Muzej staklarstva Holmego vaerk

Evropski muzej godine 2022. po doprinosu održivosti sredine i jedino mesto industrijske proizvodnje stakla u Danskoj!

Priredile: S. Jovičić & I. Milojković

Zahvaljujući učešću Joakima Eluša (Joachim Allouche) u forumu Creative Glass: New Paradigm of Creative Economy, možemo bliže da prikažemo kako se održivost, kao ključna vrednost današnje evropske kulture i Novog evropskog Bauhausa, prevodi na plan svakodnevnog rada danskog muzeja staklarstva Holmego vaerk. On je u Fensmarku koji ima oko 5000 stanovnika i od Kopenhagena je udaljen oko 90 kilometara.

U 2022. godini, Holmego vaerk je dobio „Mejvaert Muzejsku nagradu za održivost“ (Meyvaert Museum Prize for Sustainability), jedno od najvećih godišnjih priznanja evropske muzejske zajednice koje Evropski muzejski forum (EMF) od 1977. dodeljuje pod pokroviteljstvom Saveta Evrope.

EMF je doprinos evropskih muzeja održivosti sredine od 2015. uvažavao sa posebnom pohvalom, a od 2020. godine dodeljuje baš Muzejsku nagradu za održivost koju sponzoriše Mejvaert, belgijska kompanija poznata po proizvodnji opreme za izlaganje muzejskih eksponata. Nagrada se daje onom evropskom muzeju koji kroz prakse prikupljanja, dokumentovanja, izlaganja i javnog predstavljanja svog fonda, ali i način postupanja sa svojim društvenim, finansijskim i fizičkim resursima, jasno iskazuje posvećenost razmišljanju i rešavanju problema održivosti svog okruženja.

Holmego vaerk, sasvim nov muzej otvoren u junu 2020., nastao je obnavljanjem zgrade ugašene fabrike stakla Holmego glesveark (Holmegaard Glasværk). To je bila prva fabrika stakla u Danskoj i jedna od glavnih u Skandinaviji. Radila je tokom 183 godine, od 1825. do 2008.

Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

Muzejom Holmego vaerk upravlja nezavisna organizacija Muzej Jugoistočne Danske (Museum Sydøstdanmark) koja u tom delu zemlje vodi još šest muzeja. U slučaju Holmego vaerk, glavni resursi kojima ta organizacija upravlja su – posed bivše fabrike, mesto od istorijskog značaja u vlasništvu opštine Nestvl (Næstved), i Holmego kolekcija stakla, poklon danske kompanije Rozendejl Dizajn (Rosendahl Design) koja je, kada je staklara bankrotirala 2008., kupila njen brend Holmego glesveark.

U osnovi muzej, Holmego vaerk je zapravo kompleksan kulturni centar. Stalna postavka prikazuje lokalno nasleđe zanatske i industrijske proizvodnje stakla, ali muzej ima i staklarske radionice za studijski rad umetnika, galeriju za privremene izložbe, centar koji priređuje različite događaje od značaja za lokalnu zajednicu, javna predavanja i radionice, restoran sa kafeom, prodavnicu, čak i malu turističku organizaciju sa informativnim centrom koja promoviše prirodne i kulturne resurse okolne oblasti. Stoga je Holomego veark važan ne samo kao čuvar i promoter nasleđa fabrike stakla koja je radila više od 180 godina, već i kao čuvar i promoter nasleđa lokalnog identiteta koji je neodvojiv od umetničke i stvaralačke tradicije, i kao takav poznat u zemlji i inostranstvu.

