Lepota Mozerovog kristala nema granice
Priredile: S. Jovičić & I. Milojković
Jitka Svobodová iz Muzeja MOSER u Karlovim Varima gostovala je na našem forumu Creative Glass: New Paradigm of Creative Economy. Govorila je o tome kako lepota današnjih proizvoda čuvene Mozerove fabrike stakla proističe iz kulturnog nasleđa koje njen Muzej čuva i neguje. Njena prezentacija inspirisala nas je za ovo magično putovanje kroz Mozerov svet kristala i preispitivanje njegove lepote kao jedne od temeljnih vrednosti inicijative Novi evropski Bauhaus.
Lukáš Jabůrek za Mozer, vaze Montagne / Planina, visina: 13 cm, 21 cm, 30 cm
Staklo za kraljeve od kraljeva stakla
Mozerovo kristalno posuđe i dekorativni predmeti poput vaza i činija, postali su izuzetno cenjeni 1873. godine kada je Ludvig Mozer dobio dozvolu austrougarskog Cara, Franca Jozefa Prvog, da pravi staklo za njegov dvor. Pod carskim pokroviteljstvom, Mozer je zapravo stekao uslove da istražuje nove tehnike ukrašavanja stakla graviranjem, oslikavanjem, pozlaćivanjem, oblaganjem stakla plemenitim metalima itd. Kao višestruko nagrađivani inovator na svim tim poljima, bio je pozvan da izrađuje staklo i za dvorove persijskog kralja Mozafaradin-šaha Kadžara (1900. godine) i Edvarda Sedmog Kralja Engleske (1908. godine). Nastavljači njegovog dela tim putem još uvek idu, pa je Mozerovo kristalno posuđe 2004. blistalo na kraljevskim venčanjima u Španiji i Kopenhagenu, kao i u mnogim drugim sličnim prilikama.
Mozerova politika - praviti kristal kakav svet još nije video!
Današnja Mozerova fabrika stakla nudi oko 30 različitih kolekcija. To su ili kolekcije za serviranje različitih pića (čaše, bokali, flaše), ili dekorativne kolekcije vaza, činija, svećnjaka… Iako su veoma različite, sve ih povezuje estetika koju je Ludvig Mozer ustanovio još u 19. veku, tako da izgledaju kao da je njihovu izradu lično on nadgledao.
Ludvig Mozer je svoj rad započeo kao mladi i talentovani graver stakla. Na njegovoj prvoj radionici sa prodajnim izlogom, koju je sa nepunih 24 godine otvorio 1857. u Karlovim Varima, danas stoji čitavo carstvo luksuznog kristala (sa preko 170 prodavaca širom sveta) koje diktira svetske trendove u dizajnu i izradi stakla.
(1) Ludvig Mozer je 1870-ih izmislio slikarski stil ukrašavanja stakla neprozirnim bojama i zlatom. Takvo oslikavanje celih predmeta (najčešće vaza) motivima šarenih ptica na pozadini gustih hrastovih grana, bilo je Mozerova specijalnost. (2) U Mozerovoj staklari se od 1909. praktikuje i dalje razvija specifična tehnika ukrašavanja stakla 24-karatnim zlatom i platinom – oroplastika – koja je 1919. zaštićena i patentom.
Za primenu novih dekorativnih tehnika rada na staklu do kojih je sam dolazio, Ludvig Mozer je redovno dobijao nagrade na svetskim izložbama, ali ni krajem 19. veka nije bio poznat po izradi kristala u boji. Uglavnom se radilo belo (prozirno) staklo, a bojeno je bilo samo lepa podloga za kitnjaste dekoracije. Tek je njegov sin Leo od 1908. počeo da radi na recepturama za bojenje stakla. Nakon Ludvigove smrti 1916. godine, kao umetnički direktor staklare, morao je da traga i za umetničkim i komercijalnim konceptom sa kojim bi se Mozerov proizvod izdvajao iz oštre konkurencije koja je u njihovom slučaju bila međunarodna. Krajem 1920-ih godina, najviše zahvaljujući saradnji sa tehnolozima u Berlinu, došao je do boja kod kojih su odnosi metala i retkih zemnih oksida (neodijuma, prazeodijuma) bili savršeno usklađeni. Staklo u tim bojama menjalo je boju u zavisnosti od dnevne i veštačke svetlosti kojoj je izloženo. Tako je Leo Mozer (1879-1974) ušao u istoriju staklarstva. Njegove boje su još od 1915. imale atraktivne nazive dragih kamenova – ametist, smaragd, topaz, safir itd., kako je i danas. Zadržavajući sve Ludvigove dekoracije, Leo je sa bojama koje menjaju energiju prostora i funkcionalnijim formama stakla na kojima su radili najbolji umetnici i arhitekte, transformisao Mozerov proizvodni asortiman. Sa takvim pristupom poslu, došlo se do toga da Mozerova fabrika danas proizvodi komade i kolekcije koji su remek-dela staklarstva.
