Kreativno staklo Srbije

Creative Glass Serbia

Kreativno staklo Srbije

Creative Glass Serbia

Hana Gibson: Slatke reči održive umetnosti stakla

Recikliranje narativa, Bez piksela iza (Without Pixels Behind), liveno reciklirano staklo TV ekrana, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Bez piksela iza (Without Pixels Behind), liveno reciklirano staklo TV ekrana, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Hana Gibson: Slatke reči održive umetnosti stakla

Recikliranje narativa, Bez piksela iza (Without Pixels Behind), liveno reciklirano staklo TV ekrana, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Nazvan Recikliranje narativa, višestruko nagrađivani konceptualni rad britanske umetnice Hane Gibson (Hannah Gibson), dobro pokazuje kako doslednost u pogledu umetničkog oblika i tehnike omogućava duboke urone u materijalnost stakla i ishodi inovativnim, često i do sada nemogućim skulpturama. Držeći se oblika robota, inspirisanog LEGO mini-figurom, i tehnike livenja, Hana već deset godina istražuje fizička, hemijska, estetska i kulturna svojstva stakla, te njihov uticaj na životnu sredinu. Do sada je napravila preko 2500 skulptura. Sve su unikatne i snažno apeluju na savest publike.

Njen umetnički izraz izvire iz razumevanja, reciklaže i vajanja različitih tipova staklenog otpada koji prikuplja po osnovu jasnih kriterijuma. Stvarajući svoje robote, lako prepoznatljivog i svima bliskog oblika, veruje da oni zbližavaju ljude i podstiču na razmišljanje o materijalu od kog su napravljeni – odakle ovo staklo dolazi, zašto je tu, šta nam govori, šta će sa njim biti?

Svi smo videli slike beskrajnih deponija i njihov uticaj na životnu sredinu i životinjski svet. Svojim radom želim da otvorim dijalog o tome odakle potiče staklo, kroz kakav proces prolazi i kakav potencijal ima za beskonačno recikliranje.

- Hana Gibson, za Homo Faber

Recikliranje narativa, Ukrcavanje (All Aboard), liveno reciklirano staklo železničkih semafora, rad Hane Gibson || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Ukrcavanje (All Aboard), liveno reciklirano staklo železničkih semafora, rad Hane Gibson || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
O zaokupljenosti Hane Gibson tim pitanjima i želji da svoju strast prema staklu, reciklaži i ekologiji prenese na druge, govori i njena umetnička akcija skrivanja njenih radova širom Ujedinjenog Kraljevstva, s namerom da ih ljudi jednog dana pronađu i prijatno se iznenade. Uz svakog skrivenog staklenog robota priložena je i poruka kojom se pronalazač moli da o njemu brine i čuva ga. Do sada je u javnim prostorima sakrila na stotine svojih robota, najčešće onih najmanjih, visine od 3.5 do 8 centimetara. Većinu su pronašli ljudi koji ne idu u galerije i ne prate umetničku scenu.

Naravno, najuzbudljiviji deo su otkrivanja. Neka od mojih nezaboravnih iskustava su trenuci u kojima mi ljudi javljaju da su pronašli jednog, često na mestu za koje su posebno vezani. Radost koju ta neočekivana otkrića donose je ono što ceo proces – pretvaranja skrivenog rada u zajedničku priču – čini toliko vrednim.

– Hana Gibson, za Creative Glass Serbia, 2025.

Geološkinja i umetnica stakla

Hana je veliki poznavalac fizičkih i hemijskih karakteristika stakla. Diplomirani je geolog i u intervjuima često spominje svoje rasprave sa kolegama o staklu, koje su se protezale na sve četiri godine studija u Edinburgu. Izučavajući geomorfologiju, nailazili su na stene od staklaste materije, poput Opsidijana, koje su i dalje prilično neistražene i otvaraju suštinska pitanja materijalnosti. Tako je počela da se vezuje za staklo, jer ako nešto pleni toliku pažnju, sigurno je vredno dubljeg istraživanja.

Prve časove staklarstva pohađala je u poznatom edinburškom ateljeu za vitražno staklo (Edinburgh Stained Glass House). Nastavljajući da praktikuje stečena znanja i veštine, nešto kasnije je uspela da izradi svetlarnik za ulazna vrata džordžijanske kuće u koju se bila uselila. To je bio njen prvi prvi projekat iz staklarstva. Izvela ga je u radionici koju joj je otac napravio, opremljenoj najpre za vitražisanje, a onda i za fuzionisanje i oblikovanje stakla plamenom. Taj prvi period njene staklarske prakse završio se odlaskom u Farnam, gde su je primili na umetničke master studije stakla.

