Lućija Bruni & Lucirmás:
Svetlost, staklo i apciklaža

Lućija Bruni & Lucirmás: Svetlost, staklo i apciklaža

Čaše SOFT, apciklirano staklo, dizajn i izrada: Lucirmás || fotografija: ljubaznošću Lucirmás

Ustanovljen još 2006. godine u Barseloni, Lusirmas (Lucirmás) je jedan od prvih evropskih brendova specijalizovanih za izradu održivih, ekološki prihvatljivih proizvoda od stakla. Putem detaljnog proučavanja formi postpotrošačkog stakla, najviše iskorišćenih vinskih boca, i primenom različitih staklarskih tehnika, najčešće hladnih (rezanja, poliranja, peskiranja i dr.), Lusirmas pravi lepe i funkcionalne čaše, lampe, čiviluke, poslužavnike i druge predmete. Polazeći uvek od iskorišćene boce kao radnog materijala, veoma ograničavajućeg za krojenje i sklapanje nove forme, dizajn takvih proizvoda zahetva mnogo mašte i kreativnosti.

Specijalista za brendove apciklaže stakla

Dok danas mnogi apcikliraju postpotrošačko staklo (boce, tegle, prozorsko i drugo bačeno staklo) i uspevaju da ponude tek jednostavne proizvode, Lusirmas ima već 25 godina iskustva, iz koga izviru ne samo veoma originalni proizvodi, već i novi brendovi za apciklažu. Kroz intenzivnu saradnju Lusirmasa i čuvenog Restorana porodične vinarije Roka (El Celler de Can Roca) u Đironi, nastao je i brend Roca Recicla. Iza njega stoje svi pionirski napori ove vinarije da posluje bez stvaranja otpada (zero-waste). Tu spada i otvaranje staklarske radionice pri restoranu, u kojoj se svo staklo iskorišćeno za posluživanje hrane i pića prerađuje u suvenire za goste i praktične stvari koje se u restoranu opet koriste.

Osnivačica brenda Lusirmas je Lućija Bruni (Lucia Bruni), italijanka. Posle završenih osnovnih studija likovnih umetnosti u svojoj zemlji, došla je na Politehnički univerzitet Katalonije u Barseloni. Za master rad posvećen reciklaži stakla – Beyond a Glass Bottle – 2006. je dobila prestižnu nagradu španskog Udruženja za industrijski dizajn Federacije udruženja za unapređenje umetnosti i dizajna (AdiFad).

Zato je odlučila i da ostane u Španiji, gde je nastavila da elaborira svoj koncept reciklaže stakla, veoma inovativan za to vreme. Drugi važan razlog bila je priroda – Mediteransko more koje sa nebom stapa u, kako Lućija kaže, neverovatnu plavu boju. Ceo ambijent je bio idealan za karijeru i privatni život, u kome takođe neguje vrednosti održivog razvoja.

Priče iskorišćenih boca dobijaju neočekivane nastavke

Oba roditelja su joj bilozi i oduvek je vaspitavana da poštuje prirodu. Njena profesionalna, odnosno umetnička interesovanja za reciklažu stakla bila su očekivana, iako se nisu odmah ispoljila. Lućija se, naime, u vreme master studija najviše bavila vajarstvom i scenografijom, ali nije bila ponosna na svoje radove. Tek kada je shvatila da želi da pravi funkcionalne predmete, i okrenula se reciklaži staklenog otpada, osetila je ponos i poletela u tom pravcu.

Uživam u stvaranju lepih stvari koje život čine lepšim, ali ne samo to: volim što su svi predmeti koje stvorim, pored toga što su lepi, i funkcionalni, i što su dali novi život bocama od kojih su nastali. Priče tih boca se nastavljaju u vidu ručno izrađenih dizajniranih predmeta, ekskluzivnih za one koji ih kupe.

– Lućija Bruni, 2019.

Jednu od tih priča, možda i najdublju, nosi lampa Dama. Lućija ju je dizajnirala zajedno sa Tomom Alenom, kasnije osnivačem Impact Boom-a. Polazeći od lepote demižona, ovu lampu su posvetili životu u tradicionalnim kućama i kuhinjama, gde su naše majke i bake nekada često koristile demižone za čuvanje ulja, vode, sirćeta, vina… Bukovo drvo lampe je sertifikovano (ne šteti šumama) i ručno ga izrađuju lokalni majstori.

Magija unutrašnjosti stakla

Od master rada, napravljenog u radionici koju je iznajmljivala na sat, do današnjeg brenda Lusirmas, Bruni se očigledno značajno razvijala kao umetnik, dizajner i zanatlija. U najstarijoj dizajnerskoj školi u Barseloni, Elisava, studirala je dizajn proizvoda, a u Fondaciji Centar za staklo (Fundació Centre del Vidre Barcelona) učila je i tehnike manipulisanja staklom. Osnovan 1990. i smešten u bivšu fabriku svilene trake, ovaj centar je sve do 2020. negovao bliske veze između zanatlija, fabrika i umetnika u oblasti stakla. Kao izuzetno važan deo loklane staklarske tradicije, i Lućiji je pomogao da izgradi svoj pristup staklu i poslovno okruženje.

