KREATIVNO STAKLO
SRBIJE

Pretraga
Close this search box.

KREATIVNO STAKLO
SRBIJE

Pretraga
Close this search box.
Rad Kristofera Deja (Christopher Day), staklo, bakar, kanap II fotografija: Simon Bruntnell, https://www.chrisdayglass.com

Društvo za umetničko staklarstvo: epicentar razmene ideja o staklarstvu

Društvo za staklarsku umetnost je naša najznačajnija konferencija. Ona se svake godine dešava u drugom mestu i traje četiri dana.

– Amy Schwartz, direktor Studija za staklo, Korning muzej stakla

Tekst priredile: S. Jovičić, I. Mijalković

Proslava staklarske umetnosti

Konferencija Društva za staklarsku umetnost (Glass Art Society – GAS) se svake godine održava u drugom mestu i traje četiri dana. Poput velike proslave rođendana staklarske umetnosti, Konferencija GAS oko svojih stotinak programa okuplja i po 1800 učesnika iz celog sveta (umetnika, galerista, kustosa, kolekcionara, istraživača, savetnika za različite poslove…).

To su dani tokom kojih se održavaju diskusije, demonstracije naprednog umetničkog rada, predavanja, seminari, izložbe, aukcije, pijaca za staklarske umetnike, radionice i razni drugi događaji (performansi, projekcije filmova o staklu itd.). GAS tada dodeljuje i nagradu za životno delo, nagrade zapaženim mladim umetnicima, doživotnu članarinu u Društvu i druga priznanja.

Demonstracije umetničkog rada i seminari koji objašnjavaju aktuelne trendove su među najatraktivnijim programima. Primera radi, kada je Konferencija bila na venecijanskom ostrvu Murano (2018), tamošnji majstori, inače najbolji na svetu, su rekli da nikada do tada nisu videli da neko radi kao Martin Janecki (Janecký) – on naime detaljno oblikuje naličje staklenog mehura, a ne lice, kao što gotovo svi rade. Upravo zbog takvih reakcija – oduševljenja i pobuđenog interesovanja za razmenu iskustava sa staklom kao umetničkim materijalom – je Konferencija i nastala davne 1970. godine.

Detalj rada Martina Janeckog (Martin Janecký), staklo II izvor: Corning Museum of Glass.

To je bila ideja Bila Brauna, skulptora i dizajnera koji je od 1962. bio direktor Penlend škole umetničkih zanata (otvorene još 1929. u Penlendu, planinskom selu Severne Karoline). On je već 1965. tu napravio dobar staklarski atelje, jedan od prvih u SAD, i počeo da organizuje intenzivne obrazovne programe. Kako je staklo bilo sasvim nov umetnički materijal, uvideo je da bi bilo dobro da umetnici imaju mesto i vreme za razmenu znanja o materijalu (formulama staklarske smeše, uspešnim postupcima oblikovanja i odgrevanja stakla i sl.) i međusobno upoznavanje. Američki keramičari su već od 1966. imali svoje udruženje (NCECA) i godišnju koneferenciju u kojoj su učestvovali i staklari, jer je većina njih najpre mogla da se školuje za keramičara (i pohađa poneki čas iz staklarstva). Ta okupljanja keramičara pomogla su Bilu da shvati kakvi programi bi bili najkorisniji za skup staklarskih umetnika.

Na njegov poziv na razgovor o unapređivanju znanja i veština staklarstva odazvalo se desetak umetnika – Fric Drajbah, Mark Pejzer, Džek Šmit i drugi. Oni su 1970. u Penlend školi prvi put razgovarali o svojim zajedničkim interesima, što nije bilo lako izvesti. Mnogi od njih bili su poprilični osobenjaci, zainteresovani samo za svoja ispitivanja stakla, a do Penlenda u planini je trebalo preći dugačak put. Mark Pejzer je kasnije, povodom otvaranja 25. Konferencije GAS, ispričao kako je na kraju ipak odlučio da iz Čikaga ode na taj sastanak zato što mu je Bil obećao da će dobiti 200 dolara (tako da ga ništa nije koštalo). Njegova priča je izazvala mnogo smeha u publici koju je te, 1995. godine, činilo već oko hiljadu staklarskih umetnika i drugih učensika Konferencije.