Recikliranje narativa, Harveys, recikliano staklo Harverys Bristol Cream flaša, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Harveys, recikliano staklo Harverys Bristol Cream flaša, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Prve časove staklarstva pohađala je u poznatom edinburškom ateljeu za vitražno staklo (Edinburgh Stained Glass House). Nastavljajući da praktikuje stečena znanja i veštine, nešto kasnije je uspela da izradi svetlarnik za ulazna vrata džordžijanske kuće u koju se bila uselila. To je bio njen prvi prvi projekat iz staklarstva. Izvela ga je u radionici koju joj je otac napravio, opremljenoj najpre za vitražisanje, a onda i za fuzionisanje i oblikovanje stakla plamenom. Taj prvi period njene staklarske prakse završio se odlaskom u Farnam, gde su je primili na umetničke master studije stakla.

Na Univerzitetu kreativnih umetnosti u Farnhamu se upoznavala sa svim tehnikama izrade stakla. Kada je na časovima modelovanja kalupa došla do oblika robota kojim je bila veoma zadovoljna, započela je interesantnu seriju livenog stakla, nazvanu Recikliranje narativa: Šaputanje slatkih reči. To su bili roboti od stakala pronađenih u ateljima poznatih britanskih umetnika, praktično restlova tamošnjih radnih materijala. Svaki je predstavljao stvaralaštvo jednog umetnika – Dejvida Reikija (David Reekie), osnivača Društva savremene umetnosti stakla (Contemporary Glass Society); Brusa Marksa (Bruce Marks), Luija Tompsona (Lui Tompson) i drugih.

Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea britanskih umetnika, radovi Hane Gibson (od 2015. do danas) II fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea britanskih umetnika, radovi Hane Gibson (od 2015. do danas) II fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Moglo se videti da koriste stakla različitih hemijskih sastava (Stourbridž kristal, Kugler itd.), bojena i tretirana na njima svojstvene načine. Bilo je očigledno da Hanini roboti, visoki 26 cm i teški oko 2.7 kilograma, predstavljaju, čuvaju i, „šapućući“ jedan drugom, zbližavaju umetničke svetove stakla. Njen rad je bio pohvaljen i, ubrzo po završetku master studija, pozvana je da da se vrati na univerzitet kao rezidencijalni umetnik (artist-in-residence). Tako je nastavila svoje istraživanje, fokusirano na materijalnost i recikliranje stakla, a oblik robota je zadržala.

Zadržavanjem istog oblika mogu da se fokusiram na materijalnost, a posmatrači mogu da vide dalje od oblika i počnu da ispituju sam materijal.

– Hana Gibson, za Homo Faber

Savremena umetnost, specijalna i lakša stakla

Od 2015. godine do danas, njeno stvaralaštvo se razvija kroz tri linije robota od livenog recikliranog stakla, objedinjenih konceptom Recikliranje narativa. Prvu liniju, nazvanu Šaputanje slatkih reči, i dalje čine roboti od stakla iz ateljea poznatih umetnika, najčešće britanskih. Onima koje je izradila tokom studija pridružila je i komade koji predstavljaju stvaralaštvo Džejmsa Deveroa (James Devereux), Ketrin Haski (Katherine Huskie), Tomasa Petita (Thomas Petit), Helge Votkins-Bejker (Helga Watkins-Baker), Kej-ti Jan (KT Yun), Roberte Mejson (Roberta Mason), Adama Aronsona (Adam Aaronson), Maksa Žakara (Max Jacquard), Kolina Rida (Colin Reid), Katrin Šiling (Cathryn Shilling), ser Ijana Čadvika (Ian Chadwick), Eliota Vokera (Elliot Walker), Opal Sibruk (Opal Seabrook) i drugih. 

Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Sonje Kingler, rad Hane Gibson (2021) II fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Sonje Kingler, rad Hane Gibson (2021) II fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Od 2015. godine do danas, njeno stvaralaštvo se razvija kroz tri linije robota od livenog recikliranog stakla, objedinjenih konceptom Recikliranje narativa. Prvu liniju, nazvanu Šaputanje slatkih reči, i dalje čine roboti od stakla iz ateljea poznatih umetnika, najčešće britanskih. Onima koje je izradila tokom studija pridružila je i komade koji predstavljaju stvaralaštvo Džejmsa Deveroa (James Devereux), Ketrin Haski (Katherine Huskie), Tomasa Petita (Thomas Petit), Helge Votkins-Bejker (Helga Watkins-Baker), Kej-ti Jan (KT Yun), Roberte Mejson (Roberta Mason), Adama Aronsona (Adam Aaronson), Maksa Žakara (Max Jacquard), Kolina Rida (Colin Reid), Katrin Šiling (Cathryn Shilling), ser Ijana Čadvika (Ian Chadwick), Eliota Vokera (Elliot Walker), Opal Sibruk (Opal Seabrook) i drugih. 

