Američki ateljei za umetnost stakla
Tekst priredile: S. Jovičić, I. Mijalković
Širom Sjedinjenih Američkih Država postoje centri opremljeni najkvalitetnijim pećima i alatima za umetničko oblikovanje stakla koji su svima dostupni po prihvatljivoj ceni, čak i besplatno. Pored iznajmljivanja opreme (ateljea), njihove druge dve glavne delatnosti su časovi iz umetnosti stakla (kursevi, radionice) i galerijska prodaja umetnički oblikovanog stakla. Iako primarno služe već školovanim umetnicima stakla (koji nemaju svoje ateljee ili potrebnu opremu) i stvaranju pozitivne društvene klime za razvoj umetnosti stakla, širom su otvoreni i za početnike bez ikakvog iskustva u kreativnom oblikovanju stakla. To su najčešće neprofitne ali finansijski samoodržive organizacije koje su osnovali sami umetnici, a ima i privatnih umetničkih ateljea, muzeja, čak i korporacija koje nude pristup najsavremenijoj opremi i imaju značajne obrazovne programe.
Svi oni nude ateljee za duvanje stakla, za rad sa plamenom (brenerima), za hladne dorade stakla (graviranje, ecovanje, oslikavanje i sl.) i za fuzionisanje (topljenje) stakla. Izuzetak je Bulzaj resurs centar u Portlandu (Bullseye Glass Resource Center) specijalizovan samo za fuzonisanje, jer je u sastavu najpoznatijijeg svetskog proizvođača listova stakla, materijala koji je 1970-ih zapravo omogućio razvoj te umetničke tehnike.
Muzeji poput Korning muzej stakla, Krajsler muzeja umetnosti i Toledo muzeja umetnosti su, kao centri za savremeno stvaralaštvo umetničkog stakla, specifični po tome što je rad u njihovim ateljeima najširoj javnosti najčešće omogućen samo preko njihovih kurseva i radionica. Kao i neformalne ali uticajne škole, poput Pilčak škole stakla u Stenvudu, muzeji su ipak najviše okrenuti visokoobrazovanim umetnicima stakla kojima onda daju punu slobodu, najbolje uslove za rad, stipendije, organizaciju izložbe i promociju. Njihove radionice za početnike i donekle iskusne hobiste više su vid muzejske animacije i prilika da zaposleni u ateljeima u slobodno vreme ostvare neku zaradu i kao predavači-instruktori.f
Najotvoreniji su zapravo gradski centri poput Urbanglas-a (UrbanGlass) u Bruklinu i Pitsburg centra stakla (Pittsburg Glass Center) u kojima svako ko plati može istog dana ili ubrzo dobiti mesto u atelju i raditi sa najboljom opremom i alatima na nekoj svojoj ideji. Sat vremena u ateljeu košta oko 15 $ (ili oko 45 $ za ceo dan) i upotreba skuplje opreme se dodatno plaća (npr. oko 50 $ za paljenje staklarske peći).
I ovi centri imaju ozbiljne rezidencijalne programe koji primljenim umetnicima daju besplatan pristup ateljeima, osnovne materijale za rad (staklo, gips, pesak i dr.), stan i hranu, novac za putne troškove, i na kraju organizuju javnu prezentaciju novog umetničkog rada. Čak i tokom rezidencijalnog programa čiji je gost, a posebno posle, umetnik može ostvarivati zaradu kao instruktor ili predavač u centru, kao i kroz prodaju svojih radova u galeriji centra. Slične rezidencije dostupne su i umetnicima drugih disciplina (koji žele da nauče da rade sa staklom), kao i onima koji žele da postanu profesionalni tehničari i instruktori u privatnim i javnim ateljima.
Obrazovni programi Urbanglas-a i Pitsburg centra stakla veoma su raznoliki i odgovaraju na potrebe kako školovanih umetnika tako i drugih članova lokalne zajednice (dece, tinejdžera, odraslih, penzionera). Tokom cele godine, u ponudi su radionice i kursevi u trajanju od dva sata do osam i više nedelja. Polaznici uče i usavršavaju sve tehnike izrade stakla i prave veoma različite predmete – od staklenih perli za nakit do konceptualnih radova. Predavači su veoma raličiti – od lokalnih kreativnih preduzetnika do najboljih savremenih umetnika iz SAD i inostranstva. Mogu se zakazati i privatni časovi u trajanju od tri sata individualnog rada sa odgovarajućim instruktorom.
