Staklo Mete Mramor:
Krhko i veličanstveno kao ljudsko biće

Meta Mramor je mlada staklarska umetnica i dizajnerka iz Slovenije, čiji su već studentski radovi zadobijali pažnju stručne javnosti. Upuštajući se u istraživanja ličnih osećanja nelagode i straha, vezanih za intimnost, telo i ranjivost duše, ona je svoj konceptualni stvaralački izraz artikulisala u polju ukrštanja stakla, dizajna i vajarstva.

Ispoljava se kroz različite, često interdisciplinarne forme – skulpture, instalacije, printove, performanse, video art – koje je do sada izlagala na tri samostalne i više od 30 grupnih izložbi u Sloveniji i inostranstvu. Od staklarskih tehnika, najčešće koristi livenje, hladne dorade i savijanje u peći (slumping), a ima i nekoliko radova od duvanog stakla. Svoje stvaralaštvo vodi u pravcu multimedije sa elementima participativnosti i performansa.

Staklo Mete Mramor: Krhko i veličanstveno kao ljudsko biće

Detalj rada Rast / Growth (2024), ravno staklo, pâte de verre; rad Mete Mramor || fotografija: Eleonora Radke, ljubaznošću Mete Mramor

Ispoljava se kroz različite, često interdisciplinarne forme – skulpture, instalacije, printove, performanse, video art – koje je do sada izlagala na tri samostalne i više od 30 grupnih izložbi u Sloveniji i inostranstvu. Od staklarskih tehnika, najčešće koristi livenje, hladne dorade i savijanje u peći (slumping), a ima i nekoliko radova od duvanog stakla. Svoje stvaralaštvo vodi u pravcu multimedije sa elementima participativnosti i performansa.

Staklo kao materijal je istovremeno je krhko i veličanstveno. Njegove osobine mi omogućavaju da se u potpunosti poistovetim sa njim i koristim ga kao medijum za prenošenje svojih misli i emocija spoljašnjem svetu. Njegova transparentnost pruža uvid u unutrašnji prostor objekta, kao da neko zaviruje u moju dušu.

– Meta Mramor, za Fusion 2024

Veoma je posvećena razvoju održive umetničke prakse, ne samo zato što želi da njeno stvaralaštvo bude društveno odgovorno, već i zato što često radi sa studenatima i želi dobro da ih usmerava. Njeno sveobuhvatno i temeljno promišljanje o održivosti obuhvata niz tema i izazova koji zaslužuju daleko više pažnje od one koja im se sada pridaje – od optimizacije korišćenja energetskih resursa i uvođenja novih predmeta u obrazovne programe za umetnike stakla, preko potrebe za novim naučnim saznanjima o kakvoći i kompatibilnosti staklenog otpada, do izmena u tradicionalnim staklarskim tehnikama i trajne brige o završenom umetničkom delu. Dosta pažnje posvećuje i brizi o zdravlju stalarskih umentika, upućenih na zahtevan fizički rad, praćen lošim držanjem tela i povredama, i izloženih štetnom dejstvu UV zračenja užarene staklene mase i supstanci sa kojima rade (praškova, premaza, prašine itd.).

Meta trenutno živi u Poljskoj, zbog doktorskih studija tokom kojih istražuje nefizičke aspekate stakla. Smatrajući ih izvorom implicitnog znanja, veruje da će, rasvetljivanjem i integrisanjem tih aspekata u formalno znanje, doprineti boljem razumevanju prirode umetničkih izraza u staklu. Fokus je i dalje na telu umetnika, sada kao nosiocu profesionalnog znanja stečenog kroz fizičko iskustvo i neposrednu interakciju sa materijalom.

Prvi koraci: Staklo kao ogledalo unutrašnjeg sveta

Već tokom osnovnih studija stakla i keramike na ALUO, pod mentorstvom profesorke Tanje Pak, koncipirala je i izvela nekoliko zapaženih radova – Ravnoteža, Autoportret i Meteoriti – koji su javno izlagani širom Slovenije, a za diplomski rad – Anksiozni svet intime – dobila je prestižnu Prešernovu nagradu za studente umetnosti (2020).

