teamLab kolektiv: Moć izmedju digitalne tehnologije i kreativnosti
Razgovor sa teamLab-om vodila Hristina Mikić
Digitalna tehnologija može proširiti polje umetnosti i stvarati nove odnose među ljudima.
teamLab
Međunarodni umetnički kolektiv teamLab postoji od 2001. godine. Njegovi radovi inspirisani prirodom nastaju kroz interdisciplinarna istraživanja digitalnih tehnologija. Cilj je bio da se putem tehnologije stvaraju umetnički eksperimenti i otkriva šta ljudima znači svet u kome žive. Tošijukij Inoko je sa nekoliko prijatelja 2001. osnovao teamLab kao „laboratoriju za eksperimentisanje u kolaborativnom stvaralaštvu“, od čega je nastala i skraćenica „teamLab“ za ovu umetničku grupu. teamLab istražuje stvaranje novih iskustava posredstvom umetnosti i kroz njih žele da otkrivaju šta svet predstavlja ljudima.
Još od osnivanja teamLab-a, stvarali smo kolektivno, kroz proces kolaborativnog stvaralaštva. teamLab je timska laboratorija, mesto gde tim eksperimentiše, mesto gde se stavaraju eksperimentalne kreacije.
Na svom početku, teamLab nije imao priliku da se predstavlja, niti je mogao da zamisli kako da svoje umetničko stvaralašvo učini ekonomski održivim. S druge strane, verovali su u moć digitalne tehnologije i kreativnosti i stoga su nastavljali da stvaraju nove stvari, ne razmišljajući o njihovim krajnjim žanrovskim odrednicama. teamLab je učestvovao u raznim projektima, a oni su zahtevali uključivanje brojnih arhitekata, stručnjaka za kompjutersku grafiku, slikara, matematičara i inženjera hardvera.
Kreativnost teamLab-a je zasnovana na multidimenzionalnosti u kojoj članovi različitih specijalističkih profila stvaraju zajedno prelazeči svoje granice, kao i granice svog transferzibilnog znanja, onog koje se može podeliti sa drugima i iznova koristiti. Kao rezultat takvog rada, teamLab generiše ono što mi zovemo 'kolaborativna tvorevina', nešto što ima viši kvalitet jer je rezultat grupnog rada, što ojačava ceo tim. Čak i kada pojedinac nije direktno uključen u projekat, njeno ili njegovo transferzibilno i deljivo znanje može biti uključeno. Taj kontinuirani proces stvaranja i otkrivanja transferzibilnog znanja koji se odvija velikom brzinom čini grupu sve moćnijom. Takva organizacija, sposobna da otkriva ogromne količine znanja, izdvaja nas i razlikuje od drugih.
Do novog znanja se može doći u svim elementima stvaralačkog procesa. Ako se unutar tima deli čak i mala jedinica znanja, ali detaljnog i višestranog znanja, to će postati snaga tima i voditi ka novim projektima ili poboljšanjima postojećih umetničkih dela. Tako se kvalitet naših radova stalno unapređuje.
Stvaranje umetnosti je uvek teško. Dela našeg tima iskusnih stručnjaka izviru iz kontinuiranog procesa stvaranja i razmišljanja. Iako na početku uvek utvrdimo glavni koncept, cilj projekta najčešće ostane nejasan, i zato nam je potreban ceo tim da stvara i razmišlja u procesu razvoja dela.
Od prvih, manjih umetničkih radova, kolektiv je stigao do stvaralačke faze interaktivnih instalacija velikih svetlosnih skulptura i imerzivnih umetničkih svetova stvorenih pomoću senzora, LED dioda i projektora. U teamLab-u sarađuju umetnici, programeri, inženjeri, stručnjaci za kompjutersku grafiku, matematičari i arhitekte koji dolaze i do sopstvenih, originalnih tehnoloških rešenja. Oni publici nude imerzivna i interaktivna umetnička iskustva koja menjaju čulnu percepciju i pogled na svet.
Konceptualno, radovi teamLab-a istražuju digitalnu umetnost, vreme i prostor, prirodne fenomene, odnose među ljudima, ko-kreativnost i granice između umetničkih dela i ljudskog tela. Tako je, kroz interdisciplinarne konceptualizacije prostora, prirodnog svetla i granica tela, nastalo i više od deset radova koji govore o lepoti i svojstvima kristala.
Kako digitalna umetnost utiče na komunikaciju među ljudima? Kakvu viziju teamLab ima povodom toga, posebno zbog vaše fokusiranosti na interakciju sa umetnošću, i kako vaš tim putem digitalnih umetničkih instalacija doprinosi tom procesu?