Šest osnovnih Mozerovih boja danas, čaše Kubizam, Roni Plesl (Rony Plesl) za Mozer 2009.
Neke kolekcije koje Mozer danas nudi nisu se menjale više od 100 godina, a druge su osmislili dizajneri poput Jozefa Hofmana, suosnivača Bečke secesije, Stanislava Libenskog, pionira skulpture u staklu, i savremenih umetnika – Jirija Šuhareka, Petra Larve, Katarine Doušove, Jukaša Labureka, Jana Plechača, Tomaša Lesera itd. Svi oni su bili i još uvek su inspirisani radom Ludviga i Lea Mozera – velemajstora graviranja i šlifovanja (sečenja) stakla, i pronalazača jedinstvenih boja kristala. Upravo zato se Mozerova staklara na poslednjoj Nedelji dizajna u Dubaiju, novembra 2022. predstavljala sa gravurom Radeka Svobode i Ananas vazom Lukaša Jabureka.
Lukáš Jabůrek za Mozer, Ananas vaza, poprečni presek
Slika poprečnog preseka Ananas vaze prikazuje staklarsko majstorstvo koje je u Mozerovoj staklari građeno tokom više od 160 godina. Linije i polja ove kaleidoskopske slike zapravo su slojevi stakla u različitim bojama. Inspirisani geometrijom prirodnog ananasa, obojeni slojevi se tokom procesa izrade vaze uvek stapaju na jedinstven način, tako da je svaka vaza unikatna. Ručna izrada ove vaze, bez upotrebe bilo kakvih mašina, odvija se u sedam faza tokom kojih na njoj dugo i strpljivo rade samo majstori sa višedecenijskim iskustvom.
Lukáš Jabůrek za Mozer, Ananas vaza, visina: 21 cm i 29,5 cm
Specifično sečenje Ananas vaze, karakteristično je za rad njenog dizajnera, Lukaša Jabureka, koji je bio i umetnički direktor Mozerove staklare (2013-2018). Jaburekovi rezovi su savremeni izraz umetnosti sečenja stakla sa kojom se Mozer proslavio još početkom 20. veka, najviše zahvaljujući kolekciji staklenog posuđa Papa koju je Leo Mozer lično predstavio i uručio Papi Piju XI. Ta kolekcija iz 1916. unela je u staklarstvo tzv. papski rez (papal cut) koji je danas široko rasprostranjeni standard, naročito u izradi čaša.
Mozerova kolekcija Papa (Pope) iz 1916. uticala je na njegove druge kolekcije (Kromvel, Lejdi Hamilton, Tomas…) i prodaje se i danas.
Mozerov „papski rez“ iz 1916. godine – pljosnati rez sa lukom na vrhu.
Paralelno sa predstavljanjem Ananas vaze, Mozer je na Nedelji dizajna u Dubaiju uživo demonstrirao rad umetnika-gravera Radeka Svobode. Radek je na staklu reljefno gravirao živog sokola koji je stajao ispred njega. Tako je jedna od nastarijih i najtežih umetničkih tehnika oplemenjivanja stakla, koja svuda u svetu u velikoj meri odumire, stavljena u neočekivani okvir koji je privlačio mnogo publike. Radek je umetnik srednje generacije koji svoju ljubav prema klasici strpljivim graviranjem iskazuje u staklu. Njegov izraz sasvim odgovara novoj poslovnoj politici Mozerove staklare okrenutoj srednjim i mlađim generacijama.
Radek Svoboda za Mozer: (1) Soko, vaza, reljefna gravura; (2) Beauty vaza sa izgraviranim tigrom – ograničena serija od 165 komada napravljena povodom proslavljanja 165-ogodišnjice Mozerove fabrike stakla 2022. godine – kineske Godine tigra (isporuka kupljene vaze čeka se do tri meseca, jer je graviranje veoma zahtevno).
Graviranje stakla, posebno ono najteže, reljefno, bila je specijalnost Ludviga Mozera sa kojom je počeo da gradi svoj ugled u svetu staklarstva. Zahvaljujući dobrom poslovanju današnje Mozerove fabrike, ona može da ulaže resurse u dugotrajan rad umetnika-gravera, čuvajući tu tehniku od nestanka. Ludvig Mozer je bio kralj graviranja i u fabrici se tačno zna kako se kruna s njegove glave prenosila na druge – od Ludviga preko Johana F. Hofmana, Konstantina Habla starijeg, njegovog sina Konstantina Habla mlađeg, do Ivana Halupke. I mnogi njihovi učenici (Vladimír Skála, Milan Holubek, Roman Chalupka, Vlastimil Selinger) doživeli su svetsku slavu, a Tomaš Leser (Tomáš Lesser), učenik Vladimira Skale, nedavno je postao i Vitez reda umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres) francuske vlade.