Sa Ravnotežom je uspela da stvori utisak nemogućeg – listove stakla je stabilizovala na vrhu metalnog šrafa – dok su ostali radovi pokazali njenu zainteresovanost za tehniku livenja i istraživanje materijalosti stakla kao odraza nesklada između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta čoveka. Nasuprot čvrstom definisanom obliku stakla stoji njegova fluidna, nepredvidiva i haotična unutrašnjost, baš kao što i čovek, naizgled skladan, unutra ostaje sebi i drugima nedostupan, iracionalan i ranjiv. Staklo ju je privuklo i zato što se, za razliku od gline, nikada ne može neposredno oblikovati rukom, već samo pomoću alata. Stoga u velikoj meri ostaje nedokučivo, neistraženo i nepoznato, a rad sa njim se pretvara u izazov sličan najvišem čovekovom cilju – da upozna samog sebe.

Rad [Autoportret] je izrađen tehnikom izgubljenog voska. Proces izrade proizvoda od livenog kristalnog stakla trajao je mesec dana. U daljim studijama želim da detaljnije istražim tehniku livenja, posebno oblast livenja šupljih oblika, što za mene predstavlja veliki izazov sa tehničke perspektive.

– Meta Mramor, za Argo, 2020.

Svoj anksiozni svet intime predstavila je kroz dva staklena panela koja se razilaze, ali pak drže zajedno pomoću zategnute tkanine nalik mrežastoj crnoj čarapi. To je otelovljenje njenih osećanja anksioznosti, koja se javljaju kada previše otkriva sebe i preterano veruje drugoj osobi. Tada traži „granicu do koje može da se otvori, a da se pri tom ne izgubi“. Sa ovim radom je nastupala na nekoliko važnih izložbi – European Glass Context 2021 (Danska), Majskom salonu 2022 u Mariboru, i na konferenciji-izložbi Along the Glass Trail, organizovanoj 2022. u Narodnom muzeju Slovenije povodom obeležavanja Međunarodne godine stakla.

Odmah po završetku osnovnih studija, održala je samostalnu izložbu In Search Of (2021) u Cankarjevom domu u Vrhniki. Iste godine je bila među jedanaest mladih umetnika čiji su radovi prikazani na izložbi Body Ecstatic Body Eclectic Body Eccentric (2021), u organizaciji Fondacije ULAY. Negujući umetničko nasleđe Franka Uvea Lajzipena, nama najpoznatijeg po zajedničkim performansima sa Marinom Abramović, ova fondacija je tražila eksperimentalna audiovizuelna dela i prihvatila Metin rad Under Pressure. To je kratak video, inspirisanom ličnim osećanjima uznemirenosti i anksioznosti tokom kućne izolacije nametnute pandemijom Kovid-19.

U to vreme bila je i rezidencijalna umetnica u značajnom regionalnom programu Uspon žena u kulturi na Zapadnom Balkanu, u okviru koga je organizovana i izložba Žene o ženama u Briselu. Želeći da ukaže na značaj čula dodira za opažanje i doživljaj sveta, Meta je izlagala radove Touch me Gently. Publici je ponudila haptičko iskustvo i pozvala ih da ne budu samo posmatrači, nego i dodirivači njenih radova – staklenih odlivaka delova tela učesnica u ovom rezidencijalnom programu.

Staklo kao sagovornik: Nova faza umetničkog puta

Tokom master studija na ALUO počela je da radi na konceptima koji podrazumevaju učešće publike, a i staklo je počela da shvata kao ravnopravni subjekat, ne samo kao umetničko sredstvo. Uviđajući to da je identintični radni procesi dovode do različitih rezultata, te da se ishod nikada u potpunosti ne može predvideti, doživela je staklo kao osobu sa kojom vodi dijalog. Namesto stakla kao medijuma došli su konceptualni radovi koji stvaraju veze između tri ravnopravna subjekta – nje, stakla i publike.