Drugu liniju čine roboti od tzv. specijalnog stakla, odnosno tipova stakla koji se zbog svog hemijskog sastava veoma retko recikliraju, kao i roboti sa umecima od drugih materijala (tekstila, metala i dr.). Za Hanu kao diplomiranog geologa, to su istinski izazovi, situirani negde između nauke i umetnosti. Ona se s radošču upušta u takve zadatke, jer tako sve više saznaje o materijalnim svojstvima stakla. Do sada je uspešno reciklirala nekoliko tipova specijalnog stakla – šoferšajbne, televizorske ekrane, stakla železničkih semafora, ekrane telefona, ampule za insulin i Kovid-19 vakcine…

Posebno zapažena je bila serija robota od recikliranih šoferšajbni, nazvana Razbijena prošlost (A Shattered Past), sa kojom je ušla u uži izbor za Coburg Glaspreis, najvažniju evropsku nagradu za savremenu umetnost stakla. Tim povodom je i izlagana u Koburgu, i otkupljena za zbirku Evropskog muzeja savremenog stakla u Tvrđavi Koburga (Veste Coburg).

Na planu spajanja recikliranog stakla sa drugim materijalima, reprezentativni su joj roboti Vreme i plima ne čekaju nikoga (Time and Tide wait for none) i Poziv na kasting (Casting Call). U prvi, izrađen od recikliranih boca za mleko, uspela je da umetne delove ručnog mehaničkog časovnika (metalne zupčanike i ostale sitne delove), a u drugi je uspela da unese komadiće tekstila.

Recikliranje narativa, Opipljiva nada, liveno reciklirano staklo ampula za Covid vakcine, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Opipljiva nada, liveno reciklirano staklo ampula za Covid vakcine, rad Hane Gibson || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Treća linija Haninog umetničkog rada se može definisati kao otvorena za sve ostale vrste stakla. Tu spadaju ambalažna stakla, poput flaša i tegli, i razna druga stakla na koja nailazi ili dobija poštom, od prijatelja, poznanika i publike. Želeći da ovekove trenutke života u kojima je staklo imalo važnu ulogu, ljudi joj šalju cele staklene predmete ili krhotine.Tako nastaju roboti od recikliranog stakla flašice za bebu, boce šampanjca, slomljene činije ostavljene u nasledstvo, tegle od omiljenog namaza, ampula od lekova koji su nekome doneli ozdravljenje itd.
Recikliranje narativa, Vreme ne čeka nikoga (Time and Tide wait for none), liveno reciklirano staklo boca za mleko, sa metalnim delovima mehaničkog časovnika; rad Hane Gibson || fotografija: Sajmon Brantnel (Simon Bruntnell), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Vreme ne čeka nikoga (Time and Tide wait for none), liveno reciklirano staklo boca za mleko, sa metalnim delovima mehaničkog časovnika; rad Hane Gibson || fotografija: Sajmon Brantnel (Simon Bruntnell), ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Treća linija Haninog umetničkog rada se može definisati kao otvorena za sve ostale vrste stakla. Tu spadaju ambalažna stakla, poput flaša i tegli, i razna druga stakla na koja nailazi ili dobija poštom, od prijatelja, poznanika i publike. Želeći da ovekove trenutke života u kojima je staklo imalo važnu ulogu, ljudi joj šalju cele staklene predmete ili krhotine.Tako nastaju roboti od recikliranog stakla flašice za bebu, boce šampanjca, slomljene činije ostavljene u nasledstvo, tegle od omiljenog namaza, ampula od lekova koji su nekome doneli ozdravljenje itd.

Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Opal Sibruk (Starburst Glass UK by Opal Seabrook), rad Hane Gibson (2020) || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Opal Sibruk (Starburst Glass UK by Opal Seabrook), rad Hane Gibson (2020) || fotografija: ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Recikliranje stakla livenjem

Što se tiče postupka izrade svih ovih robota, Hana se drži tehnike livenja stakla, jer joj omogućava da u skulpturu utka sve detalje koji tvore njenu viziju jednog recikliranog narativa. Kalup oblika robota popunjava zdrobljenim staklom, parčićima staklenih šipki, staklom koje je prethodno zagrevala do mekanog stanja, ponekad i predmetima od drugih materijala. Trudi se da u što većoj meri zadrži izvorni izgled materijala, da bi i njegov prošli život ostao prisutan u novom obliku.