Postavka muzeja staklarstva Holmego vaerk, Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark
Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

Posvećenost Holmego vearka održivosti svoje sredine, vidi se u njegovom pristupu nepokretnom, pokretnom i nematerijalnom nasleđu koje mu je povereno. Pažnja se najpre poklanja onome što bi mnoge lokalne zajednice i njihove ustanove kulture najradije sakrile – obližnjoj močvari u kojoj su radnici fabrike stakla stanovali. Iz te močvare, bivša fabrika je, na svojim počecima u 19. veku, izvlačila treset kao tehnološko gorivo za staklarske peći (jer drveta u Danskoj nema tako mnogo kao u Švedskoj i Norveškoj). Zato je Holmego vaerk predstavlja kao osnovni razlog zbog kog je staklara i izgrađena i, shodno takvom njenom značaju, brine o njoj kao ekološkoj celini.

Tokom cele godine, učesnicima u redovnim muzejskim radionicama za dizajn i izradu stakla daju se i šabloni sa motivima močvarskog biljnog i životinjskog sveta koji se na predmete od stakla mogu nanositi različitim dekorativnim tehnikama (slikanjem, graviranjem, ecovanjem…). Tokom proleća i leta, muzej organizuje vođena kretanja kroz močvaru – dramatična iskustva koja dugo ostaju u sećanju posetilaca. Druga, glavna nepokretnost je zgrada bivše staklare Holmego glesveark u kojoj je muzej smešten. Ona je zbog otvaranja muzeja u potpunosti očuvana, jer su svi njeni kapaciteti bili obnovljeni i prenamenjeni. Neke prostorije su ostavljene baš u stanju u kome su bile kada je fabrika bankrotirala – to su galerije sa starim industrijskim mašinama, alatima i loncima u kojima je još bilo staklene mase.

Postavka muzeja staklarstva Holmego vaerk, Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark
Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

Drugi prostori su adaptirani za potrebe revitalizacije Holmego staklarstva, izlaganja stalne muzejske postavke, potrebe privremenih izložbi i drugih, redovnih aktivnosti muzeja.

Pošto je fabrika Holmego glesveark bila ne samo prva u Danskoj, već i poslednja, tj. od 2008. u Danskoj nije bilo fabrike stakla, muzej je hteo da ima živu staklarsku radionicu, ne samo kao vid zabave za posetioce, već kao jedini stožer danske industrije stakla koji bi ujedno bio i finansijski samoodrživ.

Sve građevinske konstrukcije fabričke zgrade pažljivo su zaštićene, a novi materijali koji su ugrađeni brižljivo su birani. Tokom zaštite, obnavljanja i adaptaptacije, iz zgrade je izbačeno oko 300 tona smeća i otrovnih materija, tako da su novi prostori postali sasvim bezbedni za posetioce. Zbog štednje energije, tokom cele godine greje se samo mali broj nekada fabričkih a danas muzejskih prostora.

U takvom ambijentu industrijskog nasleđa, muzej skladišti, obrađuje i predstavlja proizvode bivše fabrike stakla kao pokazatelje specifičnih, lokalnih umeća dizajna i izrade stakla. Da bi ta umeća sačuvao od zaborava i nestajanja, muzej zapošljava lokalne staklarske majstore koji su radili u fabrici da bi pred publikom izrađivali predmete od stakla i tako prikazivali staklarske veštine. Staklo se izrađuje svakog dana na nekadašnjim fabričkim radilištima oko staklarskih peći koja su, zbog revitalizacije nasleđa, ostavljena u svojoj prvobitnoj funkciji i osavremenjena novom opremom. Najveći doprinos očuvanju nematerijalnog nasleđa i revitalizaciji Holmego staklarstva daju umetnici kojima muzej omogućava da u saradnji sa lokalnim majstorima tu izvode svoje radove. Tokom studijskog rada u muzeju, umetnici mogu da iznajme neki od bivših radničkih stanova. Tako je sve dobilo svoj novi smisao

Postavka muzeja staklarstva Holmego vaerk, Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark
Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

Holmego veark postaje važan centar znanja i destinacija za učenje o skandinavskom staklu i keramici, ali on pre svega nastoji da bude centar za savremeno stvaralaštvo i resurs koji je na usluzi umetnicima i zanatlijama. Zbog održivosti prirodnog okruženja, muzej trenutno razvija i sistem proizvodnje stakla zasnovan na upotrebi obnovljive energije, koji neće otpuštati ugljenik u atmosferu, što je posao koji nisu započele ni mnoge aktivne fabrike stakla.