Dva semestra je provela u Češkoj i Nemačkoj, gde je umetnost stakla učila i od Ronija Plesla, rukovodioca Ateljea za staklo na Akademiji umetnosti, arhitekture i dizajna u Pragu (UMPRUM). Povezivanje sa kolegama u inostranstvu otvorilo joj je mnoga vrata. Tako je svoj interaktivni master rad – Blizina distance (Proximity of Distance) – 2024. izlagala na međunarodnoj izložbi Stanilav Libenski u Pragu, koja se svake godine organizuje uoči dodeljivanja istoimene prestižne nagrade.

Taj rad je izvela iz teorije relacijske estetike i umetnosti koja intersubjektivnost i interakciju postavlja kao polaznu tačku i ishod umetničke prakse. Istražujući promene u međuljudskim odnosima tokom i nakon pandemije Kovid-19, fokusirala se na tri kvazi-objekta (od duvanog i peskiranog stakla) koji su, pomoću ugrađenih senzora, svetlosnim signalima obaveštavali posetioce o njihovom kretanju, međusobnoj blizini i fizičkoj granici koju ne smeju preći. Tako je stvorila atmosferu odsustva fizičke i socijalne bliskosti, koje je obeležilo vreme globalne zdravstvene krize.

Međunarodno okruženje me stimuliše, budi u meni kreativnost i radoznalost, te smatram da ću još neko vreme boraviti u inostranstvu, istovremeno održavajući vezu sa rodnom Slovenijom. Volela bih da mogu da doprinesem razvoju umetničkog stakla u balkanskom regionu, jer verujem da postoji veliki potencijal koji bi vredelo iskoristiti.

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

U okviru projekta paške akademije Colours of Transparency, dobila je prilike da svoj, tada aktuelni rad – Iskrivljena slika tela – izlaže u Pragu i Lomelu (Belgija). Reč je o staklenom odlivku njenog tela, onakvog kako ga je videla – nesavršenog, rasturenog i iskrivljenog. To su dva velika panela, visine 180 cm, izrađena od crnog i refleksivnog stakla koje postaje i ogledalo, suočavajući i posmatrača sa iskrivljenom slikom sebe.

Nastup na Venecijanskoj nedelji stakla

Na master studijama se zainteresovala i za reciklabilnost stakla. Zajedno sa profesorskom Tanjom Pak, 2001. godine učestvovala je u radu naučne konferencije Cutting Edge, gde su predstavile rezultate svog istraživanja održive obnove produkcije umetničkog stakla. Elaborirajući koncept energije u kontekstu umetničkih praksi, mapirale su sve ulazne resurse neophodne za rad staklarskog ateljea, i skrenule pažnju na prednosti ekološki prihvatljive obnove umetničkog staklarstva.

Nakon master studija, semstar je provela stažirajući kao asistent na Akademiji umetnosti u Taljinu, gde je učestvovala u realizaciji niza interesantnih umetničkih projekta, poput video serijala Agentic Glass Landscapes I Ele Kanike. Celokupan ambijent bio je podsticajan i za razvoj njenih kompetencija za održivu upotrebu stakla, te interesovanja za ekološku odgovornost umetničke prakse, koja je u slučaju stakla prilično složen izazov. Čitajući rezultate istraživanja Inovacija i razvoj novog recikliranog staklenog materijala (Oseng-Rees & Donne, 2015), posvećenog reciklaži otpadnog stakla, dobila je ne samo ideju, već i koristan priručnik za izradu svoje impresivne instalacije Rast, sa kojom se 2024. predstavljala na Venecijanskoj nedelji stakla.

Za to istraživanje sam saznala tokom studentske prakse na odseku za staklo na Talinskoj akademiji, koja je u meni probudila interesovanje za ovu temu. Na ovom mestu želela bih da se zahvalim odseku za staklo, gde sam prošlog proleća pomagala kao asistentkinja, jer su me naučili mnogim stvarima – ne samo u vezi sa održivom upotrebom stakla, već i u pogledu šireg razumevanja umetničkog i upotrebnog stakla. Bez njihove podrške do projekta Rast ne bi ni došlo.

