Jedan pogled na budućnost umetničkog stakla
Tekst priredile: H. Mikić & S. Jovičić
Ejmi Švarc se pridružila Korning muzeju stakla 1995. godine kako bi napravila muzejski Atelje (The Studio), umetnički i obrazovni prostor za rad sa staklom, koji pruža programe za ljude svih uzrasta i nivoa stručnosti. Ejmi osmišljava nastavne planove i programe, angažuje međunarodno priznate staklarske umetnike kao nastavnike, nadgleda izbor učenika, dodeljuje stipendije i upravlja svim programima Ateljea (za rezidencijalne umetnike, najširu javnost, grupe, primljene učenike…). Od 2002. do 2014. vodila je sve obrazovne programe Muzeja, uključujući muzejske obilaske namenjene deci i učenicima, programe stručnog usavršavanja (docenata, mlađih kustosa…) i obrazovne programe namenjene najširoj javnosti. Od 2007., kada se pridružila rukovodstvu Muzeja, do 2012. bila je šef Odeljenja za razvoj Muzeja.
Ejmi Švarc je duvač stakla. Dizajnira i izrađuje funkcionalne i dekorativne predmete. Specijalista je za jednostavne, elegantne forme u sočnim bojama. Njeno stvaralaštvo je pod uticajem estetike grnčarije jugozapadnih starosedeoca Amerike (Indijanaca), venecijanskog duvanog stakla i ideja koje su proizašle iz škole Bauhaus.
Kao direktor Ateljea, zastupa interese staklarskih umetnika i studenata/učenika staklarske umetnosti. Posvećena je tome da im pruži mogućnosti za razvoj u vidu stipendija i radnih boravka u Muzeju. Zato poziva vrhunske umetnike i zanatlije da predaju u Ateljeu i stvara uslove u kojima se polaznici programa Ateljea mogu upoznati sa ljudima i materijalima koji će im pomoći da prošire svoj rad i viziju.
Kakvu ste viziju imali kada ste odlučili da zajedno sa suprugom razvijate atelje Korning muzeja stakla? Sa kakvim izazovima ste se suočavali na početku i kakvi su oni danas kada je to već jedan od najboljih ateljea?
Muzej je oduvek hteo i planirao da ima atelje. Tokom 1990-ih postojao je lokalni atelje koji je vodila jedna lokalna umetnička organizacija. Kada više nije mogla da ga finansira, atelje je privatizovan. Nekoliko ljudi iz Korninga se zalagalo za to da Muzej otvori svoj atelje. Zato je tadašnji direktor, Dejvid Vajthaus (David Whitehouse), pozvao mog supruga Bila Gudenrata i mene da dođemo i izgradimo i vodimo muzejski atelje. Dejvid je znao da će Bilovo ime i reputacija privući ljude i da ja tu ideju mogu da ostvarim. U jesen 1995. Bil i ja smo se preselili iz Njujorka u Korning, da bimo oblikovali, gradili i isprogramirali Atelje / The Studio. Otvorili smo ga u leto 1996. sa serijom kurseva duvanja stakla i oblikovanja stakla plamenom koje smo lako i brzo rasprodali (interesovanje je bilo veliko).
Imali smo viziju dobro organizovanog i opremljenog prostora u koji bismo pozivali cenjene umetnike i vešte zanatlije da drže časove, a da sve ono po čemu je Muzej poseban (stalna postavka i povreme izložbe, mogućnost korišćenja biblioteka, predavanja i obilasci koje vode kustosi, naučnici i drugi stručnjaci; mogućnosti za profesionalne prakse) čini dodatu vrednost ateljea. Uveli smo i rezidencije (boravke) za umetnike i istraživače, iznajmljivanje opreme umetnicima, kao i programe za sve uzraste i sve nivoe stručnosti rada sa staklom. Pozvali smo različite grupe da dođu i oprobaju se u izradi stakla i bili smo uspešni od samog početka. Atelje je od tada samo rastao – već 2001. dobili smo duplo veći prostor i dodali radionicu „Napravi svoje staklo“ u kojoj svi posetioci Muzeja, pojedinačno ili u grupi (npr. porodice), mogu da se okušaju u duvanju stakla, radu sa plamenom i peskarenju. Tokom 2024. godine završićemo još jedno proširenje prostora – sa 1,860 m2 na 5,570 m2. Tako ćemo u radionicu „Napravi svoje staklo“ moći da primimo još više muzejskih posetilaca i ponudimo im da isprobaju i druge tehnike izrade stakla. Dodajemo i veliki centar za livenje stakla – Casting Center, kao i rezidencijalni centar, a svi radni prostori za umetnike biće poboljšani i prošireni. Uvodimo i novi dvogodišnji obrazovni program koji smo nazvali Institut za izradu stakla (Glassmaking Institute). Glavni izazovi sa kojima se sučavamo su angažovanje osoblja – moramo imati dovoljno ljudi za realizaciju svih programa – i prilagođavanje svih programa prostoru kojim raspolažemo (koji je nekad nedovoljan, čak i sa svim ovim proširenjima).
Šta je presudno za razvoj ateljea kakav je Atelje Korning muzeja stakla?
