Tekst priredila: D. Jovanović
Fotografije ustupljene ljubaznošću kompanije Lalique. Zahvaljujemo na saradnji Anne-Estelle LENOBLE, starijem menadžeru za komunikacije i nasleđe u kompaniji Lalique.
Rene Lalik (René Lalique) je bio izuzetno važan francuski umetnik i veliki preduzetnik. Najpre svojim nakitom, a onda i parfemskim bocama i drugim predmetima od stakla, obeležio je periode art nuvoa i art dekoa. Do 1945. kada je preminuo u 85. godini, dizajnirao je i proizveo na stotine sasvim različitih formi stakla – nakita, parfemskih boca, vaza, činija, svetiljki, lampi, lustera, čaša, flaša, nameštaja, ukrasnih predmeta, panela za enterijere, prozora, maskota za haube automobila, čak i fontane. O raznolikosti i mnoštvu njegovih radova svedoči i popularni katalog Feliksa Marsijaka (Felix Marcilhac) R. Lalique Catalogue Raisonne koji sadrži preko 4,000 fotografija i teži oko 5,5 kilograma. Emil Gale je Renea Lalika nazvao tvorcem modernog nakita – bižuterije – a kasnije je proglašen i džinom staklarstva.
Gotovo bez ikakvog formalnog obrazovanja, Lalik je sa 16 godina (kada mu je i otac preminuo) počeo je da šegrtuje Luiju Okoku (Louis Aucoc), jednom od najboljih pariskih juvelira. Deset godina kasnije (1885/86), pošto je zadobio poznate i anonimne klijente (Jacta, Cartier, Boucheron, Aucoc, Gariod, Hamelin, Destape…) i tu-i-tamo studirao skulpturu i dekorativne umetnosti, preuzeo je radionicu juvelira Žula Destejpa. Novu radnju u pomodnom kraju Pariza otvorio je 1890. godine i tu je napravio neke od svojih najpoznatijih komada nakita koje odlikuje kombinovanje materijala i stilova. Tada je počeo da eksperimentiše sa staklom koje ga je fasciniralo kao materijal koji izvrsno imitira drago kamenje, a jeftin je i lako se obrađuje.
Na Pariskom Salonu 1895. izložio je nakit sa staklom kao veliku novost (staklo u kombinacijama sa srebrom, slonovačom, roževinom, poludragim i dragim kamenjem, biserima, emajlom…). Par godina kasnije, kupio je imanje u blizini Pariza na kome je napravio svoju prvu staklarsku radionicu. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900., uz preko 100 komada nakita koji su krunisali njegov već višestruko nagrađivani juvelirski rad, izložio je i staklene vaze koje su pratile njegov stil (tj. imale delove od srebra). Tokom narednih deset godina, sve više se bavio staklarstvom, dobrim delom i zbog poznanstva sa Kotijem (François Coty), parfimerom za koga je tada počeo da pravi parfemske boce. Njihova saradnja je iz korena promenila industriju parfema – po prvi put u istoriji, parfemi su dobili atraktivne boce (ranije su bili u prostim, apotekarskim bocama) i, zahvaljujući pronalasku (jeftinih) veštačkih ulja, postali dostupni mnogima, ne samo bogatima. Tako je dizajn boce postao osnova razvoja budućeg globalnog tržišta parfema.
Lalik je od 1909. iznajmljivao staklaru u predgrađu Pariza (Combs-la-Ville) i 1911. organizovao je prvu izložbu svojih radova u staklu (čak je i pozivnica na izložbu bila od stakla). Godine 1912. napravio je poslednju izložbu nakita sa kojom je zaključio svoj juvelirski rad. Potom je kupio staklaru koju je do tada iznajmljivao i počeo da zamišlja idealne uslove za proizvodnju umetnički oblikovanog stakla. Uz pomoć Aleksandra Milerana, prijatelja i klijenta koji će kasnije biti i predsednik Francuske, uspeo je da uspostavi staklaru u alzaškom Vingen-sur-Moderu (nazvanu Verrerie d’Alsace / Staklo Alzasa) i započne proizvodnju 1922. godine. To je i danas jedina radionica u kojoj se izrađuje Lalique staklo.