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

Rast čine je jedanaest skulptura različitih dimenzija, izrađenih od iskorišćenog ravnog stakla i tehnikom staklene paste. Izvela ih je iz koncepta reciklibilnosti i novog, ekološki odgovornijeg promišljanja tradicionalne tehnike livenja staklene paste u peći. Nastojeći da tu tehniku učini održivijom i kružnom, već posle tri meseca testiranja otkrila je kako se tradicionalni jednokratni gipsano-kvarcni kalupi, koji postaju otpad, mogu zameniti kalupima od drugih, prirodnih i odbačenih materijala, pogodnih za višekratnu upotrebu.

Pitanje koje sam postavila kroz projekat Growth bilo je da li se proces livenja stakla u gipsano-kvarcne kalupe može zameniti nekim drugim pristupom koji bi čitav proces učinio dugotrajnijim, a u idealnom slučaju kružnim i bez otpada. Zaključci do kojih sam došla i koje sam predstavila u obliku jedanaest slojevitih skulptura predstavljaju samo delimične, prelazne korake ka optimizovanom kružnom procesu livenja stakla u kalup za maloserijsku umetničku produkciju.

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

Skulpture je izradila pomoću bačene metalne čaure, kao spoljašnjeg kalupa koji drži celu formu. Separator između metala i stakla bio je kvarcni pesak ili običan pesak sa plaže, koji se nakon upotrebe može vratiti u prirodu. Staklo, koje se tokom pečenja u kalupu pretvaralo u čvrstu masu, bilo je otpadno ravno staklo, usitnjeno u prah. Da bi postigla slojevitu strukturu stakla, između slojeva staklenog praha stavljala je kvarcni prah. Proces čišćenja izlivenog stakla bio je fizički i vremenski zahtevan – dva sata rada na svakom komadu, uz odgovarajuću zaštitnu opremu. Tako je oblikovala ujedno gruba i nežna, talasasta tela, koja se zajedno uzdižu u moćnu predstavu skladnog rasta raznolikih izraza prirode i civilizacije.

Dok je, s jedne strane, uspela da uspostavi kružnost materijala i tehnike, s druge se, nažalost, suočila sa problemom povećane potrošnje energenata. Zbog upotrebe otpadnog stakla, nepoznatih hemijskih i fizičkih svojstava, morala je da traga za odgovarajućim programom pečenja, i tako je potrošila mnogo više struje nego obično.

Iako je proces kružan sa stanovišta materijala, nažalost to ne važi i za potrošnju energije. Zapravo, proces je energetski zahtevan, jer je pečenje trajalo duže nego u uobičajenim slučajevima. Razlog za to je upotreba otpadnog stakla nepoznatog porekla, zbog čega ne znamo koeficijent termičkog širenja (COE), koji određuju da li su stakla međusobno kompatibilna... Zbog toga je potrebno prilagoditi program pečenja tako da se struktura što bolje stabilizuje...

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

Ipak, sa izlaganjem ovog rada na prestižnoj Venecijanskoj nedelji stakla, predstavila je potencijal održive staklarske prakse za transformaciju i oblikovanje skladnijeg odnosa između umetnosti, ekološke odgovornosti i slavljenja raznolikosti. Čekajući dobre uslove (pristup opremi, recizendijalni program) za nastavak rada na instalaciji Rast, Meta već zna šta bi i kako unapredila – istraživala bi program pečenja i manju potrošnju struje, a proces čišnjenja izlivenih komada bi skratila tako što bi namesto kvarcnog praha koristila kvarc krupnije granulacije, koji bi se brže uklanjao sa stakla.

Kako menjati umetničke studije stakla?

Školovana u Sloveniji, Češkoj, Estoniji, Nemačkoj i Poljskoj, i sa pedagoškim iskustvom, Meta Mramor je stekla bolji uvid u to kako bi studije stakla trebalo modernizovati, odnosno prilagoditi savremenim ekološkim, tehnološkim i zdravstvenim izazovima te umetničke discipline. Umesto isključivog fokusa na estetske i tehničke aspekte izrade stakla, ovi programi bi trebalo da usvoje i održivost, kao jedno od svojih temeljnih načela. Bolji nastavni planovi omogućili bi studentima da se upoznaju sa realnim ekološkim posledicama staklarskih praksi.

