forme koje su kasnije postale prepoznatljivi elementi radova. Posebno me fascinira kada se istorija i karakter postojećeg materijala mogu sačuvati, preneti i transformisati u okviru savremenog umetničkog dela.

– Dora Varga, za Creative Glass Serbia, 2026.

Fascinirana prozirnošću stakla i uronjena u razmišljanja o prolaznosti i ideji beskonačnosti, Dora Varga se uvek vraća elementima vode i vazduha. Mnogo pažnje poklanja i prostorima gde će njena dela biti izlagana, tako da im često prilagođava ono što želi da predstavi. Načinom postavke i visinom postamenata stvara odgovarajuću igru perspektiva i oblikuje izožbeni prostor. Voli da vodi publiku kroz svoje izložbe i nastoji da posetiocima omogući doživljaje koji umiruju i usporavaju njihove misli. Verujući da iskustvo recepcije umetničkog dela može podstaći transformativnu introspekciju, cilj joj je da posetilac doživi sopstvenu prisutnost u sadašnjem trenutku i uđe u meditativno stanje posmatranjem, na primer, vodene površine koju donose njeni radovi Bazen.

Staklo me je oduvek privlačilo kao svojevrsno sočivo kroz koje svet možemo sagledati na drugačiji način. Ispod površine, ono ima dubinu koja obuhvata čitav jedan unutrašnji svet. Uz to, zahvaljujući svojim optičkim iluzijama, staklo transformiše i prostor oko sebe.

– Dora Varga, za Homo Faber

Njenu dugogodišnju privrženost staklu kao radnom materijalu i tehnici staklene paste primetio je i evropski kulturni pokret Homo Faber, koji joj je omogućio da svoja dela izlaže na njegovom bijenalu u Veneciji, 2018. godine. To je samo jedna od tridesetak grupnih izložbi u kojima je učestvovala u Češkoj, Nemačkoj (Talente), Velikoj Britaniji, Italiji, Belgiji, Holandiji, Japanu, SAD, Turskoj i, naravno, Mađarskoj, gde je održala i osam samostalnih izložbi. Radovi su joj otkupljeni za zbirke Muzeja primenjene umetnosti i vile Róheim u Budimpešti, Muzeja Dezső Laczkó (Vesprem) i Muzeja Immagine (SAD).

Učestvovala je u simpozijumima i umetničkim rezidencijalnim programima posvećenim ekologiji i održivim staklarskim praksama, a od 2025. je i stipendista Mađarske umetničke akademije (Magyar Művészeti Akadémia, MMA). Svesna toga da proizvodnja i izrada stakla zahtevaju trošenje značajne količine energije, odgovorno pristupa upotrebi ovog materijala i procesu svog umetničkog rada. Smatra da se održivost ne tiče samo radnog materijala i procesa, već i stvaranja trajne visoke umetničke vrednosti, o kojoj će se brinuti i sve buduće generacije ljudi.

Za mene je jedan od najvažnijih aspekata održivosti pažljivo planiranje. Svakom projektu prethodi detaljno promišljanje, i vrlo pažljivo razmišljam o tome šta stvaram i na koji način to želim da realizujem. Ne zanima me masovna proizvodnja i cilj mi je da stvaram dela koja nose dublje značenje i trajnu vrednost. Zato je broj mojih umetničkih dela relativno mali i nastojim da minimizujem i otpadni materijal i nepotrebnu potrošnju energije. Takođe smatram da je važno stvarati dela koja ljudi cene i čuvaju tokom vremena. Održivost se ne odnosi samo na način na koji se predmet proizvodi, već i na stvaranje nečega o čemu se ljudi brinu, što čuvaju i prenose budućim generacijama.

– Dora Varga, za Creative Glass Serbia, 2026.

Atelje Dore Varge je u centru Budimpešte, sa porodicom živi nešto dalje, a redovno odlazi i u Segedin, gde na Institutu za umetnost (JGYPK), na Katedri za crtanje i istoriju umetnosti, predaje dizajn stakla. Njena dosadašnja karijera pokazuje da je odanost jednoj staklarskoj tehnici siguran put ka atikulisanju jedinstvenog umetničkog izraza i osvešćivanju suštine svih drugih tehnika. Samostalno ili opremljeno senzorima, njeno staklo otvara vrata ka svetovima u kojima je publika direktno angažovana na proširivanju granica ovog umetničkog medijuma i oblikovanju sopstvene svesti o uticaju ponašanja ljudi na prirodnu i društvenu sredinu.

Reference

Artmirror. (2023, Dec 4). Dóra Varga at Horizont Gallery. Artmirror (Exhibitions).
Creative Glass Serbia. (2026). Interview with Dóra Varga. Paraćin: Creative Glass Serbia.
Dora Varga. (online): https://doravarga.hu
EJTECH. (online). SENSORIVM: 2019/2018/2017_ Trafo House of Contemporary Arts, Budapest, HU. EJTECH (Exhibitions).
Facebook. (online). Dora Varga glass artist. Facebook.
FOIBOS a.s. for Prague gallery of Czech glass. (2011). Stanislav Libenský Award and Glass Design exhibition: 46 days of world glass at the Imperial Stables at Prague Castle. FOIBOS a.s.
Homo Faber. (online). Dóra Varga: Glass sculptor, Budapest, Hungary, Master Artisan. Homo Faber (Guide).
Noémi, J. (2025, Oct 15). Az üvegművészettel még a végtelen is megragadhatóvá válik (With glass art, even infinity becomes graspable). Kultura.hu.
Stanislav Libenský Award. (online). 2011: September 16, 2011 – October 31, 2011 Imperial Stables at Prague Castle. Stanislav Libenský Award (History).
The Venice Glass Week. (online). 09 Sep 2023 – 17 Sep 2023. Minor Perceptions: Event organised by Dóra Varga. The Venice Glass Week (Eventi).

This edition is the part of the programme „Glassmaking Tradition Meets Innovation“ funded by the European Union. Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union or the European Education and Culture Executive Agency (EACEA). Neither the European Union nor EACEA can be held responsible for them.