KREATIVNO STAKLO
SRBIJE

Pretraga
Close this search box.

KREATIVNO STAKLO
SRBIJE

Pretraga
Close this search box.
Kolekcija „Seacrest“, Lundberg Studios II fotografija: Lundberg Studios

Tajne Tifanijevog stakla i kristal u inovativnom stilu

Tekst priredile: S. Jovičić & I. Mijalković

U američkom svetu staklarske umetnosti, atelje Lundberg je poznat po stvaralačkom zanosu Džejmsa i Stivena Lundberga, braće koja su početkom 1970-ih u Kaliforniji najpre otkrila tajne čuvenog Tifanijevog stakla, a onda začela i autentični stil izrade pritiskača za papir. U tome su im značajno pomogli iskusni staklarski majstori iz Meksika, i posebno Danijel Salazar, višestruko priznati američki umetnik koji je u atelje Lunbgergovih došao još kao tinejdžer.

Još više je tražena i kao vrhunski staklarski majstor – izvodi projekte drugih umetnika (Erika Fišla, Roberta Gobera, Kiki Smit, Lorne Simpson…) i poznatih firmi u sferi arhitekture i dizajna enterijerijera (Jeffrey Beer Intl., FORM Architecture, Selldorf Architects, Thad Hayes Inc., The Wiseman Group….).

Kolekcija „Red Moire“, Lundberg Studios II fotografija: Lundberg Studios

Prva otkrića tajni Tifanijevog stakla

Sve je počelo 1970. godine kada je Džejms (ili Džim kako su ga najbliži zvali), pet godina stariji od Stivena, napravio staklarski atelje u dvorištu kuće u San Hozeu. On je tu stanovao tokom studija keramike i glaziranja na Državnom univerzitetu Kalifornije koje su mu omogućile da pohađa i časove staklarstva. Imao je samo dvadesetdve godine i upravo se bio vratio sa studijskog putovanja po Evropi gde se izbliza susreo sa različitim staklarskim tradicijama. Opčinjen lepotama evropskog Art Nuvoa i Tifanijevog američkog stakla u istom stilu, svoj atelje je nazvao „Nouveau Glass“.

Komadi iz različitih kolekcija iz serije „Žad“, Lundberg Studios II fotografija: Lundberg Studios

Američki pokret za stvaranje uslova za rad sa staklom u umetničkom ateljeu (American Studio Glass Movement) još uvek je bio u začetku (u Kaliforniji je prvi obrazovni program za umetnost staklarstva otvoren 1967.) i staklo je, kao sasvim nov i neistražen umetnički materijal, privlačilo entuzijaste, najčešće keramičare, što je Džejms najpre hteo da bude. 

Tokom studija je radio kao tehničar u školskom ateljeu, tako da je sada staklarske smeše vešto spravljao sam i, uz Stivenovu pomoć, duvao staklo iz peći koju je sam konstrusao. Vrlo brzo je shvatio kako da postigne bojenost i iridescenciju čuvenih Tifanijevih komada „favrile“ (što znači „ručno rađenih“).

To Tifanijevo staklo imitirano je još od 1896., kada je patentirano. Njegova boja izvire iz hemijskog sastava samog materijala, a ne iz boja naknadno nanetih na staklo, kako je do tada rađeno. Ono je i iridescentno – svetli svim bojama duge koje se stalno prelivaju. Tifani je taj efekat video na patiniziranim iskopinama drevnog i antičkog stakla koje su u njegovo vreme pronađene. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, i pored nenadmašnih evropskih umetnika staklarstva, Tifani je za svoje otkriće dobio glavnu nagradu. Ono je od tada jedna od najvećih misterija staklarskih umetnika širom sveta.

Detalji stakla u Tifanijevom stilu, Lundberg Studios II fotografije: Lundberg Studios

Mladi Džejms Lundberg bio je prvi u Kaliforniji koji je uspeo da je reši. Svoje otkriće najpre je primenio na izradu pritiskača za papir, moguće i na nagovor Lorensa Selmana, već poznatog dilera staklenih pritiskača. Ti prvi radovi, ujedno i roba koja se lako distribuirala i prodavala, stvorili su mu ogromno tržište željno stakla u Tifanijevom stilu. Uviđajući potencijal svog rešenja, zadobio je viziju – Tifanijevog stakla dostupnog svima! – koju dvorišni atelje nije mogao da iznese. Morao je da dođe do većeg prostora, sa većim brojem staklarskih peći i iskusnijih saradnika koji će njegovu veliku zamisao umeti da pretvore u realnost.