Ekološki aspekt se često izjednačava sa smanjenjem potrošnje energije, na primer smanjenjem broja pečenja u pećima, smanjenjem dimenzija predmeta i racionalnijom upotrebom vode tokom hladne obrade materijala. Pri tome se zanemaruje uticaj jednokratnih gipsano-kvarcnih kalupa, isparavanja veštačkih voskova, upotrebe silikona, kao i povremenog sagorevanja stiropora ili drugih veštačkih masa od kojih se izrađuju modeli.

Sa uvođenjem predmeta „Održivost i odgovornost u staklarskim praksama“, naučili bi da kritički sagledavaju potrošnju resursa, upotrebu toksičnih materijala i generisanje otpada, uključujući problem jednokratnih kalupa, silikona i sintetičkih masa. Predmet „Zdravlje na radu“ takođe bi trebalo da bude obavezan, jer su dugoročni zdravstveni rizici – od UV zračenja do udisanja štetnih čestica i isparenja – i dalje potcenjeni, kako među studentima, tako i među nastavnicima. Samoj reciklaži stakla treba dati posebnu pažnju, kako u vidu teorijskih predavanja, tako i vežbi – praktičnih eksperimenata sa otpadnim materijalom.

Većina stvaralaca, uključujući i mene, nije svesna štetnih uticaja supstanci kojima smo izloženi, niti zdravstvenih problema koji nastaju kao posledica nepravilnog rukovanja opremom... Problem je prvenstveno u tome što se većina štetnih posledica ispoljava tek vremenom – nakon nekoliko godina ili čak decenija – pa je studente, ali i već afirmisane stvaraoce, teško ubediti u doslednu upotrebu zaštitne opreme. Treba istaći i visoke troškove nabavke odgovarajuće zaštitne opreme, za koje često nema dovoljno sredstava. Studenti, koji su ionako u teškoj finansijskoj situaciji, nalaze se pod dodatnim pritiskom, te se većina odlučuje da uštedi upravo na zaštitnoj opremi, uz obrazloženje da kratkoročno nema trajnih zdravstvenih posledica.

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

Kroz trajnu saradnju sa naučno-istraživačkim centrima, radi provere kompatibilnosti različitih vrsta staklenog otpada, i partnerske odnose sa društveno odgovornim ateljeima i industrijom, studenti bi sticali još bolji uvid u održive i nove modele proizvodnje. Takvo obrazovanje bi nastavilo da prenosi zanatsko i umetničko znanje, ali bi formiralo i odgovorne stvaraoce, sposobne da aktivno učestvuju u zelenoj transformaciji staklarske prakse.

Raduje me što već sada postoji nekoliko staklarskih ateljea koji su svesni značaja bezbednosti i održivosti i koji predstavljaju dobar primer drugima. Bilo bi zanimljivo predstaviti njihove stavove o ovoj temi, steći uvid u njihov način razmišljanja i proizvodni proces, te zajedno definisati korake za dalji zeleni prelaz. Uspešni primeri iz prakse predstavljaju inspiraciju i podsticaj svima koji teže ekološki prihvatljivijem načinu stvaranja.

– Meta Mramor, za Creative Glass Serbia, 2026.

Samostalna izložba „Smrt slike“

Po završetku master studija, Meta je primljena u Društvo savremenog stakla (UK), kao i američko, i sve više svetsko, Društvo staklarske umetnosti (GAS). Sa jednom od GAS-ovih stipendija (Eddie & Angela Bernard Scholarship), uspela je da se sa radom velikih dimenzija – Rana – predstavi na izložbi CONNECTIONS 2024: GAS Member Exhibition, održanoj tokom Konferencije GAS u Berlinu.

