Pretraga
Close this search box.
“Okeanski greben” pritiskač za papir, oblika sfere, rad Makla Igena, staklo; izvor: Green Mountain Glassworks.

Majkl Igen – staklarski umetnik u šumi Zelenih planina Vermonta

Tekst priredile: S. Jovičić & I. Mijalković

Majkl Igen (Michael Egan) je američki staklarski umetnik koga kustosi drže na oku zato što je izuzetno produktivan i kvalitet njegovog rada stalno raste. On danas ima 56 godina i prošle, 2023. godine, bio je zvezda američke staklarske scene – radovi su mu tokom devet meseci bili izloženi u Galeriji savremene umetnosti Sendvič muzeja stakla u Masačusetsu i u tom periodu se na različite načine (predavanjima, demonstracijama rada i sl.) predstavljao publici. Takvo priznanje znači da je napravio dela koja treba sačuvati za buduće generacije i da se njegov stvaralački opus danas mora videti.

Igenu takva priznanja dolaze neočekivano, jer on nikada nije imao velike umetničke ambicije. Staklarstvom se bavi kao zaljubljenik u materijal, srećan što od izrade stakla može sa porodicom da živi u svom rodnom kraju. Pod uticajem velikih majstora staklarstva kojima je asistirao dok se nije osamostalio, najviše istražuje venecijanske tehnike (latticino, murrini, incalmo…). Kao znak velikog poštovanja venecijnaskih majstora, na neke svoje radove utiskuje pečat oblika maske lava, dvostrukog simbola Venecije sa kojim i sebe ohrabruje i podseća na poreklo svog zanata.

“Okeanski greben” pritiskač za papir, oblika jajeta, rad Makla Igena, staklo; izvor: Green Mountain Glassworks.

Staklarski atelje na starom putu uz veliku šumu

Tokom proteklih 30 godina, izradio je mnoštvo veoma različitih komada stakla – od ukrasa za jelku, preko posuđa i vaza, do umetničkih skulptura. To što ima stalne kupce koji prate njegov rad i čekaju da napravi novi komad, najviše je rezultat njegove velike želje da znanje o staklarstvu deli sa drugima. Njegov atelje stalno prima stažiste, a vremenom je i posebno prilagođavan željama slučajnih posetilaca koji svraćaju da vide kako se izrađuje staklo. Oni sada mogu da se kreću tik uz Majkla dok radi, tako da vide sve detalje procesa i ujedno ga ne ometaju. Majkl vodi i prodajnu galeriju svojih radova u kojoj zasebno mesto imaju neponovljivi komadi namenjeni kolekcionarima. Sve se to dešava u Granvilu, selu sa svega oko 300 stanovnika i 120 domaćinstava, u državi Vermont. 

“Okeanski greben” pritiskač za papir, oblika sfere, rad Majkla Igena, staklo; izvor: Green Mountain Glassworks.

Igen svoj staklarski atelje u Granvilu ima od 2000. godine. Nalazi se na obodu velike šume Zelenih planina, masivnog planinskog venca koji se prostire duž čitave države Vermont. Nazvan „Staklara Zelena planina“, njegov atelje je vremenom postao turistička destinacija za sve koji obilaze Novu Englesku – severoistočnu regiju SAD koja obuhvata šest država, poznatu po planinama, skijalištima i prelepoj prirodi. Atelje je na tzv. „sceničnom“ Putu broj 100, što znači da je to put koji nije najbrži, ali pruža uživanje u lepim prizorima dolina, reka, vodopada, proplanaka… Tako mnoštvo rekreativca, turista i stanovnika okolnih sela koji njime svakodnevno idu često svraćaju u Igenovu galeriju i žele da vide kako se izrađuje staklo.

Detalj pritiskača za papir “Okeanski greben” oblika sfere, rad Majkla Igena, staklo; izvor: Green Mountain Glassworks.

Majkl je tako dobru lokaciju za svoj atelje godinama tražio. Za samostalni rad je bio spreman već 1995. godine. Tada je već četiri godine bio šef radilišta u staklari Alana Goldfarba, svog prvog mentora. To je bilo u Burlingtonu (Vermont), gde je završio i studije vajarstva. Tokom i posle rada kod Goldfarba, svake godine je odlazio na barem jedno usavršavanje. U letnjim školama umetničkih zanata Hejstek i Penlend, Korning muzeju stakla i Pilčak školi staklarstva mentori su mu bili veliki majstori poput Frica Drajbaha (1992), Džeka Veksa (1995) i Lina Taljapjetra (1999). Tako je stekao znanje i veštine sa kojima je mogao da počne sam da radi.

Želeći da ostane blizu porodice i zadrži lak pristup šumi i skijalištima, lokaciju za atelje je tražio blizu Fejstona, malog sela u Vermontu kome je odrastao. Prolazeći jednom Putem 100 kroz obližnji Granvil, video da se prodaje imanje porodice Miškit koje je baš na putu. Ono je svima bilo dobro poznato po prodavnici proizvoda od drveta i jelenske kože koju su Miškitovi tu držali duže od 30 godina. To je bilo idealno mesto na kome je Majkl u proleće 2000. počeo da gradi svoj atelje. 

„Pecanje na vatri“ – doživljaj koji menja život

Danas je Igenov umetnički fokus najviše na tehnici murriniupotrebi staklene trske iz tradicije Murano staklarstva. Kao izuzetno produktivan umetnik i
preduzetnik, praktikuje naravno i druge staklarske tehnike sa kojima izrađuje čaše, boce, slike (od fuzionisanog stakla), figure i sl. On sa svojim timom redovno pravi te tanke staklene štapove različitih debljina i dezena. To mu je osnovni materijal za dalji rad na skulpturama i upotrebnim predmetima. Trske potom seče na kolutove koji, kada se grupišu i povežu, tvore dezen konačnog komada, poput pritiskača za papir „Okeanski greben“ ili vaza „Murini“. U poslednje vreme, od svojih staklenih trski pravi i skulpture koje zove “Intergalaktičke pečurke” – kolutove trske praktično izvlači u figure nalik pečurkama.

Poput svih zaljubljenika u proces izrade stakla, koji oni često doživljavaju kao „pecanje na vatru“ (kada dugačkom staklarskom lulom zahvataju užarenu staklenu masu iz peći), i Majkl redovno izrađuje staklenu ribu. Ona je znak živosti duha koji ih je naveo na to da život posvete “pecanju stakla”.

Pljosnati stakleni bokal; rad Majkla Igena iz 1998., ručno duvano staklol; fotografija: Phila-Home Store.

U slučaju Majkla Igena, to se dogodilo kada je imao svega osam godina i slučajno, igrajući se, dopao u planinsku kolibu u kojoj su dva majstora izrađivala staklo. Užarena staklarska peć nasred te kolibe je nešto najinteresantnije što je Majkl video kao dete. Nešto kasnije, kada je taj doživljaj povezao sa antikvarnim staklom kome se divio, krenuo je putem umetničkog obrazovanja i zanata na kome je nedavno, sa izložbom svojih radova u Sendvič muzeju stakla 2023. godine, postao i zvezda regionalne staklarske scene Nove Engleske.

Reference

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrade Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

logo-us-embassy