Rehub na Muranu:
Sasvim novi način recikliranja i oblikovanja stakla

Rehub na Muranu: Sasvim novi način recikliranja i oblikovanja stakla

Guava, 3D štampani broševi od materijala Revéro, dizajn: Matteo Silverio za Maison203 || fotografija: ljubaznošću Rehub

Krajem 2022. godine u Italiji, prvi put je predstavljena modularna mašina koja sav stakleni otpad prerađuje u mekanu staklenu pastu. Od tog, zapravo terrazzo materijala ali nalik glini, mogu se oblikovati umetnički radovi i proizvodi za mnoštvo industrija. Iza ove tehnološke inovacije stoji start-ap kompanija rehab (rehub) sa sedištem na venecijanskom ostrvu Murano, kolevki modernog staklarstva Evrope i sveta.

Prednost ove nove mašine je to što prihvata sve vrste stakla, uključujući i one koje, zbog svog hemijskog sastava, ne ulaze u organizovane procese odlaganja, prikupljanja i reciklaže. U fazi dizajna i prototipizacije, nedeljno melje 100-150 kg staklenih predmeta veličine do 20 × 30 cm, a očekuje se da će mleti 500 kg dnevno. Staje na površinu od dva kvadratna metra i visoka je 2,35 metara – lako se može transportovati, koristiti i podešavati putem jednostavnog digitalnog interfejsa. Shodno međunarodnom sistemu zaštite patenata (Patent Cooperation Treaty), rehub je u Italiji započeo fazni proces zaštite ovog svog izuma, a prema procenama međunarodnog tima mladih stručnjaka, proizvodna cena mašine biće oko 27 hiljada dolara.

Specifična staklena pasta koju ova mašina proizvodi nazvana je Revéro. U tehničkom smislu, to je sasvim novi materijal, čija se granulacija, gustina i boja mogu podešavati. Njegovo mehaničko ponašanje slično je kamenu, dok je po hemijskoj otpornosti i otpornosti na mrlje sličan staklu. U odnosu na visoke temperature topljenja novih staklarskih smeša, topi se i stvrdnjava na niskoj temperaturi, tako da proizvodni proces troši 70% manje energije. Pogodan je za oblikovanje različitim ručnim i mašinskim tehnikama.

Staklena pasta koju proizvodi nazvana je Revéro. To je novi materijal, čija se granulacija, gustina i boja mogu podešavati. Ne sadrži plastiku i smolu, i u potpunosti je izrađen od sekundarnih sirovina. U odnosu na visoke temperature topljenja novih staklarskih smeša, topi se i stvrdnjava na niskoj temperaturi, tako da proizvodni proces troši 70% manje energije. Pogodan je za oblikovanje različitim ručnim i mašinskim tehnikama.

Spoj tradicije, zanatstva, tehnologije i dizajna

Osnivač rehub-a je Mateo Silverio (Matteo Silverio) iz Venecije, arhitekta i istraživač, specijalista za računarski dizajn i digitalnu proizvodnju. Tokom studija i profesionalnog rada u Italiji i inostranstvu, sarađivao je s brojnim uglednim partnerima, među kojima je i studio Karla Ratija (Carlo Ratti Associati). Upravljao je višemilionskim projektima za klijente kao što su Capitaland, Emaar, Cisco, Poste Italiane i Unicredit.

Učestvujući u programu Senseable City Lab Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), posvećenom transformaciji gradova, osvestio je svoju strast prema dizajnu vizionarskih inovacija. Jedan razvojni projekat mu je uvršten i u ADI Design Index 2017, godišnju publikaciju Italijanskog udruženja za industrijski dizajn, koja predstavlja najbolje primere italijanskog dizajna. Danas radi i kao predavač na Univerzitetu IUAV u Veneciji, Evropskom institutu za dizajn (IED), Istituto Marangoni, LABA Rovereto i IAAC Barcelona.

Silverio se u Italiju se vratio 2016. godine, zajedno sa svojom suprugom, Martom Dona (Marta Donà), koja je odrasla baš na ostrvu Murano. Želeći da istražuju i koriste potencijal novih tehnologija za inovaciju tradicionalnog staklarstva, uspeli su da uspostave saradnju između šest dizajnera i šest staklarskih ateljea na Muranu. To nije išlo lako, jer je staklarskim majstorima trebalo vremena da shvate da tehnologije nisu tu da zamene njihov rad, već da im omoguće izradu inovativnih proizvoda. Taj projekat je Silveriju omogućio da se dobro upozna sa svim aspektima tradicionalnog staklarskog stvaralaštva i uvidi da majstori imaju veliki problem sa staklenim otpadom.