Karakteristike digitalne tehnologije omogućavaju da se umetnička dela mnogo slobodnije menjaju i prevazilaze dosadašnje granice. Posetioci izložbe u interakciji sa svojim okruženjem mogu stalno da podstiču promene umetničkog dela. Na primer, i interaktivnim umetničkim delima teamLab-a (pošto kretanje gledalaca ili samo njihovo prisustvo transformiše delo) granice između dela i gledalaca postaju dvoznačne. Gledaoci postaju deo umetničkog rada.
Tako se odnos između umetničkog dela i njegovog gledaoca pretvara u odnos između umetničkog dela i grupe pojedinaca. Gledalac koji je u galerijskom prostoru bio pet minuta pre vas, ili trenutno ponašanje osobe pored vas, odjednom postaju važni. U odnosu na posmatrača slike na platnu, gledalac uronjen u interaktivno umetničko delo postaje mnogo svesniji prisustva i ponašanja drugih ljudi.
Za razliku od fizičke slike na platnu, nematerijalna digitalna tehnologija može osloboditi umetnost od fizičkog. Štaviše, zbog svoje sposobnosti da se sama slobodno menja, ona može nadići granice. Korišćenjem takve digitalne tehnologije, mi verujemo da umetnost može proširiti lepotu. Stvarajući interaktivnu umetnost, vaše prisustvo i prisustvo drugih postaje činilac koji transformiše umetničko delo, i tako nastaju novi odnosi među ljudima unutar istog prostora. Primenjujući takvu umetnost na jedinstveno okruženje, želeli smo da stvorimo prostor u kome osećate da ste povezani sa drugim ljudima u svetu.
Kada je glavni koncept umetničkog dela postavljen, okupimo specijalizovane članove koji mogu izvesti delo i svi zajedno razmišljamo konkretnije. Na primer, rad ’Forest of Flowers and People: Lost, Immersed and Reborn’, koji je deo ’teamLab Borderless’ u Tokiju, kreiran je zajedno sa specijalistom koji pravi 3D CG model cveta i animaciju, sa 3D softverskim programerom, inženjerom koji dizajnira opremu poput projektora, sa softverskim programerom koji unutar prostora lokalizuje i integriše desetine projektora, arhitektom itd.
Sa stanovišta teamLab-a, mislimo da će nova digitalna tehnologija (kao alat ili materijal) nastaviti da menja umetnost, ne samo proširivanjem umetničkih dela na novo doba, već i menjanjem samih umetničkih prostora i muzeja, načina na koji ljudi komuniciraju i doživljavaju umetnost, čak i tržišta umetnosti.
Staklo u imerzivnoj digitalnoj umetnosti
Kristal svetlosti je svetlosna skulptura teamLab-a. To je prostor sačinjen od stotina svetiljki čije se glave pomeraju gore-dole. Tako se stotine svetlosnih snopova ukrštaju i tvore trodimenzionalne svetlosne forme, poput onih koje se javljaju prilikom prelamanja dnevne svetlosti u kristalnoj čaši. Ti oblici svetlosti se projektuju i na gledaoca koji tako postoji u samoj suštini svetlosti.
Beskonačni kristalni univerzum je interkativna svetlosna skulptura koja najbolje prikazuje potencijal teamLab-ovih tehnoloških rešenja. To je prostor sačinjen od milion LED sijalica čijim se programiranjem postižu trodimenzinalni efekti u prostoru. Pošto je programiranje svetla spregnuto sa programiranjem zvuka, stvara se prostorni audiovizuelni doživljaj. Ljudi koji se kreću kroz taj prostor mogu putem aplikacije za smartfon da izaberu neku od ponuđenih zvezda koja će se u kristalnom univerzumu pojaviti kao tridimenzionalna. U zavisnosti od zvezde poslate u umetničko delo, broja ljudi u prostoru i njihovih interakcija sa prostorom pomoću telefona, kristalni univerzum se stalno i nepredvidivo menja. Tako je svaki trenutak proveden u njemu jedinstven i neponovljiv.
Za različite javne prostore poput tržnog centara, teamLab je napravio Kristalno drvo (Crystal Tree) i Kristalni vatromet (Crystal Fireworks). Oba rada su zasnovana na skupu mnoštva niti LED sijalica. Svetlost nanizanih sijalica stvara različite trodimenzionalne svetlosne figure. Kod instalacije teamLab Crystal Tree with Graffiti Nature izložene u Marina Bay Sands u Singapuru (sezonska izložba), publika putem smartfon aplikacije može da bira ukrase koji će se pojavljivati na Kristalnom drvetu. Slično tome, gledajući teamLab Crystal Fireworks with Graffiti Nature publika može da utiče na boje i efekte rasipanja svetlosti Kristalnog vatrometa.
