staklo Džoa Karijatija
Tekst priredile: S. Jovičić, I. Mijalković
Robna marka Joe Cariati Glass tržištu donosi staklo inspirisano ikonama posleratnog modernizma, pokreta koji je obeležio dizajn, arhitekturu i urbanističko planiranje u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama od 1945. do otprilike 1970. godine. U duhu tog modernog stila – čistih, jednostavnih linija, poštovanja materijala, i odsustva dekoracija – kolekcije Džoa Karijatija su izraz njegovih temeljnih izučavanja odnosa boje, forme i funkcije.
Na svetskom tržištu dizajna, Kariati je poznat po besprekornoj izradi boca na venecijanski način. To znači da se njegova umetnička praksa zasniva na „slobodnom duvanju“ stakla – onom koje se oslanja isključivo na ručni rad i ne potpomaže upotrebom kalupa. Svi delovi njegove boce (postolje, telo, vrat, čep) oblikovani su samo dahom i slobodnom rukom u kojoj su tek neophodni alati (staklarska lula, novine, pontil, pinceta, makaze…). U takvom radnom procesu, vođenom studioznom zamišlju i istančanim osećajem za lepo, leži i glavni stvaralački izazov – tokom ručne izrade boca Džo doživljava trenutke ushićenja, razočaranja, poraza ili otkrića koji ga podstiču da nastavi svoj rad.
Staklarsku umetnost je počeo da izučava 1992. godine na Državnom univerzitetu u San Francisku. Tada je krenuo i na redovna putovanja na kojima se upoznaje sa radom staklarskih majstora širom sveta. Po završetku studija i sticanju solidnog radnog iskustva, godinama je bio glavni staklarski majstor u različitim ateljeima u San Francisku. Tako je izveo brojne i veoma različite projekte drugih umetnika i razvijao ideju o sopstvenom ateljeu. U mnogim američkim školama umetnosti i dizajna, i još brojnijim osnovnim školama, vodio je staklarske radionice i dobitnik je više priznanja za svoj rad.
Svoj atelje – Joe Cariati Glass – otvorio je 2003. godine u Los Anđelesu i publici se predstavio sa „anđeoskim“ bocama i bocama sa „T-vrhom“ po kojima je do danas prepoznatljiv. Radovi su mu od tada stalno prisutni u časopisima koji prate modu i prodavnicama robe sa autorskim potpisom. Mediji ga prate i kao suosnivača javnog staklarskog ateljea – Los Angeles Glass Center – koji od 2019. svim građanima nudi časove staklarstva i priređuje različite događaje.
Proporcionalnost, simetrija i majstorstvo
Proporcionalnost i simetričnost svakog komada (koji se kod drugih načina izrade stakla postižu upotrebom kalupa) proističu iz velikog poznavanja materijala i veštog ručnog rada. Samo veliki majstori poput njega znaju koliko staklene mase treba zahvatiti iz peći, kako joj dodati planiranu boju, definisati formu i, što je najteže, iz nje ručno izvesti detalje poput drške, tankog vrata ili visokog čepa. Zato nijedna mašina ne može da postigne kvalitet „slobodno izduvanog“ stakla.
Uz pomoć malog tima, Karijati svake godine tržištu nudi oko 4,000 hiljade ručno izrađenih elegantnih minimalističkih i funkcionalnih komada stakla. To su najviše boce i poneka vaza, činija, apotekarska tegla, lampa… Njegov atelje nedeljno izradi oko 225 kg staklene mase. Staklarska peć radi non-stop (24h/7) na temperaturi do 1300°C. Tokom deset sati, peć se na svakih 60 minuta puni sa 22,5 kg staklarske smeše. Kada se sasvim napuni, sve se kuva 12 sati na 1300°C. Potom se staklena masa „odmara“ 24 sata, da bi izašli mehurići i materijal postao savršen za rad – poput meda.
Karijatijevi atraktivni komadi od bojenog stakla prave se od slojeva – početna količina prozirnog stakla se presvlači slojem stakla u boji; dodaje se drugi sloj prozirnog stakla i opet stakla u boji, sve dok se na staklarsku lulu ne nakupi količina staklene mase iz koje se može izvesti planirani komad. Tako se postiže izuzetno lepa boja stakla i otvaraju mogućnosti za njeno fino nijansiranje (tako što se sloj bojenog stakla može naneti samo na jedan deo prozirnog ili već bojenog staklenog mehura). Od takvog materijala Džo počinje da oblikuje bocu ili neki drugi komad, redovno dogrevajući staklo na luli (koje se brzo hladi i tako gubi radnu temperaturu).
Autorski potpis je u detaljima
Kod „slobodnog duvanja“ stakla, ključni trenutak je prebacivanje izduvanog i donekle oblikovanog komada sa lule na pontil. Tek na pontilu se stakleni mehur može makazama otvoriti da bi se formirao vrh boce (tj. usna, kako staklari to najčešće kažu) i ostali delovi doterali do konačnog oblika. Upravo tako i Karijati dolazi do elegantnog vrata svojih „anđeoskih“ boca (Angelic Bottles) i delikatnih „T-vrh“ usana dekantera koje su njegov autorski potpis u staklarstvu.
Kada je komad sasvim oblikovan, skida se sa pontila i stavlja u peć za odgrevanje stakla. Početna temeperatura te peći je 480 °C i postepeno se smanjuje tokom neohodnog perioda odgrevanja (koji obično traje do 24 sata). Staklo tako postaje čvrsto i otporno na termalne promene (sipanje vrele tečnosti, držanje boce u frižideru, pranje u mašini za sudove i sl.). Nakon odgrevanja, komad se odnosi u radionicu za hladne dorade stakla gde se njegovo dno ravna do savršenstva pomoću dijamanskog struga. I ovaj, završni korak, razlikuje ručnu izradu stakla od mašinske ili ručne-ali-masovne izrade (u kojoj se ravnanje dna obavlja pomoću automatskog, a ne ručnog struga).
