Šoljica sa tacnom
za tursku kafu

Ljupka šoljica za kafu napravljena od pseudoporcelana obeležila je rad Srpske fabrike stakla u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata. Reč je o retkom primerku iz prvih serija pseudoporcelana, kod kojih se drška dođivala ručnim putem.

Kolekcija paraćinskog pseudoporcelana je prvi put izložena na Zagrebačkom velesajmu 1952. godine, kao novitet sa kojim je fabrika pokazivala da prati evropske trendove. Kasnije je razvijena izrada sličnih modela ovih šoljica presovnih u kalupu. Fabrika se tada mogla pohvaliti svojom modernom laboratorijom, bogatom stručnom bibliotekom, stručnim kadrovima i stalnim istraživanjima koja su dovela do novih proizvoda poput pseudoporcelana. Ovaj materijal odobren je u Institutu za staklo krajem 1949. godine, kada su testirani prvi uzorci, a fabrika je polagala velike nade u liniju posuđa od ovog materijala, jer je ono izrađivano uz visoku stopu produktivnosti (u proseku jedna šoljica za belu kafu proizvodila se za 1.40 minuta, a za crnu kafu 1.1 minuta). U odnosu na pravi porcelan, pseudoporcelan je lakše napraviti, pa je i mnogo jeftiniji. Proizvodi se automatskim putem  i pruža mogućnosti za razvoj mnogo šireg asortimana predmeta, boja mu je postojanija i izrazitija, otporniji je na lom, a vatrostalan je kao i porcelan. Paraćinska fabrika je od 1950-ih nudila niz šoljica i fildžana za crnu kafu, šolja za belu kafu, vaza za cveće, dozni sa poklopcem (za šećer, kafu i sl.), bokala, činija i tanjira od pseudorcelana. Šoljica na slici pripadala je Dušanu Mikiću, predratnom trgovcu i rentijeru, koji je iz nje redovno ispijao tursku kafu u bašti svoje porodične kuće.