Želeli bismo da sazamo kako kristal inspiriše teamLab i koje njegove osobine su privlačne za vaše ultra-tehnološke umetničke instalacije?
Teško je reći kako nas kristal inspiriše. Sve što možemo da kažemo je da neki ljudi osećaju lepotu kristala kao što osećaju i lepotu cveća. Ono što nas interesuje je nauka koja unapređuje razumevanje sveta. Kada ljudi žele da spoznaju svet, oni to rade tako što ga razlažu na stvari koje su im poznate.
Da bi razumeli fenomene našeg sveta, ljudi odvajaju stvari, jednu po jednu. Na primer, kosmos i Zemlja su neprekidna celina ali ljudi prepoznaju Zemlju tako što je izdvajaju iz kosmosa. Da bi shvatili šta je šuma, ljudi je razlažu na drveće, odvajajući drvo od celine. Zatim seku drvo na ćelije, da bi razumeli šta je drvo, seku ćelije na molekule da bi utvrdili šta su ćelije, i seku molekule na atome da bi razumeli molekule, itd. To je nauka, i tako nauka sve više i više razume svet.
Problem je to što na kraju, bez obzira na to koliko uspevaju da izdele stvari na sve manje i manje delove, ljudi i dalje ne mogu da razumeju celinu. Iako ljudi zapravo samo žele da spoznaju svet, što ga više razlažu na delove, to su dalje od jasne percepcije celine. Ono što je suštinski neprekidno, ljudi, sami, doživljavaju kao zasebno i nezavisno.
Sve što postoji, postoji u dugom i krhkom ali čudesnom kontinuitetu tokom izuzetno dugog vremenskog perioda, ali ljudska bića to ne mogu spoznati bez razdvajanja na delove. Ljudi pokušavaju da shvate celinu tako što svaku stvar izdvajaju i doživljavaju kao samostalnu. Iako smo ništa do deo sveta, ponekad osećamo da postoji granica između sveta i nas, kao da živimo nezavisno od sveta. Kontinuitet života i smrti traje više od četiri milijarde godina.
Nas zanima zašto ljudi imaju ovakvu percepciju. Kako da predjemo granice spoznaje?
Mi putem umetnosti želimo da nadiđemo granice našeg sopstvenog shvatanja. Želimo da nadiđemo ljudske osobine ili sklonosti ka shvatanju kontinuiteta. Umetnost je potraga za onim što ljudi pripisuju svetu, za onim što svet predstavlja za njih. Proširujući i oplemenjujući „lepotu“, umetnost je promenila način na koji ljudi vide i doživljavaju svet. Grupe pokreće logika, ali odluke i postupke pojedinaca pokreće lepota.
Ponašanja ljudi nisu determinisana racionalnoću već estetikom. Drugim rečima, „lepota“ je koren ljudskog ponašanja. Kada proširuje pojam „lepote“ i estetiku, umetnost menja ponašanje ljudi.
Bilo da je reč o svetu u celini ili samo o delu celine, umetnost je ta koja ga može obuhvatiti i izraziti a da ga pritom ne razdeljuje. Umetnost je proces prilaženja celini. Kada u tom procesu učestvujemo zajedno sa drugima, ljudski doživljaji sveta se menjaju. Putem uživanja u umetnosti, pojam „lepog“ se proširuje, što zauzvrat dovodi do promene ljudske percepcije sveta. Sve što postoji, postoji u dugom i krhkom ali čudesnom kontinuitetu tokom izuzetno dugog vremenskog perioda. Nama je cilj da stvaramo iskustva u kojima posetioci sagledavaju sam taj kontinuitet kao lep, i da tako menjamo ili dopunjujemo način na koji ljudi percipiraju svet. Namera nam je da menjamo ono što ljudi očekuju od lepote, da menjamo standard lepote, čak i ako to zahteva mnogo vremena.
Radovi teamLab-a su postali traženi naročito pošto se kolektiv, po pozivu Takašija Murakamija, 2011. godine predstavio na Singapurskom bijenalu savremene umetnosti. Pet godina kasnije (2016), teamLab je završio rad na stalnoj postavci Muzeja ArtScience u Singapuru, nazvanoj Future World: WHERE ART MEETS SCIENCE, ArtScience Museum. Usledile su izložbe u Njujorku, Londonu, Parizu, Singapuru, Silikonskoj Dolini, Pekingu, Melburnu i mnogim drugim gradovima.
Ono što teamLab želi da radi je da sam fizički prostor menja digitalnom umetnošću. To je nešto u čemu ne morate učestvovati lično. To mogu raditi drugi ili grupa ljudi koja vas posredno uključuje. A umesto lične upotrebe, mi želimo da naše radove istovremeno koristi više ljudi u istom prostoru.
