Majkl Šunke je među vodećim umetnicima američke staklarske scene. Njegovi radovi pokazuju veliko znanje o istoriji staklarske umetnosti i hrabrost koja premošćuje vekove staklarstva.
Tekst priredile: S. Jovičić, I. Mijalković
Od 1994. godine, kada je otvorio svoj atelje Nine Iron Studios (danas Vetro Vero), Majkl Šunke je među vodećim umetnicima američke staklarske scene. Njegovi radovi pokazuju veliko znanje o istoriji staklarske umetnosti i hrabrost koja premošćuje vekove staklarstva. Izrađeni tradicionalnim muranskim tehnikama, oni nose savremena obeležja njegove intuicije.
Intuicija me navodi na označavanje kao sredstvo za istovremeno prizivanje i prekidanje vizije.
– Michael Schunke
Šunke danas najviše vremena provodi u eksperimentima koji istražuju kretanje staklene mase, ali je na tržištu još uvek najpoznatiji po unikatnim peharima u venecijanskom stilu sa kojima se proslavio i još uvek ih pravi. U veselom duhu ovih pehara, on se na Instagram-u predstavlja kao @thegobletninja – nindža za pehare.
Staklom je počeo da se bavi kao tinejdžer, u svom improvizovanom ateljeu, i brzo je stekao diplome staklarskog umetnika dve poznate visoke škole – Tajler školi umetnosti i Roud Ajlend školi dizajna (u kojoj je posebno učio venecijanske tehnike).
Prefekcionista
Trideset godina uronjen u praksu, on veruje da umetnička vrednost izlazi tek iz savršenog vladanja tehnikama izrade stakla. S obzirom na to koliki značaj pripisuje tehničkom znanju, ne čudi to što je bio profesor u Japanu, na Tojama institutu za umetnost stakla. Bio je i rezidencijalni umetnik u ateljeima pri muzejima stakla u Takomi i Toledu, a u Američkom kreativnom centru za staklo u Nju Džersiju (Creative Glass Center of America) ima status kolege (fellow). Još dok je bio student, profesori su govorili da je perfekcionista.
Sa jasnim fokusom na formu materijala (odnos linije i zapremine), estetikom koja izvire iz dubokog razumevanja stakla i vanrednim tehničkim sposobnostima, Šunke je višestruko nagrađivani umetnik i dizajner. Vredno radi u selu Vest Gruv (udaljenom od Filadelfije za oko sat vremena vožnje) gde je davno kupio staru kuću i u dvorišnoj mlekari uspostavio atelje. Predmeti i skulpture koje je napravio otkupljeni su za zbirke danskog Ebeltoft muzeja stakla, Muzeja američkog stakla u Milvilu, Toledo muzeja stakla (u Ohaju), Milvoki muzeja umetnosti, japanskog Tojama muzeja stakla i dr.
Kao tinejdžer sam počeo da razvijam umetničku praksu ukorenjenu u izradi stakla. Posvećen sam izvrsnosti u zanatstvu i uzor su mi venecijanski majstori. Dok usavršavam tradicionalne tehnike, nastojim da moju praksu i intuiciju održim u sadašnjosti. Ponavljanjem fizičkih postupaka i kroz ličnu potragu, pronalazim forme i dezene koji istovremeno poseduju tihu, tradicionalnu lepotu i moju intuiciju izraženu savremenim detaljima – to stanje zovem „odvažnost“.
- Michael Schunke
venecijanski pehar: odraz zanatskog majstorstva
Sa „Žrtvenim posudama“, Šunke odaje počast svom voljenom mentoru, Pinu Sinjoretu (Pino Signoretto 1944-2017). Prihvatajući njegovu smrt, ovim posudama govori o krhkosti tradicije i nezainteresovanosti savremene umetnosti za staklarske veštine. Ulazeći u dijalog sa istorijskim nastojanjima staklarskih majstora da skulpturisanu dršku pehara kombinuju sa finesama duvanog stakla, Šunke pravi ove posude sa poklopcem i skulpturama simbola smrti – lobanje, gavrana i ruže. Na YouTube kanalu Grega Ovena dva snimka prikazuju kako Majkl izrađuje žrtvenu posudu od plavog stakla, prenoseći i deo radne atmosfere iz njegovog ateljea.
Drugi element portfolija su mu kompozicije desetina pehara u venecijanskom stilu koji zajedno predstavljaju nijanse jedne boje (sive, plave…). Prikazuju njegovu fasciniranost jedinstvenom sposobnošću stakla za prenošenje svetlosti i boje. Svaka čaša, inače remek-delo za sebe, je skulptorski materijal koji gradi vizuelni kreščendo cele kompozicije.