Nastanak Društva staklarske umetnosti (Glass Art Society): Članovi Društva u staklarskom ateljeu oko 1970. (levo); Bil Braun & Dejv Džejkobs oko 1970. (desno) II izvor: Glass Art Society. https://www.glassart.org/about/history/

Sastanak u Penlendu je očigledno dobro prošao i naredne, 1971. godine, na istom mestu održana je prva Konferencija. Iste godine je doneta i odluka o osnivanju neprofitnog Društva staklarske umetnosti – GAS (Glass Art Society). Ono od tada prima članove, omogućava razmenu korisnih informacija (o obukama, opremi, stipendijama i sl.), vodi studijska putovanja i svake godine organizuje Konferenciju GAS (sa izložbom radova članova Društva, diskusijama, dodeljivanjem nagrada itd.). Važnu ulogu ima i u radu sa osnovnim školama, omogućavajući staklarskim umetnicima da u zainteresovanim školama drže svoje časove (unutar programa vannastavnih aktivnosti). 

Iako je, po logici stvari, najviše okrenuto Amerikancima, Društvo je oduvek otvoreno i za umetnike iz drugih krajeva sveta i postavljeno je kao svetsko. Prve nagrade za životno delo date su, naravno, Harviju Litltonu i Dominiku Labinu, konstruktorima prve staklarske peći za rad u umetničkom ateljeu, ali odmah za njima i Sibrenu Valkemi (Holanđaninu), Itoki Ivati (Japanka), Evrinu Ajšu (Nemcu), Jaroslavi Brihtovoj i Stanislavu Libenskom (Česima) itd. – umetnicima svih nacionalnosti koji su staklarstvo učinili akademskom umetničkom disciplinom. U poslednje vreme, naročito od pandemije Kovid-19 i intenziviranja komunikacije preko interneta, GAS se sve češće predstavlja kao globalno Društvo.

I Koneferecija GAS se obično dešava u Sjedinjenim Američkim Državama. Od dosadašnjih 53, sedam Konferencija je održano u inostranstvu: u Torontu (1989), Meksiko Sitiju (1992), Setu u Japanu (1998), Amsterdamu (2002), Adelejdu (2005), u Muranu (2018) i Berlinu (2024).

Tokom takvih susreta, posebno sa specifičnim kulturama poput latinoameričke, japanske ili južnoevropske, saznanja i stavovi mnogih se značajno menjaju. Ćezare Tofolo, umetnik i domaćin Konferencije na venecijnaskom ostrvu Murano, puno puta je ponovio da će sa tom Konefrencijom mnoge tajne staklarstva pobeći sa ostrva, ali da će mnoge i ući. Videlo se da su tamošnji majstori bili svesni značaja dizajna, ali im je glass art bio dosta nepoznat koncept. Kanađanka Ketrin Grej je istim povodom ispričala kako joj, kada je prvi put došla na ostrvo, Muranci nisu poverovali da je stakloduvač – nisu mogli da shvate da u Kanadi žene duvaju staklo, jer je kod njih to isključivo muški posao.

Za status domaćina Konferencije se konkuriše i, po donošenju te odluke, formira se i programski odbor za konkretnu lokaciju i godinu. Program se takođe pravi putem javnog konkursa – ljudi iz celog sveta (ne samo članovi Društva za staklarsku umetnost – GAS) mogu predložiti panel diskusiju, demonstraciju svog ili tuđeg rada itd. – a konačni izbor prave članovi programskog odbora. Oni se najviše rukovode načelom raznolikosti, tako da svaka Konferencija pruža uvid u široki spektar aktulenih tema, umetničkih stilova i obuka, i jednako poštuje razvojne potrebe savremenih umetnika i kreativnih preduzetnika. Posvećena sveobuhvatnom razvoju staklarske umetnosti, Konferencija ima i programe za studente, galeriste, kolekcionare, proizvođače staklarskih materijala i opreme, poslovni svet i najširu publiku, posebno decu. Programi se dešavaju na oko desetak lokacija – u javnim i privatnim staklarskim ateljeima, galerijama, kulturnim, obrazovnim i drugim centrima koji raspolažu prostorima različitih veličina i opremljenosti, parkovima, na trgovima i sl. – tako da ceo grad tokom četiri dana Konferencije učestvuje u proslavi rođendana stalarske umetnosti. 

a theter (lanac), rad Viktorije Amadizedej Melendez, staklo punjeno arganom i merkurijem; fotografija: Matthew Hollerbush; izvor: https://www.victoria-am.com/tether

Raznolikost umetničkih izraza u staklu

Sudeći prema demonstracijima umetničkog rada i seminarima održanim tokom poslednje dve Konfrencije (u Detroitu 2023. i Berlinu 2024.) savremenu staklarsku umetnost danas karakterišu zelene prakse, neonsko staklo, kombinovanje sa drugim materijalima, rad sa borosilikatnim staklom, kombinovanje rada sa plamenom (brenerom) i sporog duvanja, stvaranje umetničkih kolektiva oko aktuelnih tema ili tehnika i alata, nanošenje slika na staklo, upotreba 3D štampača, CNC mašina i softvera za 3D modelovanje. Naravno, prostora za autentičan likovni izraz, tehničku izvrsnost i inovativan dizajn uvek ima, nezavisno od ovih trendova. 