Uopšteno govoreći, časovi za početnike osposobljavaju polaznike za korišćenje osnovnih materijala i staklarskih alata (lule, brenera, peći i sl.) i izradu jednostavnih predmeta (vitraža, staklenih slamčica, magneta za frižider, privezaka, tanjira, pritiskača papira, perli…). Radionice i kursevi srednje težine ih uče, na primer, da izduvaju posudu u kalupu, izrežu ravno staklo u nepravilnim oblicima (za vitraž), boje perle, iskusnije koriste brener i sl. Na kraju dolaze napredni kursevi iz složenijih tehnika izrade kalupa, bojenja, oblikovanja i dorade stakla. Aktuelna ponuda časova zavisi od motivacije i inspiracije predavača koji predlažu svoj nastavni program, ili ih urednici obrazovnih programa zovu zbog popularnosti određene tehnike.
Centar u Pitsburgu trenutno nudi 102 obuke koje traju od dva sata do osam nedelja, a centar u Bruklinu 95 obuka. Napredni kursevi su posebno interesantni za umetnike jer ih uvode u originalne tehnike, šire polje njihove imaginacije i često omogućavaju poznanstva sa umetnicima-predavačima iz inostranstva koji trenutno ili duže borave u SAD. U aprilu i maju 2024., Malkom Krigel (Malcolm Kriegel) i Džesi Mur (Jessi Moore) će u Bruklinu održati osam časova iz 3D štampanja kalupa za duvanje stakla koji se mogu koristiti više puta, a korejski umetnik Inso Ćui (Eunsuh Choi) će krajem juna držati pet časova iz tehnike umrežavanja stakla (networking). Tokom četiri dana avgusta, švedski i finski umetnici, Mike Joanson (Micke Johansson) i Iita Jakonaho (Iita Jaakonaho), će u Pitsburgu držati časove iz švedske tajnovite tradicije slojevitog bojenja stakla, itd.
Ista staklarska znanja se stiču pod veoma različitim nazivima časova koji govore i o karakteru i stilu predavača. Tako se početni kurs iz oblikovanja stakla brenerom može zvati „Staklene bombone“, „Uvod u perle“ ili „Prolećno cveće“. U zavisnosti od kvaliteta predavača, materijala koji se tokom časova troše, dužine trajanja radionica i kurseva, obuke koštaju od oko 45 do preko hiljadu dolara. Za neke grupe polaznika neki časovi su besplatni jer troškove pokrivaju različiti javni i privatni fondovi. U bruklinskom centru, školska deca uzrasta 12-14 godina sa slabim ocenama iz prirodnih i tehničkih nauka (fizike, hemije, matematike i sl.) mogu besplatno pohađati četvorodnevne kurseve izrade mozaika, perli ili neonskih cevi zato što troškove pokriva Sekretarijat za obrazovanje Grada Njujorka (smatrajući da će deca teške školske predmete lakše savladati kroz praktičan kreativni rad).
Dostupne su i različite stipendije (za učenike, mlade koji ne idu u školu, tek diplomirane umetnike stakla itd.), kao i finansijska pomoć polaznicima koji ne mogu da plate časove ili mogu da plate samo u ratama. Neke stipendije su vid brige članovima loklane zajednice koji su posebno socijalno ugroženi. Urbanglas još od 1997. osnažuje ekonomski ugrožene žene u Njujorku tako što svake godine stipendira njih 12 i tokom deset nedelja im daje časove iz umetnosti pravljenja perli (nakita) i preduzetništva. One posle lako prave ateljee u svojim stanovima i prodaju nakit najviše preko interneta.
Uz časove, dodatna znanja se stiču i pažljivim posmatranjem rada gostujućih umetnika u tzv. otvorenom ateljeu. Kada zainteresovanih ima malo, u atelje se unese desetak stolica i sa umetnikom se tokom stvaralačkog procesa može i neposredno razgovarati. Ako je interesovanje veliko, organizuje se pravi šou – umetnik dobija mikrofon, njegov rad prate kamere, a u atelje se unose praktikabli, ekrani i zvučnici, da bi publika sve dobro videla i čula kako umetnik objašnjava svoje postupke.