Ključno je to da nam oprema bude vrhunska. Učenici su često nepažljivi u rukovanju sa našom opremom i zato moramo da budemo korak ispred njih – sa kvalitetnim održavanjem, zamenom dotrajale opreme, dovoljnim zalihama delova i materijala. Reputacija nam je takva da svi koji ovde dolaze očekuju najbolje moguće iskustvo, i zato moramo mnogo da se trudimo da bismo održali reputaciju na tako visokom nivou. Drugi presudni element je posvećeno i odlično osoblje. Naše osoblje naporno radi i izuzetno je posvećeno. Prilikom svake ocene kvaliteta našeg rada, uvek uzimmao u obzir i prikazujemo značaj osoblja. Bez njih, Atelje ne bi bio tako odlično mesto kakvo jeste.
Da li je Atelje doprineo atraktivnosti Muzeja?
Atelje je veoma živo mesto za praktičan rad. Naši učenici i umetnici-instruktori rado pričaju sa posetiocima Muzeja o tome šta rade, što je za posetioce uzbudljivo iskustvo. Radionica „Napravi svoje staklo“ jeste doprinela atraktivnosti Muzeja. Muzejski moto je: Vidi staklo, vidi kako se ono pravi (demo), i napravi ga sam (u „Napravi svoje staklo“ radionici). Preko 25% posetilaca Muzeja napravi komad stakla u radionici „Napravi svoje staklo“.
Možete li nam reći kako ste došli na ideju da razvijete program „Napravi svoje staklo“ i kakvu ste viziju imali za taj program? On obezbeđuje studiju prihod od 1,5 miliona dolara. Koja je tajna njegovog uspeha?
Ljudi se uzbude kada vide staklo u tečnom stanju (jer je to nešto što obično nemaju priliku da vide). Zato smo najpre došli na ideju da im dozvolimo da naprave stakleni cvet. To je edukativno iskustvo koje im omogućava da razvlače istopljeno staklo i rukuju sa njim. Sva ostala iskustva koja nudimo su izrasla iz tog, jer marketinško odeljenje stalno traži nove stvari koje može da ponudi posetiocima. Sledeće što smo ponudili je bilo duvanje novogodišnjih ukrasa, a onda smo krenuli i sa iskustvima/projektima fuzionisanja (stapanja) i peskarenja stakla. Ideja sa cvetom je proistekla iz iskustva Bila Gudenrata kao instruktora duvanja stakla. On bi svojim učenicima davao zadatak da vruće staklo nabrano na lulu vuku i izvlače u cvet, da bi se tako upoznavali sa materijalom i lakše prepuštali radu sa njim. Druga početna vežba rada sa vrućim staklom je bila pravljenje staklenih gusenica.
Inspiracija za rad sa staklom često dolazi iz različitih izvora. Mnogi umetnici i dizajneri su fascinirani prirodnim oblicima i strukturama, kao što su kristali, voda i led, koji mogu pružiti uvid u to kako staklo može da imitira ili odražava prirodu. Šta vas inspiriše na rad sa staklom?
Inspirišu me mirnoća, lepota, spokoj, unutrašnji mir, transparentnost, duboka sočna boja, senzualnost. Želim da moj rad bude odraz onoga što me čini osobom kakva jesam. Ako imate moj rad, imate deo mene.
Kako Atelje gradi odnose sa lokalnom zajednicom i koliko je važno da ona bude uključena u ono što radite? Možete li nam dati primer uspešnog programa namenjenog lokalnoj zajednici?
Imamo veze sa stanovnicima Korninga koji u Atelje dovode članove svojih porodica i druge posetioce koji žele da se oprobaju u pravljenju stakla. Neki od njih već dugi niz godina dolaze svake godine. Za našu lokalnu zajednicu imamo i časove staklarstva. Ugošćujemo različite društvene grupe. Učimo učenike lokalne srednje škole i članove regionalnog omladinskog centra. Imamo stipendiju za ljude iz našeg regiona koji svoju budućnost vide u staklarstvu, kao i dane otvorenih otvorenih vrata sa rasprodajom stakla uoči Božića koji su veoma popularni. Blisko sarađujemo sa našom zajednicom da bismo prepoznali i podržali mlade ljude zainteresovane za staklo i umetnost.
Kako vidite budućnost umetničkog stakla? Koje važne promene su se, prema vašem mišljenju, desile tokom proteklih 10-20 godina?
Mislim da imamo veoma svetlu budućnost! Mnogi umetnici se doseljavaju u Korning jer žele da budu blizu Ateljea. Mnogo je ljudi koji žele da saznaju više o staklu. Tokom proteklih 10-20 godina videli smo da sve više ljudi pravi svoje ateljee. Videli smo da je više ljudi koje interesuje duvanje stakla. Netflix-ov šou Blown Away je mnogim ljudima prikazao duvanje stakla i zato mnogi od njih žele da pohađaju kurseve duvanja stakla. Naš rezidencijalni program ove godine ima rekordan broj prijavljenih umetnika. Budućnost je pozitivna. Mnoge zajednice stakloduvača rastu i postaju međunarodno priznate, a ovo je mesto gde treba doći ako želite da upoznate druge ljude zainteresovane za staklo.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrade Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