Zelena izložba

Od 2021. godine, Društvo za staklarsku umetnost svake godine organizuje i Zelenu izložbu, praktično online izložbu koja nema troškove transporta radova, prevoza umetnika, štampe kataloga i sl. Nazivi koneferencijskih programa koji se tiču održivog razvoja simbolično su označeni listom da bi ih publika lakše prepoznavala kao najaktuelnije. U Detroitu je održana panel diskusija o različitim praksama održivosti (upotrebi biljnog ulja kao goriva u staklarskom ateljeu, načinima odabira staklenog otpada koji se može topiti i duvati), a u Berlinu je postojao čitav Zeleni paviljon – prostor posvećen Zelenoj izložbi i razgovorima o zelenim resursima i staklarskim pećima koje koriste reciklirano staklo.

Bilo je i dosta demonstracija nove upotrebe različitih vrsta starog stakla – od bačenih boca do katodnih cevi koje se više ne koriste u proizvodnji televizora i monitora. Baš od takvih cevi, Šarlin Foster je razvila proizvodnu liniju nakita, posebno ogrlica-lanaca koje je veoma teško napraviti. Ivan Bestari Minar Pradipta iz Indonezije je prikazao kako stakleni otpad prerađuje u staklene štapove koje plamenom (brenerom) oblikuje u skulpture. Njegov odgovoran pristup stvaralaštvu se populariše jer ne zahteva nikakvu skupu opremu (npr. nema potrebe za pećima za topljenje i odgrevanje). Morgan Gilbret je pokazivala kako se u peći za savijanje stakla može savijati stakleni otpad i preoblikovati u nove predmete. Ona problem nepoznavanja karakteristika odbačenog stakla, od kojih zavisi programiranje peći i uspešno izvođenje rada, rešava tako što to staklo upoređuje sa listovima stakla koje inače kupuje (Bullseye, Spruce Pine). Slično tome, Dejvid King je prikazivao kako se od staklenog otpada može napraviti list stakla koji se onda može rezati i savijati u peći, ili koristiti kao dekorativno ravno staklo.

Plava flaša, rad Ivana Bestaria Minara Pradipte, reciklirano staklo II https://scontent.fbeg7-2.fna.fbcdn.net

Neonski znaci

Neonski znakovi su tek nedavno sagledani kao tradicija ručne izrade stakla koja odumire i treba revitalizaciju. Na poslednje dve Konferencije GAS dosta pažnje je dato različitim tehnikama ručnog savijanja neonskih cevi. Uz demonstracije umetničkog rada Kejt Haš, Stefani Lifšuc i Viktorije Amadizedej Melendez, u Detroitu je jedan ceo dan Konferencije bio posvećen radu grupe The Neon Guild koja ima preko sto članova.

by all means (i'm ok with being fine), rad Stefani Lifšuc (Stephanie Lifshutz) iz 2018., 6 mm prozirno staklo, neon, 28 x 8 x 2; izvor: http://www.stephaniesaralifshutz.com/neon

Staklo u dodiru sa drugim materijalima

Kombinovanje stakla sa drugim materijalima je već dugo izazov za staklarske umetnike. Da bi se došlo do novih čitanja stakla iz kontakta sa dodatim materijalima, potrebna su nova tehnička znanja (o kompatibilnosti materijala). I u Detroitu i u Berlinu, Konferencija GAS je osvetlila rad umetnika koji staklo kombinuju sa bakrom. Kristofer Dej, britanski umetnik afričkog porekla, svojim radovima „pristojno viče“ – njegovo staklo, spregnuto bakarnim žicama i konopcima, ispituje brutalnu prošlost ropstva i potčinjenosti. Marta Gibijete iz Latvije svoj umetnički postupak povezivanja stakla bakarnim žicama takođe izvodi iz specifičnog iskustva – odrastanja u postkomunističkoj zemlji.