Zatim sledi serija skulptura nazvanih „Crucible“ (Crucible Sculptures), što bi se moglo prevesti sa „skulpture retorte“ (retorta je lonac u peći u kojoj se staklarska smeša topi u tečno staklo). To su Šunkeovi eksperimentalni radovi – duvano staklo koje „hvata“ interni proces (prelaska iz praha u tečno stanje, zagrevanja, kretanja). Ponavljajući na površini stakla obrazac koju je video u tom procesu, on ga koristi kao meru i beleg vremena koje prolazi. Umnožavanjem obrasca, on u svakodnevnom stvara neobičnu lepotu.
Pehari u venecijanskom stilu su kamen temeljac ateljea Majkla Šunkea – to je njegovo stvaralačko polazište. Takvi pehari su inače najteži zadatak za svakog staklarskog umetnika – svaki se pravi od vema tankih, osetljivih delova, a umetnik ima samo jednu šansu da ih sklopi onako kako treba, ili da upropasti ceo rad.
Za Šunkea je venecijanski pehar jasan odraz zanatskog majstorstva koji se rađa iz prakse, ritma i veštine. On teške venecijanske tehnike izvodi s lakoćom i svoje pehare, ponekad izrađene i od stakla sa neodimijumom ili posvetljene listom zlata, dizajnerskim intervencijama (npr. štampom na staklu) čini sasvim svežim i modernim. Često predstavljani u galerijama, stručnim, profesionalnim i popularnim časopisima (The Glass Quarterly, Vogue, New York Spaces…), Šunkeovi pehari su stekli svetsku slavu. Na YouTube kanalu Vetro Vero može se videti i kako on izrađuje jedan pehar oblika lale sa tradicionalnim dezenom dijamanta.
„Sudovi“ (Vessels) su mu skulptorski radovi primenjeni na funkcionalne forme, najčešće vaze i činije. Taj segment portfolija najviše razvija zajedno sa Džozi Gluk, umetnicom, dizajnerkom stakla i njegovom suprugom. Oni istražuju strukturu materijala tako što nesimetričnim dezenima izazivaju haos u staklu, a onda u njemu nalaze red i harmoniju koje koriste kao novi dezen. Za razliku od većine umetnika koji prate „rad“ stakla i „hvataju“ trenutke kojima su oduševljeni, Šunke želi da kontroliše kretanje stakla (što bi bila i krajnja potvrda razumevanja materijala od koga umetnik inače ostaje odvojen). Pošto takav rad najviše interesuje umetnike, često ga demonstriraju u Korning muzeju stakla i na drugim mestima gde se afirmiše savremena umetnost.
Stvaranje brenda “Vetro Vero”
Od 2010. godine, Šunke sa suprugom Džozi Gluk svakodnevno gradi i brend Vetro Vero (na italijanskom „istinsko staklo“) okrenut širem tržištu dizajna. Brend je posvećen očuvanju tradicionalnih tehnika i izražavanju savremenih inovacija kroz dela koja odišu opsesijom izvrsnošću dizajna i zanatskog umeća. Tada je i preimenovao svoj atelje u kome njih dvoje do danas sve rade sami – od dizajna do isporuke. Džozi je takođe visokoškolovana staklarska umetnica. Radno iskustvo je sticala i kao članica umetničkih timova Dejla Čihulija i Lina Taljapjetra, i odavno je instruktorka staklarstva na mnogim školama.
Njih dvoje su poznati umetnički par koji redovno drži gostujuća predavanja i radionice širom sveta, a brend Vetro Vero je najpoznatiji po atraktivnom dekorativnom posuđu. Mnogi dizajnerski časopisi su prikazali njihove kolekcije poput Nuvolo i Goccia, a Greg Oven je i snimio kako izrađuju jedan od čuvenih pljosnatih bokala. Reč je o radovima veoma dobrih umetnika koji nisu samo dobro osmišljeni – oni su najpre savršeno dimenzionirani (za šta je potreban dobar osećaj koji se stiče samo dugotrajnim radom), a onda i besprekorno izrađeni. Iznenadiće vas neočekivanim finesama poput primesa drugih boja ili brižljivo obrađenih ivica koje ćete primetiti tek detaljim zagledanjem. Upravo zato pratioci trendova mogu samo površno da ih kopiraju.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrada Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulure i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
© Creative Glass Serbia || office@kreativnaekonomija.com || LinkedIN ||Instagram || FB