Nova državna priznanja (Commandeur de la Légion d’Honneur), sada za radove u staklu, dobio je na Međunarodnoj izložbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti 1925. u Parizu gde mu nije bilo premca. Presovanje i duvanje stakla izdigao je na nivo likovne umetnosti i izdvajao se po osobenom kombinovanju prozirnog i matiranog (satenskog) stakla. Bio je izuzetno produktivan, a često je učestvovao i u kolektivnim projektima poput uređivanja enterijera francuskih prekookeanskih brodova (Paris, De Grasse, Ile-de-France, Normandie), vozova (Côte-d’Azur-Pullman Express), crkvi itd. Imao je klijente i u Americi, Kini, Japanu, i proizvodio je mnoštvo formi – od parfemskih boca (na stotine boca za više od deset proizvođača) do elemenata arhitekture (panela, vitraža, lukova, fontana)… Prva retrospektivna izložba njegovih najznačajnijih radova priređena je u Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu 1933. godine. Tu se videlo da je njegov stvaralački opus najčešće inspirisan ženskim telom, florom i faunom.
Drugi svetski rat je značajno ugrozio i zdravlje i poslovanje Renea Lalika. Nemačka vojska je 1940. zauzela njegovu staklaru u Vingen-sur-Moderu. Glavna proizvodnja je bila zaustavljena i prodaja u radnjama je tavorila. Lalik je preminuo 1. maja 1945. godine u Parizu, ali je par dana pre smrti dobio vest da su savezničke snage oslobodile i Vingen i staklaru, te da su njegovi dragoceni kalupi ipak sačuvani. Posao je veoma uspešno nastavio njegov sin Mark, školovani umetnik koji je već 1945. započeo proizvodnju kristalnog stakla.
Sva Lalikova dela dostižu visoke cene na kolekcionarskom tržištu. Ljubitelji i kolekcionari najviše cene njegov nakit (broševe, priveske, ogrlice, minđuše, češljeve za kosu, kopče) i cire perdue vaze (vaze od tzv. izgubljenog voska). Svaka cire perdue vaza nastajala je u voštanom kalupu koji je na kraju procesa izrade morao biti uništen (istopljen), da bi se vaza iz njega oslobodila. Ta drevna tehnika je Laliku omogućavala da pravi jednodelne kalupe koji, za razliku od tada uobičajenih četvorodelnih metalnih kalupa, nisu ostavljali tragove na finim staklenim reljefima.
Lalikova vaza Dve krilate ženske figure (Deux Figures Femmes Ailées) visoka 16 cm prodata je 2012. godine za oko 555,000 dolara, a parfemska boca sa zlatnim čepom Sirene (Sirènes, na slici, gore-desno, takođe cire perdue staklo) prodata je iste godine za oko 370,000 dolara.
Najveću kolekciju Lalikovih parfemskih boca ima Silvio Denc (Silvio Denz), današnji većinski vlasnik i direktor kompanije Lalique Group. Denc ima više od 40 godina radnog iskustva u industriji parfema i kozmetike i, kao veliki poznavalac Lalikovog dela, danas uspešno usmerava proizvodnju parfema Lalique. Iz svoje kolekcije bira parfemske boce koje će ponovo ući u proizvodnju i često ih vešto kombinuje sa replikama Lalikovog nakita (privescima, lančićima, minđušama). Tako je doživljaj luksuza koji Lalique nudi nenadmašan na tržištu. Boce koje su zahtevnije za izradu sadrže najkvalitetnije originalne parfeme i prave se u ograničenim serijama. U izuzetno važnim prilikama, poput obeležavanja stogodišnjice Lalikove staklare, angažuju se poznati parfimeri, koriste plemeniti metali, i parfem se pravi u svega 10-20 primeraka koji koštaju po 25,000 evra.
Aukcijska kuća Christie’s je 2017. godine za kolekciju Iznad granica, u kojoj je od 110 komada nakita 43 bilo Lalikovih, umesto planiranih 2,5-3 miliona švajcarskih franaka dobila preko 12 miliona. Kolekcionari umetnički oblikovanog stakla traže i kupuju Lalikove radove zašto što je on staklu kao materijalu pristupio sa jasnoćom vizije, tehničkom preciznošću i pažnjom juvelira. To se odmah vidi i po tome se on razlikuje od njegovih savremenika-staklara.
Dovoljno je da samo vidite komad Renea Lalika (1860-1945) da biste shvatili da je on imao jedinstven pristup izradi stakla. Njegov dizajn odlikuju jasnoća i preciznost koji nedostaju komadima njegovih savremenika i imitatora; Lalik je umeo majstorski da kontroliše staklo, služeći se materijalom da bi izveo svoju stvaralačku viziju.