Tomáš Lesser za Mozer, vaza iz kolekcije Podvodni svet
Najviši standardi kvaliteta na kojima je Ludvig Mozer insistirao, i njegova neprikosnovena vizija staklarstva, odmah su davali najbolje rezultate, a danas omogućavaju stalna prožimanja nasleđa i savremenosti. Ona se ogledaju u današnjem portfoliju Mozerove fabrike stakla koji čine umetničke, istorijske, klasične i savremene kolekcije. Tako su istovremeno u prodaji vaza Leticija dekorisana reljefnim emajlom i zlatom (tehnikom koju je Ludvig Mozer izmislio 1870-ih), činija Belvedere iz kolekcije Marija Terezija čije su gravure heruvima u baroknom stilu i detalja sa slika Žan-Antoana Vatoa maestralno osmislili i 1916. prvi izveli Konstantin Habl mlađi i Romah Halupka, Kraljevska kolekcija prvi put napravljena 1907. za englesku kraljicu, kolekcije Bar i Kulbuto iz 1930-ih dizajnera Rudolfa Ešlera, i savremene vaze poput Amfore i Ananasa kod kojih današnji umetnici pokušavaju da naprave ono što je do sada bilo nemoguće.
Mozer, vaza Leticija (1885) i činija Belvedere (1916) iz kolekcije Marija Terezija proizvode se i danas.
Naša gošća, Jitka Svobodová, zapravo nam je pokazala da se Mozerova glavna prodavnica u Pragu ne razlikuje mnogo od Muzeja Mozer u formi vizitorskog centra pri fabrici koji ona vodi. U njoj se i dalje prodaju komadi i kolekcije koji su prvi put nastali u 19. veku, a najstariji primerci su muzejski eksponati o kojima ona brine. S druge strane, sva nova remek-dela, poput vaze Ananas Lukaša Jabureka, Beauty vaze sa tigrom Radeka Svobode, ili Podvodnog sveta Tomaša Lesera, dolaze i u Muzej gde se adekvatno čuvaju i izlažu.
Moser, Kraljevska kolekcija (Royal) izrađena za englesku kraljicu 1907. godine. Oplemenjena 24-karatnim zlatom, dugo je pravljena i za dvorove norveškog kralja Hakona Sedmog, turskog sultana Abdula Hamida, i Maharadže Baroda. Korišćena je u ambasadama Čehoslovačke širom sveta, i sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, a danas je u redovnoj prodaji.
Tragajući za inspiracijom, umetnički direktori Mozerove fabrike stakla stalno se vraćaju muzejskom fundusu. Tako je 2017. godine, povodom proslave 160-godišnjice fabrike, lansirana kolekcija od 80 umetničkih predmeta inspirisanih najvažnijim i najuspešnijim proizvodima iz prošlosti za koje je Mozerova staklara dobijala priznanja za kvalitet širom sveta.
Rudolf Ešler (Rudolf Eschler) za Mozer, kolekcije Bar (1934) i Kulbuto (1935). Svi delovi kolekcija prave se i u različitim bojama Mozerove palete.
Kateřina Doušová za Mozer, vaza Amfora, visina 28 cm, u boji beril ametist.
Današnja odgovornost proizvodjača luksuznih dobara prema ljudima i planeti
Od 2016. godine, cilj upravnog odbora Mozerove staklare je da ona postane najluksuznija marka kristala na svetu. Kako je današnji pogled na luksuz praćen preispitivanjem odgovornosti proizvođača prema sirovinama za proizvodnju, ljudima koji prave proizvode, prirodnom okruženju i lokalnoj zajednici, Mozerova staklara stalno reklamira činjenice o svom pristupu proizvodnji kristala koji je čini odgovornim proizvođačem. U prvom planu je informacija o tome da je Mozerov kristal 100% bez olova, što u svetu u kome preovlađuje engleska tehnologija proizvodnje kristala najčešće nije slučaj. Ljudi koji prave Mozerov kristal poštovani su tako što svaki proizvod prati informacija o autorstvu, a sa insistiranjem na tradicionalnim načinima proizvodnje, o svim izvođačima ručnih poslova – izrade drvenih kalupa, oblikovanja staklene mase, i dekorisanja – vodi se posebna briga, jer bez njih nema ni Mozerovog kristala.
Mozerova staklara je i član Kolberovog komiteta (Comité Colbert) koji se zalaže za očuvanje i unapređenje tradicionalne, ručne izrade luksuznih proizvoda. Do 2011. godine, kada je Mozer učlanjen, Komitet je bio otvoren samo za francuske proizvođače kristala, odeće, parfema, vina itd. O nezi tradicije, zanatstva, stvaralaštva i inovacija, brine se nekoliko Kolberovih komisija, među kojima je i Komisija za održivi razvoj. Žan Kesegra (Jean Cassegrain), predstavnik kuće Longchamp i predsednik ove komisije, vredno radi na tome da proizvođači luksuznih dobara budu uzor drugima u pogledu odgovornosti prema ljudima, društvenoj i prirodnoj sredini.