Svaki drugi proizvod muranskog staklarstva se odmah baca

Naime, na Muranu se do čuvenih proizvoda dolazi tako što se polovina izrađenog stakla mora odbaciti kao nedovoljno dobra za tržišta luksuzne robe. To staklo se zbog svog hemijskog sastava, u kome učestvuju metali (bakar, kobalt, mangan, gvožđe, zlato), obično ne reciklira, već završava na otpadu, odakle se ređe prerađuje u materijale niže vrednosti ili, mnogo češće, melje i zakopava u zemljište. Istu sudbinu imaju i mnoge druge, veoma rasprostranjene vrste stakla, poput staklenog posuđa koje svakodnevno koristimo, prozorskog stakla, sijalica, šoferšajbni itd.

Iako neke muranske radionice sakupljaju svoj stakleni krš i pretapaju ga u, recimo, pritiskače papira i ramove za slike, to ne rešava veliki problem. Većina plaća odvoz i hemijska ispitivanja svog otpada, a onda kupuje nove sirovine za proizvodnju stakla, koja troši ogromne količine energije i opet se polovina baca. Studirajući procese tog neodrživog kruga, Silverio je došao na ideju o modularnoj mašini za recikliranje stakla. Zahvaljujući podršci različitih programa razvoja start-ap kompanija, uspešno ju je konstruisao i stavio u pogon.

Zaista postoje procesi s visokom dodatom vrednošću koji se moraju obavljati ručno i koji predstavljaju ključnu razliku između zanatstva i industrije. Međutim, postoje i procesi s niskom dodatom vrednošću, koje je moguće modifikovati kako bi se smanjio ekološki uticaj energetski zahtevne proizvodnje, koja stvara velike količine otpada i istovremeno predstavlja značajan trošak za staklare.

– Mateo Silverio, za RePlanet magazine, 2023.

Ostrvo Murano ima oko 1000 tona staklenog otpada godišnje, pa bi jedna rehub mašina, radeći 40 sati nedeljno, mogla da isprocesira i više od toga. Sa 235 takvih mašina, Italija bi sav svoj stakleni otpad mogla da pretvara u staklenu pastu.

Oblikovanje materijala Revéro

Ovaj materijal nalik glini može se oblikovati tehnikama presovanja i valjanja, a može biti i punjenje za 3D štampače i mašine za brizganje (injection moulding). Od njega se trenutno izrađuju umetnička dela, nakit, pločice za oblaganje zidova, stone površine i tome slično, a u budućnosti će se moći raditi i roba široke potrošnje.

U aktuelnoj, eksperimentalnoj fazi, čini se da su cene proizvoda od Revéro materijala povisoke. Na primer, ploča veličine kvadratnog metra, obrađena i ispolirana, košta više od hiljadu evra. Ipak, kada se uzmu u obzir sve dobrobiti prerade nereciklabilnih vrsta stakla, cena je prihvatljivija. Treba imati u vidu i to da će troškovi proizvodnje rehub mašine i ovog novog materijala padati kako potražnja za njima bude rasla.

Za 3D štampanje Revéro paste, rehub koristi štampače sopstvene izrade, opremljene patentiranim ekstruderom. To je kartezijanski štampač sa radnim prostorom od 50 × 50 × 70 cm, konstruisan tako da podnosi do 4 kg stakla odjednom. Ekstruder koristi mlaznice prečnika od 1 do 10 mm, s tim što one mogu biti i šire. Sa ovom tehnologijom, rehub istražuje složene geometrije koje se ne mogu izvesti tradicionalnim staklarskim tehnikama, i najčešće pravi dekorativne proizvode za opremanje enterijera.

Svi iskorišćeni, polomljeni i bačeni proizvodi od Revéro paste mogu se samleti i pretvoriti u novu staklenu pastu. Rehub stalno radi na usavršavanju njenog kvaliteta i želi da ponudi nove mašine za njeno oblikovanje.

Želeli bismo da naše inovacije – transformisanje stakla u pastu i mašine za njeno oblikovanje – učinimo što je moguće zastupljenijim, jer tako mladima dajemo dobar primer održivijeg i tehnološki naprednijeg načina poslovanja, a našoj deci planetu bolju od one koju smo mi nasledili.

– Mateo Silverio, za RePlanet magazine, 2023.

Partnerstva i sopstvene kolekcije

Demonstrirajući kvalitete svoje modularne mašine i novog materijala, rehub je već izveo niz zajedničkih projekata sa evropskim kompanijama, kako sa velikim poput L’Oreal, tako i sa malim proizvođačima rasvete (Astep, Danska), nakita (Maison203), parfema (Ethos Profumerie) i odeće (Peserico).

Boce za parfeme L’Oreal i Ethos Profumerie upravo spadaju u ono staklo koje se ne može
reciklirati redovnim putem. Sa rehub mašinom, ti brendovi su došli do svog
jedinstvenog materijala, od kog su onda oblikovani komadi nakita i organičena serija
privezaka. Značajna je bila i saradnja sa Astepom, danskim proizvođačem rasvete, i Lukom
Niketom (Luca Nichetto), dizajnerom poreklom sa Murana koji sada radi u Švedskoj. Koristeći materijal Revéro, Niketo je dizajnirao dve Astepove lampe nazvane Upglas i predstavljene tokom Tri dana dizajna 2025. u Kopenhagenu.