Izvod iz Christie’s Vodiča za sakupljanje Lalikovog stakla
Izvor: christies.com
Od desetina muzejskih kolekcija Lalikovih dela, najprestižnije su u Kalouste Gulbenkijan Muzeju u Lisabonu (Museu Calouste Gulbenkian), Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu (Musée des Arts Décoratifs) i Lalik muzeju Hakone u Japanu (箱根ラリック美術館). Zahvaljujući doprinosima muzeja širom sveta, više od 350 Lalikovih dela se mogu detaljno gledati i na platformi Google Arts & Culture. U alzaškom Vingen-sur-Moderu, gde je Rene Lalik 1922. otvorio svoju fabriku stakla, od 2011. godine radi i Muzej Lalik (Musée Lalique) posvećen proučavanju i predstavljanju celokupnog dela Renea Lalika i njegovih naslednika. Od 650 predmeta sa kojima je ovaj muzej počeo da radi, 230 su iz privatne kolekcije Silvija Denca.
Najvažniji naslednici Renea Lalika bili su njegov sin, Mark Lalik (Marc Lalique), koji je 1945. započeo proizvodnju kristalnog stakla; ćerka, Suzan Lalik-Avilond (Suzanne Lalique-Haviland), koja je dizajnirala dekorativne predmete, pozorišne scenografije i kostime; i unuka, Mari-Klod Lalik (Marie-Claude Lalique), takođe školovana umetnica koja je od 1977. godine, silom prilika, vodila fabriku (ona je želela da se bavi scenskim dizajnom, ali je 1960-ih morala da počne da pomaže ocu u umetničkom i operativnom vođenju fabrike).
Sedamdesete i osamdesete godine 20. veka bile su već mnogo drugačije od međuratnog perioda u kome je Rene Lalik stekao svetsku slavu, ili posleratnog perioda kada je kristalno staklo Marka Lalika oduševljavalo kupce. Mari-Klod se zato najviše trudila da staklara prati savremene trendove. Dizajnirala je proizvode inspirisane putovanjima po Africi koji su opus Renea Lalika dopunili motivima lavova, pantera i zebri. Pravila je i nakit i eksperimentisala sa sasvim novim proizvodima od kože i tekstila. Inspirisana Lalikovim carstvom parfemskih boca, osmislila je prvi Lalique parfem – Lalique de Lalique – sa kojim je 1992. započeta i proizvodnja parfema, danas najprofitabilniji deo kompanije Lalique. Zbog istorijskog značaja tog parfema, svake godine mu se posvećuje drugačija boca, takođe iz fundusa Lalikovog nasleđa, koja se izrađuje u ograničenoj seriji. Kako nije imala dece kojoj bi poverila dalje poslovanje, Mari-Klod se 1994. penzionisala i staklaru prodala Puše Grupi (Pochet Group), poznatoj po izradi ambalaže i pakovanja za luksuzne proizvode (različitih proizvođača). O tom periodu Lalique-a pod upravom Puše Grupe se ne može saznati mnogo.
Nove vesti o staklari u Vingen sur Moderu javljaju se 2008. godine, kada je veoma uspešna švajcarska kompanija Silvija Denca (Art & Fragrance, danas Lalique Group) otkupila Lalique od Puše Grupe za 44 miliona evra. Tada počinje nova i veoma značajna razvojna faza brenda Lalique koji danas stoji na pet stubova – dekorativnim predmetima od stakla i kristala, dizajnu enterijera, parfemima, nakitu, umetničkim radovima u staklu, i ugostiteljstvu.
Silvio Denz, predsednik i generalni direktor kompanije Lalique, ima više od 40 godina radnog iskustva u industriji parfema i kozmetike. Parfemi su oduvek igrali važnu ulogu u istoriji Lalique-a. Naš osnivač, Rene Lalik, nije samo bio pionir Art Nouveau i Art Deco pokreta, već je početkom 20. veka suštinski promenio i industrijalizovao međunarodnu industriju parfema. Zbog toga je akvizicija kompanije Lalique od strane Silvija Denza, prilikom njene prodaje 2008. godine, bila u potpunom skladu sa njegovom karijerom.
Anne-Estelle LENOBLE, Communications and Heritage Senior Manager, Lalique
Sa značajnim učešćem i u najužim tržišnim nišama luksuznog kristala – nakita i dekorativnih predmeta – Lalique je među deset najvažnijih proizvođača u ovoj industriji čije će tržište oko 2030. godine vredeti oko devet milijardi dolara (današnja vrednost je oko šest milijardi). Ujedno, industrija ugostiteljstva, u koju Lalique ubrzano ulazi sa luksuznim hotelima i restoranima smeštenim u francuske vile i zamkove, vrednija je hiljadu puta i ostvariće duplo brži rast (oko 10% godišnje).