Dobro promišljene i vrhunski izrađene multifunkcionalne boce Džoa Karijatija imaju dug život na tržištu. Stalno dolaze u bojama koje prate sezonske trenedove i međusobno se mogu kombinovati na mnogo načina. Svaka se može i lako varirati i tako opet dati dobar proizvod, poput boce za sake (2014) kod koje je uobičajeni i očekivani „T-vrh“ izvučen u skladan oblik časice. Da bi inspirisao kreativnu upotrebu svog stakla u različitim enterijerima, Džo je svoje najpopularnije komade grupisao u nekoliko kolekcija (crnu, led-plavu…), a kupci takođe prave, fotografišu i dele svoje kolekcije njegovog stakla.
Dobro promišljene i vrhunski izrađene multifunkcionalne boce Džoa Karijatija imaju dug život na tržištu. Stalno dolaze u bojama koje prate sezonske trenedove i međusobno se mogu kombinovati na mnogo načina. Svaka se može i lako varirati i tako opet dati dobar proizvod, poput boce za sake (2014) kod koje je uobičajeni i očekivani „T-vrh“ izvučen u skladan oblik časice. Da bi inspirisao kreativnu upotrebu svog stakla u različitim enterijerima, Džo je svoje najpopularnije komade grupisao u nekoliko kolekcija (crnu, led-plavu…), a kupci takođe prave, fotografišu i dele svoje kolekcije njegovog stakla.
Umetnička saradnja sa vršnjacima i idolima
Pored svakodnevnog rada na bocama, Karijati ponekad sarađuje sa drugim umetnicima (Dejvidom Horvicom, Dejvidom Vajzmenom…) i odaziva se na pozive muzeja i javnih ateljea čiji specijalni programi okupljaju umetnike različitih senzibiliteta. Tako je, kao rezidencijalni umetnik Muzeja stakla u Takomi 2014. godine, upoznao i jednog od svojih idola – Januša Pozniaka – sa kojim je nastavio saradnju. Oko 2020. godine, pojavila se kolekcija „Aleksandrija“ pod Pozniakovim uticajem – još jedan dokaz kvaliteta dotadašnjeg rada koji je ovde samo izveden drugom venecijanskom tehnikom (trske).
Voleo bih da sarađujem sa Karimom Rašidom, vizionarom dizajna i arhitekture. Upoznao sam ga tokom jednog sajma na kome se divio mom radu, što mi je mnogo značilo! Bilo bi mi zadovoljstvo da sarađujem sa nekim njegovog kalibra i izvrsnosti.
- Joe Cariati
“Sve je bolje nego što je bilo”
Redovne sezonske rasprodaje u Karijativom ateljeu, tokom kojih se mogu videti i uzorci koji nisu ušli u proizvodnju, takođe nagoveštavaju šta se sve od ovog umetnika srednje generacije može očekivati u budućnosti. To verovatno neće biti mnogo drugačiji komadi od ovih koje sada pravi, jer kada ga pitaju: „Šta je novo ove sezone?“ on obično kaže: „Sve je bolje nego što je bilo“. Fokusiran je na usavršavanje nekolicine komada koje stalno pravi, a ne na širenje asortimana i privlačenje pažnje kupaca novim proizvodima.
Moj lični radni proces i tok proizvodnje u ateljeu praktično su savršeni. Ako bih nešto menjao, staklo bih duvao ređe. Kada sam pravio firmu, računao sam na svoj proizvodni kapacitet – pravimo oko 4,000 komada godišnje, što je mnogo za jednog majstora sa tročlanim timom. Sada kada sam u svojim 50-im i ne moram više mnogo da se dokazujem, do kvaliteta i zanatskog umeća mi je stalo više nego ikada ranije. Mislim da ću u narednoj fazi karijere imati kraći radni kalendar i raditi samo na ograničenim serijama.
- Joe Cariati
Jednako važan mu je i dobar ambijent za umetnički rad i poslovanje – odricao se profita da bi zadržao saradnike i uživa u saradnji sa kolegama sa kojima u Los Anđelesu zajedno vodi javni atelje posvećen širenju kulture umetničkog staklarstva.
- Beevers, D. (1990). Joe Cariati Artist Bio. 50 Years of Studio Glass: California Glass Exchange. http://www.californiastudioglass.org/?p=291
- Creative Glass Serbia. (2024). Kratak intervju sa Džoom Karijatijem. Creative Glass Serbia (E-mail komunikacija).
- Culotta, A. (2023, March 5). The Best of Midcentury Modern Glass. invaluable / blog In Good Taste. https://www.invaluable.com/blog/the-best-of-midcentury-modern-glass/
- Joe Cariati Facebook profil: https://www.facebook.com/joecariatiglass/
- Joe Cariati Glass vebsajt: https://www.joecariati.com/
- (2017, July 10). Meet Joe Cariati of El Segundo. VoyageLA / Local Stories. https://voyagela.com/interview/meet-joe-cariati-joe-cariati-el-segundo/
- (2019, November 19). Meet Aimee Sones and Joe Cariati of Los Angeles Glass Center in El Segundo. VoyageLA / Local Stories. https://voyagela.com/interview/meet-aimee-sones-joe-cariati-los-angeles-glass-center-el-segundo/
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrada Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulure i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