Digitizacijom prostora možemo indirektno da menjamo odnose među ljudima u njemu. Ako prisustvo drugih može izazvati promenu prostora, oni onda postaju deo umetničkog dela. A ako je ta promena lepa, i prisustvo drugih može postati nešto lepo. Mi mislimo da povezivanje umetnosti i digitalne tehnologije može prisustvo drugih učiniti poželjnijim.
Sa našim eksponatima, želimo da posetioci razumeju kako digitalna tehnologija može proširiti koncepciju umetnosti i, štaviše, da takve tehnike mogu osloboditi umetnost od sistema vrednosti zasnovanog na samo fizičkim materijalima. Važnost ove smene sistema vrednosti nadilazi svet umetnosti. U današnjim modernim gradovima, prisustvo drugih ljudi oko nas i njihovo nepredvidivo i nekontrolisano ponašanje često doživljavamo kao neprijatnost koju treba podnositi. To je zato što prisustvo svake osobe i onih u njenoj blizini nema vidljiv uticaj na grad. Ako bi čitavi gradovi bili obmotani digitalnom umetnošću teamLab-a, verujemo da bi ljudi prisustvo drugih oko sebe počeli da doživljavaju u jednom pozitivnijem svetlu
Ultra-tehnološka dela teamLab-a sasvim odgovaraju duhu ubrzanog tehnološkog razvoja Azije. Kolektiv jednako dobija pozive od galerija, muzeja, umetničkih manifestacija, poslovnih kompanija, i javnih vlasti koje džentrifikuju gradske četvrti. Trajne izložbe njegovih radova – teamLab Borderless: MORI Building DIGITAL ART MUSEUM i teamLab Planets TOKYO – nalaze se u Tokiju, i još jedna je u Makau – teamLab SuperNature Macao. Kolektiv sada radi na naručenim postavkama za Abu Dabi, Hamburg, Džedu i Utreht
digitalna tehnologija dozvoljava ljudskom izrazu da postane slobodan
Da bismo razumeli kako teamLab vidi moć interaktivne digitalne umetnosti u budućnosti, pitali smo ih šta misle o digitalnoj tehnologiji i ljudskoj slobodi.
Digitalna tehnologija omogućava složene detalje i slobodu za promenu. Karakteristike digitalne tehnologije dozvoljavaju umetničkim delima da ispolje svoju sposobnost za promenu mnogo slobodnije.
Posetioci izložbe u interakciji sa svojim okruženjem mogu stalno da podstiču promene umetničkog dela. Kroz interaktivni odnos između gledalaca i umetničkog dela, gledaoci postaju suštinski, neodvojivi deo umetničkog dela.
Pre nego što su ljudi počeli da prihvataju digitalnu tehnologiju, informacija i umetnički izraz su morali biti predstavljeni u fizičkom obliku. Takvo izražavanje kroz statične medije postojalo je tokom najdužeg perioda ljudske istorije u kome se umetnički izraz zasnivao na upotrebi fizičkih predmeta poput platna i boje. Pojava digitalne tehnologije je omogućila ljudsko izražavanje oslobađeno takvih ograničenja i izraz koji može da postoji nezavisno od fizičkih materijala i slobodno evoluira.
Neograničena fizičkim medijima, digitalna tehnologija je učinila mogućim to da se umetnička dela fizički šire. Pošto digitalna umetnička dela mogu lako da se proširuju, to nam daje veći stepen nezavisnosti unutar samog fizičkog prostora. Sada možemo da koristimo mnogo veće prostore i upravljamo njima, a gledaoci mogu direktnije da dožive umetničko delo.
Budućnost digitalne umetnosti
Na kraju našeg razgovora, želeli bismo da saznamo koje eksperimentalne tehnologije će u budućnosti postati popularne i interesantne stvaraocima digitalne umetnosti?
Mogli bismo reći da je tehnologija srž naših radova ali da nije njihov najvažniji deo. To je još uvek samo materijal ili alat za umetničke radove. Mi digitalnu umetnost stvaramo od 2001. godine nastojeći da promenimo ljudske vrednosti i doprinesemo društvenom napretku. Iako u početku nismo imali pojma o tome gde bismo izlagali svoje radove, niti kako da finansijski podržimo naš tim, ujedno smo snažno verovali i bili istinski zainteresovani za moć digitalne tehnologije i kreativnosti. Želeli smo da nastavimo da stvaramo nove stvari bez obzira na žanrovska ograničenja, i to smo i uradili. Digitalna tehnologija dozvoljava da se umetnički izraz oslobodi iz materijalnog sveta, dajući mu sposobnost da slobodno promeni svoj oblik. Na osnovu osobina prostora u kome će naš rad biti izložen posetiocima, donosimo odluke o tim promenama i njihovom izražavanju.
Marta 2024. godine