Njen današnji atelje je u Montgatu, predgrađu Barselone, gde ručno izrađuje sve svoje dizajne. Najviše zahvaljujući svom italijanskom obrazovanju za likovne umetnosti, od ključnog značaja za definisanje estetike i narativne linije svih njenih kolekcija, uspela je da ostvari svoj cilj – da unese izvrsnost u održivi dizajn stakla.

U ateljeu se svaki put iznenadim kada prerežem bocu i otkrijem da oblici unutar stakla nisu kruti i savršeni, već sinusni, nepravilni i topli. Iako je boca, možda, jednostavan predmet, staklo od kog je napravljena sadrži posebnu magiju. Mogu je videti samo oni koji dobro poznaju ovaj materijal i žele da idu dalje od očiglednog.

– Lućija Bruni, 2019.

Održivost kao koncept životnog stila i karijere

Otvorena je za neposrednu saradnju sa klijentima, ali i dizajnerima koji žele da se oprobaju u apciklaži. Mnogo truda ulaže i u razvoj svojih staklarskih veština, jer je od onih koji veruju da zanatsko umeće samog umetnika garantuje najbolji kvalitet njegovog dela. Sa svojim originalnim pristupom dizajnu i praktičnim veštinama koje stalno usavršava, uspešno odgovara na potrebe različitih klijenta, a stvara i proizvode skrojene po meri. Gastro taverna Teòric u Barseloni izabrala je baš njenu lampu LaFlor za svoj lokal. Hteli su nešto nešto što je poput hrane koju pripremaju i služe – sasvim prirodno i lokalnog porekla. Uz pomoć dizajnerskog studija Nutcreatives, Lusirmas im je upravo to i dao.

Lusirmasova ponuda proizvoda u velikoj meri zavisi od boca koje Lućija mora da nabavlja, i to ne nasumično već tako da boca odgovara konceptu projekta. Kada nekih boca ponestane, određeni proizvod više nije u ponudi i na njegovo mesto dolazi novi. Isto je i sa proizvodima sa delovima od drugih materijala, pout lampe LaFlor sa bakarnim diskom ili lampe Dama sa osnovom od bukovine, jer Lućija tu zavisi od drugih zanatlija. Iza brenda Lusirmas je radionica u kojoj Lućija stalno eksperimentiše i prilagođava se realnim uslovima života – dok nove kreacije blistaju, druge odlaze u ostavu i čekaju bolje dane (odgovarajuće boce i druge materijale, neophodne usluge zanatlija i sl.).

Logistika i nabavka boca nisu jednostavni. Ne odlazimo u skladište da kupimo kilograme stakla. Svaku bocu nabavljamo na određenom mestu i želimo da ponudimo visokokvalitetan zanatski proizvod koji je serijski proizveden, kako bi cena ostala što pristupačnija. Zato u radionici imamo veliki prostor gde skladištimo širok spektar boca.

– Lucia Bruni, za Impact Boom, 2017

Celokupan proizvodni proces je konceptualizovan. Reciklira se i voda koju izbacuju mašine za sečenje i graviranje stakla, a pakovanja proizvoda su takva da njihov transport zahteva minimalni prostor. Do ovakvih rešenja Lućija Bruni dolazi zato što je i njen životni stil održiv.

Sasvim je posvećena razmišljanju o tome kako svojim načinom života može smanjiti potrebe za eksploatacijom prirodnih resursa, koja na drugoj strani vodi ka gomilanju otpada. Lusirmas je njen najveći projekat do sada i veoma se ponosi time što svojim proizvodima, a mnogi su trajni deo javnih prostora (pabova, restorana i sl.), već 25 godina šalje važnu poruku o neophodnosti brige o našem prirodnom okruženju.

Reference

Allen, T. (2017, March 12). Lucia Bruni On Designing Sustainably, Glass Upcycling and Environmental Impact. Impact Boom (Blog).
Lucirmás Upcycling Glass Design. (2017, November 7). Upcycling in interior design: possibilities are endless! Lucirmás Upcycling Glass Design (Blog).
Lucirmás Upcycling Glass Design. (2017, September 5). The emotional side of upcycling: giving objects a new life. Lucirmás Upcycling Glass Design (Blog).
Lucirmás Upcycling Glass Design. (2019, September 12). Lucirmás Upcycling Glass Design: my mission. Lucirmás Upcycling Glass Design (Blog).
Lucirmás Upcycling Glass Design. (online). https://lucirmas.com/en/

This edition is the part of the programme „Glassmaking Tradition Meets Innovation“ funded by the European Union. Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union or the European Education and Culture Executive Agency (EACEA). Neither the European Union nor EACEA can be held responsible for them.