Svoju do sada najvažniju samostalnu izložbu – Smrt slike (Smrt podobe) – održala je od marta do maja 2025. godine u Steklenom atrijumu Gradske kuće Ljubljane. Tom prilikom je izložila samo četiri rada, ali izrazito lična, koja zaokružuju njene introspekcije kroz staklo i pomirenje sa slikom o sebi kao ljudskom biću. Pored već spomenutog Autoportreta (2018), koji se u međuvremenu razbio i ovde ga je izložila oštećenog, i Iskrivljene slike tela (2022, 2023), publika je mogla videti OK sam (2023) i Utopljenje (2024).

Motivisani specifičnim emocionalnim stanjima, svi ti radovi su nastajali u različitim zemljama i radnim uslovima. Kroz Utopljenje se bavila svojom emocionalnom iscrpljenošću i psihološkim sagorevanjem, dok je serija OK sam donela crteže koje je gravirala u stanju zanosa, uz slušanje muzike. Izložila je i papirnu dokumentaciju, pokazujući da umetnik, ma koliko bio ophrvan svojom pozicijom, u ovom slučaju zatočenika u sopstvenom telu, ipak mora racionalno obrazlagati i voditi svoj rad da bi učestvovao u svetu savremene umetnosti, odnosno stvarao uslove za konceptualizaciju, produkciju, izlaganje, osiguranje i izvoz svojih dela. Za tako dobro isplaniranu i opremljenu izložbu, Maša Žekš, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka, napisala je veoma pozitivnu kritiku.

U svojim radovima obično koristim različite nivoe neprozirnosti, koristeći čitav spektar — od potpuno prozirnog, poliranog kristala do gotovo neprozirnog stakla koje jedva propušta svetlost. Da bih ilustrovala koncept završnog dela i postigla željeni vizuelni efekat, istražujem i biram najprimereniju tehniku.

– Meta Mramor, za Fusion 2024

Ulazak u svet dizajna proizvoda

U poslednje vreme, Meta se ostvaruje i na polju dizajna proizvoda. Učestvujući u projektu reDiscover razvila je interesantan set čaša – Martivino – koje su na putujućoj izložbi predstavljene u Sloveniji, Mađarskoj, Poljskoj i Gruziji. U saradnji sa čuvenom slovenačkom fabrikom kristala Rogaška, napravila je čaše koje ujedno imaju dve funkcije, te se u njima mogu posluživati i martini i vino. Izrađene su tradicionalnom tehnikom ručnog duvanja stakla u drvenom kalupu, i naknadnom ručnom hladnom doradom. To je bio njen odgovor na potrebu za dizajnerskim inovacijama proizvoda već dobro razvijene industrije stakla, kao i na potrebu za očuvanjem tradicionalnih staklarskih tehnika, čiju nezamenljivu ulogu odavno preuzimaju mašine.

Ne mogu da zamislim da se ograničim na samo jednu tehniku... Uvek mi je bilo intrigantno spajanje različitih pristupa. Na primer, trenutno istražujem neon bending – izrađujem staklene cevi za neonska svetla... Svaka tehnika sama po sebi je vrhunsko umeće koje se može usavršavati celog života...

– Meta Mramor, za Vogue Adria, 2024

Sa koleginicom, Marijom Staničić, osmislila je inovativnu vinsku bocu CRUSTA, sa kojom su se prijavile za takmičenje Glassberries Design Award 2022 u organizaciji portugalske fabrike staklene ambalaže BA Glass. Fabrika je tražila nova rešenja za unepređenje vinske ambalaže putem digitalizacije, pa su ponudile bocu povezanu sa digitalnom aplikacijom, koja kupce vina u toj boci upućuje na recepte za odgovarajuću hranu i obližnje restorane. Ta ideja im je bila dobro prihvaćena i dobile su počasno priznanje Symington Family Estates.

Nedavno je uspešno prošla i kroz proces selekcije radova na polju unikatnog nakita od stakla, koji su bili izloženi na evropskom Bijenalu savremenog staklenog nakita FUSION 2024. Na poziv žirija ove izložbe, koji je tražio originalna rešenja nakita inspirisnog prirodom, identitetom i održivošću, odazvalo se 87 umetnika iz cele Evrope. Izabrano je svega njih 30, među kojima je bila i Meta Mramor. Tako je njen, veoma neobičan nakit – za ključnu kost, rebra i nos – nazvan Neskriveno, bio izložen u Muzeju savremene umetnosti stakla u Alkoronu (Španija) tokom skoro dve godine.