Rad Kristofera Deja (Christopher Day), staklo, bakar, kanap II fotografija: Simon Bruntnell, https://www.chrisdayglass.com

Borosilikatno staklo

Borosilikatno staklo je noviji materijal oko koga se formirala umetnička zajednica (boro workers). Nešto je skuplje od običnog, soda-krečnog stakla, ali pruža veću umetničku slobodu – može se topiti i oblikovati samo jedan detalj, dok ostatak rada može ostati u čvrstom stanju; lakše je spajati delove od stakla; teže se lomi itd. Ono je i bistrije od običnog stakla, pa ga umetnici često koriste za radove od belog (prozirnog) stakla. Sibel Juksek od tankih cevčica borosilikatnog stakla uspeva da napravi dosta velike figure. Ona sporo duvanje tih cevčica (preko tankog gumenog creva) kombinuje sa radom sa plamenom (brenerom). Taj proces dugo traje ali daje neobično dobre rezultate poput jedne od njenih „Dama“ (Ladies) koja je stavljena i na naslovnu stranu programa Konferencije GAS u Detroitu. U Berlinu, Simone Krestani je pravio jednu od svojih „Alchemica“ boca, deo istoimene kolekcije koja ironično reinterpretira laboratorijske bočice, epruvete, levke i cilindre – prve sudove od borosilaktnog stakla (pravljene već pre Prvog svetskog rata).

„Alchemica“ boca, rad Simonea Krestanija (Simone Crestani), borosilikatno staklo, prečnika 15 cm, visine 26 cm; izvor: https://www.simonecrestani.com/

Kolektivi staklarskih umetnika se jednako formiraju oko aktuelnih tema (poput položaja žena u staklarskoj umetnosti), tehnika i alata. Tandem Sali Praš i Mark Vanderburg je u Detroitu demonstrirao upotrebu stakloduvačkog struga. To je mašina koja drži stakleni komad i rotira ga konstantnom brzinom, omogućavajući stakloduvaču da se fokusira na njegovo oblikovanje različitim alatima i izvorima toplote. Upotreba struga, inače redovna u proizvodnji tehničkog stakla, obezbeđuje veću kontrolu, preciznost i doslednost nego što se može postići ručnim rotiranjem. Oboje umetnika ovakav strug koriste još od 1970-ih i smatraju da će on postatati redovna oprema u umetničkim ateljeima.

Program berlinske konferencije je dosta pažnje dao hladnim tehnikama izrade stakla – ecovanju, peskiranju, graviranju, šlifovanju… Konferencija je čak otvorena demonstracijom rada međunarodnog umetničkog kolektiva The Lathe Riders (samo jedan od 15 članova nije Evropljanin), čije bi se ime moglo prevesti sa „Jahači struga“. Istih dana, Ane Vencel i Joana Stela iz Flensburga (Nemačka) prikazale su kako staklo graviraju pomoću struga (cajge) na nožni pogon iz 19. veka i struga iz 20. veka. Istu tehniku, u njenoj najčistijoj formi, od zaborava čuva i Jara Šara iz Češke koji je prikazao kako radi sa strugom starim 150 godina. Održana je i izložba „Graviranje i rezanje“ (Engraving and Cutting Exhibition) sa fokusom na nove načine graviranja/rezanja pomoću recikliranog stakla. Izložba je napravljena u saradnji sa evropskom Mrežom graviranja stakla (Glass Engraving Network) koja je u povoju, tako da je bilo očigledno to da su graviranje i rezanje nezaobilazni deo evropske tradicije ručne izrade stakla.

Detalj vaze „Sveti Đorđe i aždaja“, rad Jara Šare (Jára Šára), ručno duvano i gravarano staklo II fotografija: https://www.jarasara.cz/

Slike na staklu

Nekoliko seminara tokom poslednje dve Konferencije GAS bilo je posvećeno tehnikama nanošenja slika na staklo. Pozivajući se na sopstvene radove, Brenda Pejdž  je pokazivala kako sitoštampom sliku utisnuti u sam rad (a ne na njegovu površinu). Stefani Mojermen i Stiven Sijaki su objašnjavali tehnike šablona, štampe puderima (3D Polymer Powder Printing), peskiranja, laserskog graviranja (CNC), termičkog lepljenja emajla i dr. Čučen Song je prezentovala tradicionalnu tehniku grisaille (monohromnog slikanja emajlom) koju ona najčešće koristi, ali i nove tehnike sitoštampe i laserskog graviranja, kao i digitalne alate koji su u tim procesima najkorisniji.

