KREATIVNO STAKLO
SRBIJE

Pretraga
Close this search box.

Kreativna ekonomija i kreativno preduzetništvo su dobar okvir za novi život kulturnog nasledja

Tekst priredila: D. Jovanović

Povodom Dana evropske baštine 2023. u okviru inicijative Kreativno staklo Srbije održan je skup posvećen živom nasleđu i lokalnom razvoju kreativne ekonomije, sa posebnim fokusom na paraćinsko staklarstvo.

Učesnici skupa Prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomski fakultet, Univerzitet u BeograduMaja KneževićStalna konferencija gradova i opštinaEstela Radonjić-Živkov, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, dr Hristina Mikić, vanredni profesor, Univerzitet Metropolitan, inicijativa Creative Glass Serbia i dr Dejan Molnar, vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu / FREN u zanimljivoj, živoj i argumentovanoj diskusiji su izneli sledeće osnovne zaključke:

  • Neophodno je preispitivanje postojećih modela lokalnog razvoja i fokus staviti na endogene faktore razvoja, među kojima kulturno nasleđe, kao resurs, treba da zauzme značajnije mesto.
  • U domenu živog nasleđa, lokalne samouprave u saradnji sa drugim ustanovama i organizacijama koje se bave njegovom zaštitom više pažnje treba da posvete dokumentovanju i evidentiraju živog nasleđa na svojoj teritoriji, kako bi se efikasno sprovodili procesi preventivne zaštite i njegovog očuvanja.
  • Saradnju sa zavodima za zaštitu spomenika kulture i drugim ustanovama zaštite treba uspostavljati sistemski i dugoročno, pri čemu značajnu ulogu treba da imaju profesionalci i stručnjaci iz ovih ustanova, pre svega u procesima dokumentovanja i utvrđivanja mera zaštite kulturnog nasleđa.
  • Prilikom planiranja lokalnog razvoja kreativne ekonomije treba voditi računa o vrstama mehanizama i načinima njihove primene, a pažnju treba usmeravati i na popularizaciju ekonomske održivosti, kao jednog od postulata očuvanja kulturnog nasleđa.
  • Jedinice lokalne samouprave treba sistemski da rade na integrisanju živog nasleđa u svoje razvojne strategije i politike, i da mu pristupaju kroz međusektorsku saradnju.
  • Veći značaj treba dati mladima i ruralnom razvoju, te interrelacijama sa kulturom, živim nasleđem i kreativnim preduzetništvom.
  • Banalizaija i devastiranje kulturnog nasleđa je potencijalna opasnost koja nastaje usled nestručnih, brzih i ishitrenih pokušaja da se kulturno nasleđe učini zanimljivim, spektakularnim i fascinantnim. “Instant” iskorišćavanje nasleđa često dovodi do njegove devastacije. Zbog toga je adekvatna zaštita, interpretacija i popularizacija nasleđa važna u podizanju šire svesti o njegovim vrednostima, ali i kao preventiva ovim pristupima sa negativnim posledicama.
  • Jedinice lokalne samouprave i druge zainteresovane strane više treba da se fokusiraju na inovativne modele revitalizacije nasleđa, koji se ne temelje na pseudo nasleđu i novoformiranim atrakcijama za prefiksom “etno” – proizvodi, manifestacije i sl. Najčešće je reč o tvorevinama kojima se brzo može kreirati dodata vrednost, isticanjem nekih posebnih “etno” svojstava. Upotreba kulturnog nasleđa i tradicije van njihovog kulturnog i društvenog konteksta, često dovodi do pojave da se korišćenjem različitih komunikacionih i marketinških strategija određenom elementu nasleđa pripisuju svojstva i utvrđuju vrednosti iako ih oni ne poseduju, što dovodi do nepoželjnih pojava na lokalnom nivou i karikiranja vrednosti nasleđa.
  • Veći značaj treba dati digitalnim tehnologijama u dokumentovanju, istraživanju i očuvanju nasleđa, ali i savremenim pristupima i boljoj povezanosti sa kreativnim preduzetništvom, umetnicima i kreativcima.
  • Nesistematični pristupi i oni koji su projektno orijentisani nemaju širu viziju o ekonomskoj održivosti nasleđa, koja je ključna za njegovo očuvanje i stoga mogu negativno uticati na čitav proces zaštite nasleđa.
  • Kulturno nasleđe je baza znanja i predstavlja važan resurs za stvaranje autentičnih kulturnih izaraza na lokalnom nivou i kroz različite mehanizme treba podsticati njihovu raznolikost i baštinjenje.
  • Saradnja različitih zainteresovanih strana je ključna u očuvanju živog nasleđa i u ovim odnosima saradnje značajnu ulogu treba da ima lokalna zajednica.
  • Kreativno preduzetništvo i kreativna ekonomija mogu biti dobar okvir za sinergiju nasleđa i kreativnosti na lokalnom nivou, ali nju ne treba shvatiti i sprovoditi kao ad hoc poduhvat. Primer inicijative Kreativno staklo Srbije ukazuje na važnost postojanja šire vizije, dobre saradnje između zainteresovanih strana i više područja na kojima se deluje, kako bi procesi očuvanja i revitalizacije živog nasleđa dali željene rezultate. Kreativan pristup različitim elementima nasleđa, može mu pružiti novi, savremen život koji je u duhu vrednosti koje želimo da očuvamo i njegove dugoročne održivosti.


Događaj je realizovan u okviru inicijative „Kreativno staklo Srbije“ [Creative Glass Serbia] koja promoviše povezivanje tradicije staklarstva, kreativnog preduzetništva i privrede u partnerstvu Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije, Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i FREN LAB-a za kreativnu ekonomiju.

Ilustracije: Creative Glass Serbia