Kolekcija „Willow“, Lundberg Studios II fotografije: Lundberg Studios

Otvaranje ateljea u Davenportu

Atelje je okupljao šarenoliki umetnički kolektiv. Pored Migela i Venancija iz Meksika, i Danijela Salazara koji je počeo da šegrtuje kao tinejdžer a onda 35 godina bio rezidencijalni umetnik, kao saradnici se spominju i Mark Kantor, Stjuart Abelman, Kris Bucini, Dejvid Salazar, Džejms Šo, Džordž Šo, Kris Bušman, Raul Olivera, Samjuel Strdžn, Rik Ajot, Bob Benford, Rendal Grab, Beri Sutner, Viktor Trabuko… Svi su imali puno umetničke slobode i šegrte, tako da je to bila praktično koopertiva za umetnost staklarstva, zbog čega je i naziv ateljea u množini – „Lundberg STUDIOS“.

Džejms je najviše radio na bojama i dezenima Tifanijevog stakla, što je bio izuzetno veliki umetnički izazov. Vaze, parfemske boce i abažure je izrađivao venecijanskim tehnikama i oplemenjivao elementima estetike drevnog Egipta, Bliskog Istoka i rimske antike. Bio je neprikosnoveni majstor za bojeno staklo, a pravio je i komade u stilu Art dekoa, kao i sasvim moderne komade. Stiven je sa Danijelom Salazarom najviše istraživao tehnike izrade pritiskača za papir, ali svi su zapravo radili na svim formama i međusobno delili i dopunjvali rešenja do kojih su dolazili.

Kolekcija „List banane“ i njen detalj, Lundberg Studios II fotografije: Lundberg Studios

Kako je to napravljeno?

Stiven je ubrzo napravio veliki proboj shvativši kako će sadržaj unutar pritiskača (cvet, list, pticu, ribu, koralni greben i sl.) učiniti prirodnijim i ubedljivijim – tako što će svaki element najpre oblikovati brenerom a potom utisnuti u prozirno staklo. U zavisnosti od veličine i složenosti elemenata, umetao ih je u celosti ili u delovima. Njegov stil je bio veoma hrabra kombinocija dva već poznata stila – Tifanijevog umetanja tankog dekorativnog elementa (cveta na primer) u sloj stakla i stila starih francuskih majstora (Clichy, Baccarat…) koji su sićušne cvetove takođe oblikovali plamenom a onda ređali i prevlačili slojevima prozirnog stakla. Razlika je bila u tome što je Stiven sada umetao skulpturu cveta realih dimenzija!

Pritiskač za papir sa tigrastim ljiljanom, rad Stivena Lunberga, rad plamenom i bezolovni kristal, Lundberg Studios; izvor: Corning Museum of Glass

Crtež je jedno, ali izvesti ga u staklu je nešto sasvim drugo... I nikada nisam zadovoljan svim elementima, tako da ih tokom izrade narednih primeraka unapređujem.

Velikom srećom, rad Stivena Lundberga i Denija Salazara je i dobro snimljen, tako da se ceo taj proces može lako razumeti. Njihovi pritiskači se obično razlikuju po tome što su Stivenovi motivi simetrični i realistični, dok su Denijevi nepravilni i bohorasti poput akvarela.

Lotus i čaplja, detalj pritiskača za papir, rad Danijela Salazara, rezidencijalnog umetnika ateljea Lundberg tokom 35 godina (1974-2008.); izvor: flickr profil Lundberg Studios

Vaze Denija Salazara

Deni je imao i posebno važnu ulogu u primeni Stivenovog rešenja na nove forme. Likovno veoma darovit i radoznao, sam se izveštio u baratanju brenerom i alatkama za oblikovanje stakla plamenom. Njegovo uverljivo slikanje i vajanje staklom donelo je impresivnu trodimenzionalnost vazama koje je ekipi u ateljeu predstavio početkom 1980-ih. Slično umetanju minijaturnih skluptura u slojeve pritiskača, on je sada (polu)izrađene motive umetao u zidove vaza i tu im davao završni oblik. Onda je zidove oblagao još jednim slojem prozirnog stakla, da „uhvati“ sve što je utisnuo. Njegove vaze su zapravo izlozi živih trodimenzionalnih slika staklom.

Žuti hibiskus na dimljenoj tirkiznoj vazi, rad Danijela Salazara, Lundberg Studios II fotografije: Lundberg Studios

Pristikač papira “Svet”

Iako su i Stiven i Deni ostvarili značajne umetničke karijere – galerijske izložbe i otkupe radova za muzejske zbirke (Smitsonijan instituta, Bele kuće, Korning muzeja stakla, Muzeja umetnosti Filadelfije, čikaškog Instituta umetnosti itd.) – atelje već decenijama ogroman prihod ostvaruje prodajom pritiskača koji je zapravo osmislio Džejms (1988/89.). Reč je o krajnje verodostojnom prikazu planete Zemlje koji se prodaje kao pogodna simbolična nagrada za razna postignuća, didaktičko sredstvo za učenje geografije, atrakcija za decu i sl. Bela kuća je odmah poručila 250 komada!