Autoportret: Raspon krila, rad Stivena Sijakija (Steven Ciezki), 2018., ulje na duvanom i peskom rezanom staklu, prečnika 16.5", dubine 1.5"; izvor: https://www.stevenciezkiglass.com

Digitalne inovacije u staklu

Softveri za 3D modelovanje, 3D štampači i CNC mašine su među staklarskim umetnicima veoma popularni. Brajan Gilespi, programer i umetnik, prikazao je kako se može skicirati, modelovati, renderovati i odštampati kalup za oblikovanje stakla. To je postupak koji pojeftinjuje dizajn i izradu kalupa od gvožđa, bronze ili grafita, neophodnih za veće proizvodne serije. Džejms Labold je takođe pokazao svoj proces kreiranja 3D modela i njegovog prevođenja u medij stakla (3D skeniranja, modelovanja, štampe kalupa) koji je kulminirao duvanjem stakla u odštampanom kalupu.

U Detroitu je zapaženu prezentaciju imala australijska kompanija Maple Glass Printing koja proizvodi 3D štampač stakla. Oni ističu da je to prvi komercijalni štampač, jer su ostali još uvek u razvojnoj fazi. Njihov štampač, koji uspešno topi staklarski krš (reciklira staklo) i štampa predmete od stakla, trenutno teži oko 200 kg. Veruju da će uskoro moći da ponude desktop verziju koja će uspešno štampati komade visine 30-ak centimetara. 

Rad Sibel Juksek (Sibelle Yuksek) iz serije Ladies (Dame), borosilikatno staklo; na naslovnoj strani programa Konferencije GAS u Detroitu (2023); izvor: Glass Art Society https://www.glassart.org

Jin Vin Han i Kejti Njuel su govorile o svojim saznanjima o CNC mašinama pomoću kojih se može napraviti kalup, gravirati staklo, ili preseći veoma debelo staklo – sve su to nova rešenja koja omogućuvaju nastanak do sada nemogućih umetničkih radova.

Mnoge demonstracije umetničkog rada priređene su zbog samog umetničkog kvaliteta, nezavisnog od trendova. Tako su svoje radove izvodili Džek Graman, poznat po portretima od duvane i skulpturisane staklene trake; Ned Kantrel, prepoznatljiv po replikama igračaka na naduvavanje (poput šlaufa); i Šarlin Rejnolds koja svoj imaginarni svet prevodi u stvarnost praveći hibridne životinje od stakla.

Paralelno sa ovakvim programima, tokom svake Konferencije GAS održavaju se brojne izložbe, poput spomenute „Graviranje i rezanje“. Uz redovnu izložbu radova članova Društva staklarske umetnosti i izložbu najboljih studentskih radova, odbor Konferencije priređuje i izložbe inspirisane lokalnim prilikama (savremenom umetničkom scenom, staklarskim nasleđem i sl.) i sarađuje sa lokalnim organizacijama (muzejima, galerijama, umetničkim školama) kako bi njihove zbirke stakla bile stavljene u prvi plan i pojačale doživljaj i efekat Konferencije. Privatni staklarski ateljei takođe otvaraju svoja vrata za publiku i priređuju različite programe.

Rad Marte Gibijete (Marta Gibiete), staklo i baka II fotografije: https://www.martagibiete.com/work.

Tokom svake Konferencije GAS, održi se i po 20-ak predavanja i panel diskusija. U poslednje dve godine, predavanja su pokrivala veoma različite teme – od specifičnih umetničkih tehnika (npr. kombinovanja papir-mašea sa staklenom pastom u radovima Samana Kalantarija) i rezultata različitih projekata vezanih za staklo, preko istoriografskih istraživanja i elaboracija nekih softverskih rešenja (npr. Fusion 360), do taktika prodaje umetnički oblikovanog stakla (o kojima je govorila Megan Bunel, kupac u ime prodavnica Korning muzeja stakla).

Konferencija Društva staklarske umetnosti (GAS) očigledno je događaj koji se, sa svojih stotinak programa i hiljadu učesnika, ne može lako sagledati i predstaviti. Iako u Americi ima mnogo konferencija i festivala posvećenih umetničkom oblikovanju stakla (npr. Refract u Sijetlu je već šestu godinu zaredom veoma uspešan), ova Konferencija je najvažniji događaj zato što je izraz aktuelnih interesovanja i potreba svih staklarskih umetnika u Americi kojih ima na stotine. Kako se GAS sve češće predstavlja kao globalno udruženje i međunarodna komunikacija širi i intenzivira, njegova Konferencija ima veliki potencijal za predstavljanje savremene staklarske umetnosti Latinske Amerike, Afrike i Azije i stvaranje mnoštva prilika za novu interkulturnu komunikaciju, razmenu i razvoj staklarskog stvaralaštva.

Reference

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrada Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

logo-us-embassy

© Creative Glass Serbia || office@kreativnaekonomija.com || LinkedIN ||Instagram || FB