Tekst priredile: S. Jovičić & I. Mijalković
Već prva samostalna izložba radova Dantea Marionija 1988. u Sijetlu bila je veoma zapažena. Sa svojih svega 23 godine izložio je „Whopper“ vaze – neobično visoke vaze čije su klasične forme incalmo tehnikom izvedene u bojama stripova. Kako su to bile najčistije forme koje je američka staklarska scena videla, za njegov rad se od tada najčešće govori da je sofisticiran i smeo.
Dete hipi kulture
Kao sin Pola Marionija, jednog od pionira američke staklarske umetnosti, već kao dete se 1970-ih godina u San Francisku upoznao sa staklarskim alatom. Za zanat se iskreno zainteresovao kada je otac, inače vitražista, u kuću doneo neobičan komad šupljeg stakla koji je sam napravio. Tada je shvatio da se stakleni premeti kojima je u kući bio okružen – tegle, boce, čaše – mogu i ručno izraditi i to je na njega ostavilo snažan utisak. Kako su mu i stričevi bili umetnici – Džozef je bio slikar, a Tom umetnik performansa – čini se da nije ni mogao razmišljati o zanimanju drugačijem od umetničkog. Po polasku u srednju školu u Sijetlu, počeo je da radi u staklarskom ateljeu Glass Eye gde je posle škole obavljao različite poslove. U to vreme, krajem sedamdesetih, staklarska umetnost je bujala, naročito u Sijetlu i obližnjoj Pilčak školi stakla.
Moj entuzijazam je bio toliki da sam se čudio tome što svi ljudi ne žele da duvaju staklo.
- Dante Marioni
Mentori i prijatelji
Kada je bio spreman da sam duva staklo, na umetničkoj sceni su preovlađivale labave i slobodne forme koje mu nisu bile naročit izazazov i inspiracija. Njegov pogled na stvari korenito se promenio kada je video rad Bendžamina Mura, pionira staklarske umetnosti i umetničkog direktora Pilčak škole stakla, koji je takođe koristio atelje Glass Eye. Oduševio se Murovim savršeno simetričnim i centriranim formama inspirisanim venecijanskim staklom – prvi put je gledao kako se tako nešto izrađuje samo slobodnom rukom (bez kalupa) i u tome je prepoznao umetnički izazov vredan velikog truda koji je hteo da uloži u svoj rad sa stakom.
Mur mu je uskoro postao mentor, a onda i prijatelj. Upoznao ga je i sa drugima koji su osvajali venecijanske tehnike (Fricom Drajbahom, Ričardom Markuisom…), a početkom 1980-ih i sa Linom Taljapjetrom, čuvenim muranskim majstorom koji je sve češće dolazio u SAD da bi držao časove u Pilčak školi stakla.
Bendžamin Mur, Ričard Markuis i Lino Taljapjetra su ljudi koji su me inspirisali i usmeravali još kao tinejdžera. Bendžamin Mur, umetnički direktor Pilčak škole stakla 1979., pozvao je Lina Taljapjetra da dođe i bude gostujući umetnik. Taj poziv je vodio ka Linovom prvom letu avionom i prvom putovanju uopšte. Došavši u Ameriku počeo je da uči gomilu hipika koji su duvali staklo kako se to zapravo radi. Do tada su sami pokušavali da shvate šta treba da rade, a na Muranu odakle je Lino došao to su radili već hiljadu godina. On je najbolji živi duvač stakla. Neumorno i nesebično je učio generacije mladih šta i kako tačno da rade. On je faca. On je Elvis.
- Dante Marioni
Dizajnerski pogled na klasičnu formu
Nakon uspešne prve samostalne izložbe 1988. u Sijetlu, uz Mura je nastavio da uči venecijanske tehnike, a do formi je dolazio izučavajući grnčariju i bronzu Etrurije i stare Grčke. Kulturno nasleđe Mediterana mu je postalo velika inspiracija. Tokom 1990-ih nije propustio nijedan čas Lina Taljapjetra u SAD, niti priliku da sa njim razgovara. U tom periodu intenzivno je sarađivao i sa Markuisom i, između ostalog, ovladao i tehnikom retičelo (reticello), verovatno najtežom.
Za svoje vaze, urne, tikve, paprati, kaktuse i njihove kompozicije dobio je visoka priznanja. Izlagani na samostalnim i grupnim izložbama u SAD, Italiji, Kini i Japanu, radovi su mu otkupljeni za više od 40 muzejskih i drugih zbirki.
Sa novijim radovima istražuje stilizovane forme lista koje nalazi u dekorativnim umetnostima. Za razliku od dosadašnjih radova u kojima je „formu zasnivao i izvodio sa stanovišta dizajna“, ovde je fokusarin na istraživanje boje i obrasca.
Veliki umetnik zanata
Marioniju je duvanje stakla važnije od samog dela koje će iz tog procesa proizaći. Iako nije završio umetničku školu i ne vidi sebe kao umetnika već kao duvača stakla, mnogi istoričari umetnosti su pisali o njegovom radu i nalazili mu mnoštvo kvaliteta.
Karijera Dantea Marionija oličava centralni koncept italijanske tradicije staklarskog radilišta: poštujte starije, slušajte i posmatrajte, budite deo kolektiva i budite kolegijalni, a kada dođe vaš trenutak uzmite sve što ste naučili i učinite to svojim – svojim jedinstvenim doprinosom istoriji vašeg materijala.
- Džejms Jud, profesor istorije umetnosti u Školi Instituta za umetnost u Čikagu
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrade Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva koji realizuju Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Corning Museum of Glass. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
© Creative Glass Serbia || office@kreativnaekonomija.com || LinkedIN ||Instagram || FB