Rehub je često partner na različitim projektima promocije održivih materijala i pametnih tehnologija. Napravio je i nekoliko sopstvenih kolekcija – Res, Ghebi, Nasse, Guava – čiji su delovi već otkupljeni za zbirku Narodnog muzeja umetnosti 21. veka – MAXXI u Rimu. Okarakterisani su kao značajni spojevi inovativne upotrebe recikliranih materijala i vrhunske zanatske izrade. Po porudžbini ovog muzeja, rehub je izradio i sto čiji se delovi mogu kombinovati tako da tvore šest različitih stonih površina.

Ipak, proizvodnja predmeta od Revéro paste nije prioritet kompanije rehub i ona ne želi da bude konkurencija staklarskim majstorima Murana. Prvenstveno je fokusirana na inovativnu tehnologiju reciklaže stakla i kreiranje mašina pomoću kojih se dobijena staklena pasta može oblikovati.

Iako još nije zvanično patentirana i sertifikovana kao industrijska, rehub modularna mašina je Mateu Silveriju i njegovom malom timu već donela nekoliko važnih nagrada. Sa takmičenja za Nacionalnu nagradu za inovacije 2022 u L’Akvili, vratili su se sa čak tri priznanja – izdavačke grupe GEDI, festivala We Make Future, i Politehničkog univerziteta u Milanu. Prethodno su dobili nekoliko loklanih nagrada (regiona Veneto) i osvojili drugo mesto (od 60) na takmičenju DesignXVenice, u organizaciji Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) i njegove platforme za inovacije MITdesignX. Evropski kulturni pokret Homo Faber uključio ih je u svoj vodič kroz svet savremene umetnosti i umetničkih zanata, a dosta pažnje su im pridali i značajni italijanski i svetski mediji.

Naše mašine, koje trenutno koristimo, su veoma dobri, visoko efikasni prototipovi, ali one treba da postanu industrijske mašine, koje će kompanijama omogućiti da prerađuju svoj stakleni otpad.

– Mateo Silverio, za RePlanet magazine, 2023.

Mašina koju bi svi trebalo da imaju

I sam naziv ovog start-apa promoviše cirkularni proces zahvatanja sve veće količine staklenog otpada i njegove prerade u reciklabilne materijale i proizvode, sve dok otpada sasvim ne nestane. Prefiks „Re“ sumira četiri ključna pojma cirkularne ekonomije – Reduce, Reuse, Recycle, Recover – dok reč „hub“ znači „spoj“, odnoseći se na mesto transformacije, stvoreno različitim procesima koji se u njemu ukrštaju. Stoga naziv rehub nosi misiju davanja novog života nereciklabilnom staklenom otpadu, putem kreativne tehnologije i uticaja na moderni dizajn.

I sam naziv ovog start-apa promoviše cirkularni proces zahvatanja sve veće količine staklenog otpada i njegove prerade u reciklabilne materijale i proizvode, sve dok otpada sasvim ne nestane. Prefiks „Re“ sumira četiri ključna pojma cirkularne ekonomije – Reduce, Reuse, Recycle, Recover – dok reč „hub“ znači „spoj“, odnoseći se na mesto transformacije, stvoreno različitim procesima koji se u njemu ukrštaju. Stoga naziv Rehub nosi misiju davanja novog života nereciklabilnom staklenom otpadu, putem kreativne tehnologije i uticaja na moderni dizajn.

Ona je danas veoma potrebna svetu koji svake godine nagomila 130 miliona tona nerecklabilnog staklenog otpada. Istovremeno, pesak je po stepenu eksploatacije na drugom mestu, odmah iza vode, i ugrožen je prirodni resurs. Njegova prerada u staklo troši enormne količine energije, zbog čega evropska industrija stakla godišnje emituje oko 22 miliona tona ugljendioksida.

Zato treba prihvatiti rehub-ovu modularnu mašinu koja će, verovatno već 2027. godine, moći da preradi više od 1000 tona svakakvog staklenog otpada, i razmišljati o tome kako proizvodi od Revéro paste mogu postati novi, ekološki prihvatljiviji standard.

Reference

Boyle, T., Cardarelli, J., Joseph, L., & Winchell, W. (2023, December 12). Addressing Glass Waste in Venice. Worcester Polytechnic Institute, rehub, Venice Project Center, Screen DPT.
European Climate, Infrastructure and Environment Executive Agency. (2022, March 16). How LIFE is reducing emissions from glass production. European Climate, Infrastructure and Environment Executive Agency (News).
Rehub. (online). https://rehub.glass/
rePlanet. (2023, October 18). The rehabilitation of glass waste. rePlanet magazine (New Tehnologies).
Elisa L. (2025, January 29). La startup rehub salva il vetro di Murano grazie alla stampa 3D. 3Dnatives, il sito web della stampa 3D.

This edition is the part of the programme „Glassmaking Tradition Meets Innovation“ funded by the European Union. Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union or the European Education and Culture Executive Agency (EACEA). Neither the European Union nor EACEA can be held responsible for them.