Holmego veark od svog začetka blisko sarađuje sa lokalnim stanovništvom, naročito sa ljudima koji su radili u fabrici stakla. Oni su značajno doprineli otvaranju muzeja tako što su donosili šta su imali od fotografija i drugih dokumenata, i objašnjavali kako se radilo u fabrici, što je bilo posebno važno za projektovanje stalne muzejske postavke. Kao poznavaoci staklarstva tj. čuvari znanja, mnogi od njih i volontiraju u muzeju – katalogizuju obimne muzejske kolekcije, dočekuju i informišu muzejske posetioce, pomažu u muzejskoj prodavnici, vode šetnje kroz močvaru itd.

Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

Ovaj muzej jednako mnogo radi i na programima za najširu javnost. Sve izložbe su osmišljene kao podsticaj za razmišljanje, i dobro su tehnički opremljene.

Audiovizuelne instalacije i demonstracije izrade stakla uživo pomažu posetiocima da zamisle kako je bivša fabrika stakla funkcionisala, a preko interneta je dostupan i sveobuhvatni audio-vodič sa 17 priča bivših radnika u fabrici koje baš oni pričaju, a sinhronizovane su i na engleski jezik.

Posetioci mogu da pozajme pametni telefon da bi sami fotografisali postavku i služili se audio-vodičem, da kupe jeftine slušalice da bi se zvučno izolovali od ostalih posetilaca, dođu sa bebama i malom decom u kolicima, kao i da samostalno prođu kroz postavku ako se teško kreću ili su u invalidskim kolicima, koriste prilagođene toalete itd. Muzej redovno organizuje javna predavanja, događaje od značaja za staklarstvo i lokalnu zajednicu, i u Staklarskom ateljeu svakog radnog dana nudi kurseve i radionice tokom kojih učesnici mogu praviti svoje predmete.

Zbog doprinosa očuvanju danskog staklarstva, Holmego vaerk je 2022. dobio glavnu evropsku muzejsku nagradu za održivost.

Holmego vaerk na brilijantan način uspeva da sačuva nasleđe staklarstva ne samo kao nasleđe fabrike i brenda, već i kao nasleđe lokalnog stanovništva, bivših radnika staklare koji sa redovnim demonstracijama svog rada u muzeju čuvaju nematerijalno, skoro dva veka kultivisano nevidljivo umeće bez koga ne može biti ni najboljeg savremenog umetničkog stvaralaštva u staklu koje se, takođe, odvija u Holmego vaerku. Dansko staklarstvo je spašeno!

 Frenk Boot, Meyvaert, 2022. 

Foto: Emilia Therese/Museum Southeast Denmark

 Fotografije: ljubaznošću Holmegaard Værk

Reference

  • Bruun, M. B., & Outzen, S. (2020). Introduction. Scandinavian Glass: Aesthetic, Technological, and Cultural Connections between Neighboring Glass-Producing Countries. Journal of Glass Studies, 62, 163–166.
  • Sorokina, D., Mouliou, M., O’Neill, M. (Eds.) (2022) European Museum of the Year Award. The Candidates 2022. Liverpool: European Museum Forum.
  • THE MEYVAERT MUSEUM PRIZE FOR ENVIRONEMENTAL SUSTAINABILITY,  Frank Boot in: EESTI RAHVA MUUSEUM (07. 05. 2022.). The winners of EMYA2022 are announced!, 
  • Prezentacija Joakima Eluša (Joachim Allouche) iz muzeja Holmego veark na forumu Creative Glass Forum: Glass Tradition New Paradigm of Creative Economy, Ekonomski fakultet u Beogradu, 16. novembra 2022. (23:33)