Najbolji radovi koji nastaju tokom svih obuka izlažu se i prodaju u prodavnicama-galerijama koje su deo centara. One su otvorene i za prodaju drugih radova koje umetnici i kreativni preduzetnici donose. Sa svojim izložbama, aukcijama i časopisima, ove galerije imaju veoma važnu ulogu u negovanju kulturnih stilova života koji uključuju kupovinu i kolekcionarstvo umetničkog stakla. Urbanglas, na primer, već 40 godina četiri puta godišnje izdaje popularni art magazin Glass Quarterly koji prati savremenu umetničku scenu stakla.
Centri za umetnost stakla često imaju i klub članova. Plaćanjem članarine, dobijaju se popusti prilikom iznajmljivanja opreme, pohađanja časova i kupovine u galeriji, kao i specijalne ponude poput privatnih (VIP) otvaranja izložbi, prilika za upoznavanje umetnika (posete umetničkim ateljima), putovanja u inostranstvo na izložbe.
Uz osnovne delatnosti – iznajmljivanja ateljea, obuke i prodaju umetničkih radova – centri stalno osmišljavaju i programe popularizacije umetnosti stakla u lokalnoj zajednici. Imjel pretplatnici dobijaju mesečni bilten centra, organizuju se posete centru i javnim predavanjima-demonstracijama. U nekim osnovnim školama, deca posle redovne nastave pohađaju program o umetnosti stakla, a tinejdžerima se najčešće nude letnji kampovi kreativnog stakla. Dok se sajmovi umetničkog stakla na gradskim trgovima organizju povremeno, redovno se radi na proizvodnji edukativnih i drugih sadržaja za Jutjub kanale. Programi popularizacije idu sve do organizovanja grupnih putovanja u Italiju (Murano), Češku i druge zemlje sa staklarskim tradicijama.
Mnogi centri i muzeji imaju pokretni ateljee koji nose u škole, preduzeća, centre socijalnog rada, penzionerske domove, bolnice i mesne zajednice da bi pokazali kako se izrađuje staklo i zainteresovali građane da dolaze na javna predavanja, pohađaju kurseve i kupuju umetnički oblikovano staklo. Pitsburg centar stakla je otišao i korak dalje sa mobilnim ateljeom Light Lab za demonstraciju umetničke i naučne primene plazme i neona koji je veoma popularan. Počeo je da razvija i prvi ikada softver za duvanje stakla u virtuelnoj realnosti. Softver namenjen popularizaciji umetnosti stakla među tinejdžerima napravljen je zajedno sa studentima tehnologija industrije zabave na Karnegi Melon Univerzitetu i već je dobio zlatnu medalju Konferencije Ozbiljna igra (Serious Play Conference).
Pitsburg centar stakla (PGC) ove godine dobija i značajno proširenje svojih ateljea vredno 15 miliona dolara i počinje da upravlja još jednim obližnjim gradskim prostorom. Time lokalni umetnici stakla dobijaju izuzetno dobre uslove za rad.
PGC je u 2023. imao 20 % više članova nego prethodne godine. Broj imejl pretplatnika je dosegao 25 000, a ukupan prihod je bio preko milion dolara (9 % više). Otprilike polovina prihoda je data umetnicima – predavačima, gostujućim umetnicima (rezidentima), instruktorima, i svim autorima radova prodatih u galeriji-prodavnici centra.
Interesovanje Amerikanaca za umetnost stakla očigledno raste. Zahvaljujući tome, gradski resurs centri za umetnost stakla u SAD najčešće dobro posluju i vredno unapređuju svoju ponudu.
- Pittsburgh Glass Center: https://www.pittsburghglasscenter.org/
- Urban Glass: https://urbanglass.org/
- Brooklyn Glass: https://brooklynglass.com/
- Bullseye Glass Resource Center – Portland: https://www.bullseyeglass.com/resource-center-portland/
- Chrysler Museum of Art – Glass Studio: https://chrysler.org/glass/
- Pilchuck Glass School: https://www.pilchuck.org/
- Toledo Museum of Art Glass Pavilion: https://toledomuseum.org/learn
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta izrada Preliminarne tehničke procene za zaštitu, očuvanje i revitalizaciju paraćinskog staklarstva. Navedena mišljenja, nalazi i zaključci su mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