Razbijanje kao stvaranje

Kako je tokom osnovnih studija izučila i keramiku, ima zapažene radove i u tom materijalu. Izlagala ih je na zaista važnim retrospektivnim, bijenalnim i trijenalnim izložbama (Keramika u Sloveniji 2005–2022, Kranj; Četvrto međunarodno trijenale kreamike Unicum 2018. u Sloveniji; 20. Bijenale keramike u Beogradu…). Po značaju za Metu i njenu koleginicu Brigitu Gantar, ističe se πr kvadrat bijenalna izložba savremene kinetičke keramike u Kranju 2023. godine. Tu su predstavile svoj izuzetno interesantan rad Raz-biće, koji je u centar pažnje stavio učešće publike u procesu uništavanja keramike i istovremenog stvaranja novog dela – raz-bića.

Na plafon prostora veličine sobe kanapima su okačile mnoštvo glinenih kugli, koje su bile u visini struka, a po podu su razbacale cigle. Publika je bila pozvana da se, gazeći po ciglama, kreće kroz kugle, koje se time klate, odbijaju jedna o drugu i lome. Mogli su i namerno lomiti kugle, a ono što je na kraju ostalo bila je ko-kreacija nastala u koautorstvu sa publikom.

Interaktivna umetnost je nešto što Metu veoma privlači. Želeći da „oslobodi postavku“ umetničkog dela, nastoji da ispita granice onoga što je dozvoljeno raditi u galerijskom prostoru – Koliko daleko se publika, nekad i ona lično, usuđuje da ide? Kakv je životni vek interaktivnog umetničkog dela? Da li ono živi i rastureno, odnosno u tragovima koji će, tokom i nakon postavke, imati različite sudbine? Umnožavajući ravni njenog stvaralaštva, takva razmišljanja prožimaju i šire njen pogled na svet, inače oduvek veoma otvoren, iskren i hrabar.

Somatska i intuitivna spoznaja stakla

Sada ga oplemenjuje i pohađajući doktorske studije u Vroclavu, na Akademiji umetnosti i dizajna „Eugeniusz Geppert“, gde radi na svojoj disertaciji – Preispitivanje transparentnosti: Utelovljeno znanje u umetničkim praksama rada sa staklom. Polazeći od sopstvenog iskustva, fokusirala se na ono što je iznad materijalnosti – koncept, telesno angažovanje i tehničku spretnost – nastojeći da razume i objasni kako praktičari sebe pozicioniraju u odnosu na materijal. Ne umanjujući značaj zanatskog umeća, ona veruje da će, rasvetljavanjem i integrisanjem nadmaterijalnih dimenzija, ovu disciplinu prikazati onakvom kakva zaista jeste, a ne samo onakvom kako je javnosti vidljiva, te tako doprineti njenom boljem razumevanju i vrednovanju.

Kroz pripovedanje ostvareno putem skulptura, instalacija i participativnih akcija, baviću se oblastima senzornog angažmana, stremljenja ka savršenstvu, i prenosa/transporta. Ovakav pristup proširiće moje razumevanje umetničkog stakla izvan dominantne perspektive usmerene na materijal, u kojoj fizička svojstva stakla često zasenjuju utelovljene aspekte ove discipline... Dok je materijalna dimenzija – poput tehničkih aspekata i estetskih kvaliteta – već široko proučavana, nematerijalne, utelovljene dimenzije dobile su znatno manje pažnje.