Detalj vaze „Ružičasti cvet maka u prozirnom kristalnom staklu“, rad Danijela Salazara, rezidencijalnog umetnika ateljea Lundberg tokom 35 godina (1974-2008) II fotografija: Lundberg Studios

Potražnja za besprekornim staklom u Tifanijevom stilu i neviđenim pritiskačima papira bila je ogromna (već 1989. prihod ateljea je bio veći od milion dolara). Lundbergovi su tek delimično mogli da je podmire, jer je rad na svakom komadu izuzetno zahtevan, tako da ugovore o prodaji do danas imaju uglavnom sa prodavnicama luksuzne robe u Americi, Evropi i Japanu.

Tragičan odlazak braće Lundberg i osipanje njihovog umetničkog kolektiva

 

Atelje je istinski cvetao sve do 1992. kada je Džejms tragično izgubio život u saobraćajnoj nesreći (kao biciklista). Proizvodnja je nastavljena u njegovu čast, kao omaž njegovoj punoj posvećenosti i ljubavi prema staklu. Ipak, pet godina kasnije, Stiven je odlučio da se osamostali i sa porodicom odseli u Santa Kruz (svega 15 km južno od Davenporta). Kada je u junu 1997. otvorio atelje „Steven Lundberg Contemporary Art Glass“ imao je 600 klijenata koji su čekali na njegove radove.

U Davenportu je veliki rad nastavljen, a poslovanjem je upravljala Džejmsova supruga, Rebeka. U to vreme, Migel je kreirao dezen „Indijska korpa“ koji su ostali varirali različitim tehnikama. Na njegov novi dezen, „Zalazak sunca“, Venancio je dodao nepravilne linije i tako došao do dezena „Van Gog“. Venancio je izveo kolekciju „Magnolija“, a Raul je usavršio dizajn „Kraljevska zebra“ itd. Vredno se radilo i na starim proizvodima. Tada je o ateljeju snimljen i kratki dokumentarni film Lundberg Studios: Timeless Tradition koji je još uvek reprezentativan.

Deni Salazar je otišao 2008. i od tada do 2018. se o životu u atelju ne zna mnogo, osim da na kraju rezidencijalnih umetnika nije bilo. Taj period je nažalost bio i krajnje tragičan za Stivena Lunberga i njegovog sina Džastina koga je bio uveo u posao. Stivenu je Šarkoova bolest dijagnostikovana 2002. i preminuo je 2008. verujući da će Džastin nastaviti staklarsku nit. Tako je i bilo, ali samo do 2019. kada je i Džastin preminuo u svojoj četrdesetoj godini. 

Novi život ateljea u Davenportu

Od 2018., Rebeka deo ateljea iznajmljuje poznatom staklarskom umetniku, Krisu Džonsonu. U duhu otvorenosti američkih umetnika, atelje je danas lako posetiti i obići – demonstracije duvanja stakla i razne druge aktivnosti za najširu publiku dešavaju se svakog petka i subote. Za studente staklarstva i umetnike (poput Denija Salazara koji povremeno dolazi da radi nešto svoje) atelje je još otvoreniji.

Logo ateljea Lundberg na tabli ispred ulaza u atelje (1) u kome danas radi Kris Džonson (2); izvor: Facebook profil Studio Zayante - Chris Johnson Glass

U istom prostoru, pod brendom „Lundberg Studios“, proizvodi se oko 15 atraktivnih serija vaza, lampi, parfemskih boca, abažura, pritiskača za papir i ukrasa za jelku. To su komadi koji laicima oduzimaju dah, a kolekcionari poput City Farmhouse Antiques ih i dalje traže. Fantastične replike Tifanijevog stakla igraju važnu ulogu i u industriji dizajna – često ih kupuju organizatori različitih događaja, dizajneri enterijera i dekorateri scenskih prostora (pozorišnih činova i filmskih scena).

Mi stalno gledamo naše staklo u filmovima i televizijskim serijama.

Rebeka Lundberg

Niz tragičnih smrti očigledno je urušio veliki i uspešan umetnički kolektiv. Ipak, Rebeka je tek zašla u šestu deceniju života i izvesno je da, posle mnogo tugovanja i gorke slave, može udahnuti novi život ateljeu, možda baš stavljajući konačno sebe u prvi plan. Prošlo je više od 30 godina od Džejmsove smrti i ona do danas javno govori o tome kako je, i pored neupitnog doprinosa drugih, Džjems bio taj koji je bio vizionar i retko talentovan umetnik čiji je veliki rad omogućio i postignuća svih ostalih. I ona je studirala staklarstvo i u poslednje vreme obnavlja svoje znanje. Pojavljuju se i prvi komadi koje sama potpisuje – zlatna vaza „Slava“ i istoimeni pritiskač papira za TRIBUTE™, kolekciju korporativnih poklona koji pronose američki duh preduzetništva. Očigledno je da svoje ogromno iskustvo u staklarstvu i umetničko nasleđe koje baštini može pretočiti u novi poduhvat kreativnog preduzetništva koji bi otvorio novu, verdiju i zreliju fazu njenog života i atelja Lundberg.

Reference

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrade Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulure i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

logo-us-embassy

© Creative Glass Serbia || office@kreativnaekonomija.com || LinkedIN ||Instagram || FB