Lalique sarađuje sa umetnicima, dizajnerima i drugim talentovanim proizvođačima luksuznih stvari u cilju stvaranja izuzetnih komada i kolekcija, koristeći znanje i stručnost obe strane. Od 1922. godine svi komadi se ručno izrađuju u Alzasu u jedinoj i jedinstvenoj radionici Lalique.
Anne-Estelle LENOBLE, Communications and Heritage Senior Manager, Lalique
S obzirom na to koliko je bio oduševljen staklom kao medijem i rado odgovarao na potrebe tržišta (koje se usled tadašnje elektrifikacije i industrijalizacije naglo razvijalo), Rene Lalik bi danas verovatno bio u metaverzumu i širio svoje poslovanje na dizajn enterijera i ugostiteljstvo, baš kao što to radi Silvio Denc, veliki poštovalac Lalikovog dela.
Poput mnogih drugih brendova luksuza i umetnosti življenja, Lalique sada veliku pažnju posvećuje povezivanju virtuelnih i fizičkih komunikacija sa klijentima. Sto godina postojanja staklare Renea Lalika u Vingen-sur-Moderu proslavljeno je 2022. lansiranjem prve NFT kolekcije od deset vaza Bahantkinje, a najnovija kolekcija dekorativnog kristala i nakita Trag životinje (Empreinte Animale) je od septembra 2023. izožena i u metaverzumu. To su inicijative koje stalnim kupcima nude novo iskustvo uživanja u Lalique proizvodima, privlače nove kupce mlađih generacija, i otvaraju mogućnosti saradnje sa poslovnim partnerima na dizajnu novih doživljaja brenda Lalique.
U prvoj Lalikovoj NFT kolekciji, svaka od deset vaza Bahantkinje je jedinstven digitalni proizvod (NFT) koji se u enterijeru može izložiti u Decentralendu, metaverzumskoj platformi za virtuenu socijalizaciju. Kako je svaka vaza živo umetničko delo tj. stalno se tranformiše prema dizajnu Marka Larminoa (Marc Larminaux), umetničkog i kreativnog direktora kompanije, kolekcija je nazvana Nemoguće vaze (Impossible Vases). Cena NFT-a je bila 10,000 evra, a kupci su dobili i pravu vazu Bahantkinje, pozivnicu da dođu u staklaru i vide kako se vaza koju su dobili pravi, kao i članstvo u ekskluzivnoj zajednici. Lalikov NFT zapravo je ulaznica u društvo kome se pružaju ekskluzivne prilike poput boravka u hotelima Lalique, degustacije finih pića (u Lalique bocama) koja ne dolaze do široke javnosti, personalizacije Lalique parfema, kristala, nakita i slično.
Sa kolekcijom Trag životinje (Empreinte Animale) počela je i gejmifikacija brenda Lalique. Na virtuelnoj platformi birate avatara i prolazite kroz Lilakov svet amazonske džungle i savane u kome nailazite na proizvode iz kolekcije. Podsticaj za obilazak ovog neobičnog izložbenog salona u metaverzumu su vam zadaci poput „Pronađite kristalne predmete“ i male nagrade koje možete osvojiti ako ih rešite.
U duhu diversifikacije i inovacija svojstvenom Reneu Laliku, kompanija Lalique Group će sigurno nastaviti da stvara nove digitalne proizvode i dalje gejmifikuje svoje kolekcije i izložbene salone. Digitalni proizvodi povezuju virtuelna i realna iskustva brenda Lalique. Gradeći i šireći Lalikov svet, oni pospešuju kvalitet komunikacije i razumevanja između ovog proizvođača luksuzne robe i njenih kupaca. Kao deo savremenih strategija poslovanja, digitalni proizvodi bi generalno trebalo da značajno umanjuju rizike i stalno otvaraju mogućnosti za rast. Zato tim za digitalizaciju brenda Lalique sada radi na tome da kupci u buticima Lalique (ima ih oko 30 u svetu) mogu pomoću naočara za metaverzum da posete staklaru u Francuskoj i izbliza vide koliko je složen proces izrade predmeta koji kupuju.
Pomeramo granice između tradicionalne elegancije i najnovije tehnologije. Kroz naš projekat u metaverzumu i NFT kolekciju, možete se uveriti u našu posvećenost digitalnim inovacijama i načinu na koji oblikujemo budućnost luksuza.
Anne-Estelle LENOBLE, Communications and Heritage Senior Manager, Lalique
Fotografije ustupljene ljubaznošću kompanije Lalique. Zahvaljujemo na saradnji Anne-Estelle LENOBLE, starijem menadžeru za komunikacije i nasleđe u kompaniji Lalique.
© Creative Glass Serbia || office@kreativnaekonomija.com || LinkedIN ||Instagram || FB