– Meta Mramor

Tako se može videti kako se karijera ove mlade umetnice pomera od lirske tematike ličnih osećanja i stakla kao medijuma terapeutskog samoosnaživanja, ka društvenom, orijentisanom na generisanje formalnog znanja i odgovornost za socijalno i prirodno okruženje. Spadajući među one malobrojne koji se, u okviru obično objedinjenih studija keramike i stakla, opredeljuju za staklo, Meta Mramor je, i pre svoje tridesete godine, zasigurno uspela da taj, često zanemareni umetnički materijal „uzdigne na viši nivo, u potpunosti utelovljen i uravnotežen u kontekstu savremene umetnosti“ (Žekš, 2025).

Svesna toga da se prilike u svetu brzo menjaju, nema zacrtane planove za budućnost, ali zna šta bi radila onda kada bi se stvorili određeni uslovi – na primer za dalji rad na instalaciji Rast (Growth) ili nove multimedijalne projekte. Iako će je doktorat približiti statusu naučnice i omogućiti napredovanje u nastavnim zvanjima, ona pre svega želi da ostane samostalna umetnica. Veruje da će samo tako očuvati sopstveno kritičko mišljenje i ostati u realnom svetu, neposredno suočena sa aktuelnim pitanjima i praktičnim problemima, poput prevođenja ciljeva održivog razvoja na plan umetničke prakse – očigledno veoma složenim zadatkom.

Reference

BA Glass. (online). Glassberries Design Awards, edition 2022. BA Glass.
Creative Glass Serbia. (2026). Interview with Meta Mramor. Paraćin: Creative Glass Serbia.
Čvorak, T. (2025, Mart 25). Razlika između zanata i umetnosti je 9 minuta i 9 stepeni. Vogue Adria (Fashion).
European Crafts Alliance. (2024, Feb 22) Fusion 2024 Announces Selected Creators. European Crafts Alliance.
Glass Art Society. (2024, March 19). GAS Awards 12 Scholarships for the Upcoming Berlin 2024 Conference. Glass Art Society, glassart.org (Announcements, At the Conference).
Glass Art Society. (online). CONNECTIONS 2024: GLASS FROM EVERY ANGLE, GAS Member Exhibition. Glass Art Society.
Heyzine Flipbooks. (online). Fusion: The Biennial of Contemporary Glass Jewellery, 03 Apr 2024 – 26 Feb 2026. Heyzine Flipbooks.
Meta Mramor. (online). https://metamramor.com/
Mramor, M. & Pak, T. (2021). Sustainable renewal of artistic glass production. In Horvat Monika et al. (eds). Book of Abstracts: Cutting Edge 2021 Scientific Conference for Young Researchers: Independent in Science (p. 72). Virtual conferece, Thursday, 16 Sep 2021. Fakulteta za kemijo i kemijsko tehnologijo, Univerza v Ljubljani.
Prague Gallery. (online). Meta Mramor, Slovenian. Prague Gallery.
Prague Gallery of Czech Glass. (2024). Stanislav Libensky Award 2024, International Glass Exhibition / December 3, 2024 — Janurary 4, 2025, Clam — Gallas Palace, Prague (katalog). Prague Gallery of Czech Glass, o.p.s.
reDiscover project. (online). Meta Mramor, Slovenia: Martivino, Glass 2022. reDiscover project.
reDiscover project. (online). Virtual Exhibition. reDiscover project.
Rutar, K. (2024, Jan 31). The Kinetic Nature of Ceramics. Ceramics Now (Articles).
The Contemporary Glass Society. (online). Member’s Spotlight: Meta Mramor. The Contemporary Glass Society (Artist).
The Venice Glass Week. (online). 14-22 Sep 2024, Meta Mramor. Growth. Event organised by Meta Mramor. The Venice Glass Week (Eventi).
VR-All-Art. (online). Meta Mramor, Slovenia. VR-All-Art (Artist).
Žbontar, Z. (2020). Razstava Poti. Argo 63/1, 2020, Časopis slovenskih muzejev / Journal of the Slovene Museums.
Žekš, M. (2025). Meta Mramor: Death of the Image. Mestna občina Ljubljana (Stakleni atrij).

This edition is the part of the programme „Glassmaking Tradition Meets Innovation“ funded by the European Union. Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union or the European Education and Culture Executive Agency (EACEA). Neither the European Union nor EACEA can be held responsible for them.