Ispunjen kalup sporo i kontrolisano zagreva do temperature na kojoj će se staklo određenog hemijskog sastava topiti, što može ići i do 1300°C. Potom ga kontrolisano hladi u peći za odgrevanje, što može trajati i nekoliko nedelja, u zavisnosti od veličine skulpture. Po oslobađanju odgrejanog stakla iz kalupa, brusi ga i polira do željenog konačnog izleda.

Tehnika livenja staklenog otpada (slomljenih šoferšajbni, amabalažnih boca i drugih stakala sa kojima Hana radi) je teža od livenja novog stakla, a hladna dorada izlivenih komada je posebno zahtevna i dugotrajna. Pošto staklo reciklirano livenjem obično ima izrazito korastu površinu, mora se dosta brusiti i polirati da bi se došlo do glatkih površina i jasnih boja. Hani obično treba do šest nedelja da završi jedan svoj rad. Njeni roboti su najčešće visine od 3.5 do 41 centimetara, i teže od oko 20 grama do 9 kilograma.

Tehnika livenja staklenog otpada (slomljenih šoferšajbni, amabalažnih boca i drugih stakala sa kojima Hana radi) je teža od livenja novog stakla, a hladna dorada izlivenih komada je posebno zahtevna i dugotrajna. Pošto staklo reciklirano livenjem obično ima izrazito korastu površinu, mora se dosta brusiti i polirati da bi se došlo do glatkih površina i jasnih boja. Hani obično treba do šest nedelja da završi jedan svoj rad. Njeni roboti su visine od 3.5 do 41 centimetara, i teže od oko 20 grama do 9 kilograma.

Važne izložbe, nagrade i priznanja

Za svoj dosadašnji rad na originalnom konceptu Recikliranih narativa, Hana Gibson je dobila više važnih nagrada i priznanja: Habatat Detroit Award of Excellence 2024; prvu nagradu na međunarodnoj izložbi Glass Art Society Exhibition Trace: An Exploration of Sustainable Glass Art 2023; visoku pohvalu na takmičenjima The International Glass Prize 2021, 2022; i nagradu žirija na izložbi Just Glass Exhibition ‘Recollection: Memories in Glass (2021); i ušla je u uži izbor za već spomenutu prestižnu nagradu Coburg Prize for Contemporary Glass 2022.

Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Ketrin Haski (Katherine Huskie), rad Hane Gibson (2021) || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo iz ateljea Ketrin Haski (Katherine Huskie), rad Hane Gibson (2021) || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Vrlo je aktivna na međunarodnoj umetničkoj sceni i svake godine učestuje u radu različitih konferencija, što mnoge njene kolege cene, jer im, sa svojim poznavanjem geologije, često daje vrlo korisne praktične savete. Članica je britanskih udruženja Tradicionalni umetnički zanati (Heritage Crafts) i Društvo dizajnera zanatlija (Society of Designer Craftsmen), kao i Zelenog komiteta američkog Društva staklarske umetnosti (Glass Art Society). Predstavljena je u više od 30 publikacija (kataloga, članaka, knjiga), uključujući vodiče britanskog Saveta za umetničke zanate (Crafts Council) i evropskog kulturnog pokreta Homo Faber.

Njene radove, izlagane na Britanskom bijenalu stakla, SOFA Chicago, u Kraljevskoj akademiji Škotske i mnogim drugim umetničkim institucijama (The Imagine Museum, Habatat Galleries itd.), sakupljaju kolekcionari širom sveta. U londonskom Muzeju brendova (The Museum of Brands), nedavno je, od juna do avgusta 2025. godine, imala veliku samostalnu izložbu, nazvanu Obnovljeno staklo – Hana Gibson i istorija stakla (Glass Renewed: Hannah Gibson and The History of Glass Exhibition). Najnovije robote je predstavila kao rezultat istraživanja simboličkog prostora u kome se prepliću potrošačka kultura, održivost i tradicije izrade stakla. Bili su izloženi uporedo sa predmetima od kojih su napravljeni (npr. bočicom morfijuma, teglom popularnog namaza, flašom Jegermajsterai dr.) i istorijskim predmetima iz najvrednije muzejske zbirke (antičkom staklenom posudom, viktorijanskom patent-bocom za gazirana pića, izuzetno retkim bocama viskija Johnnie Walker i dr.). 

Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo zajedničkog umetničkog rada Dejvida Pečena (David Patchen) i Džejmsa Deveroa (James Devereux); rad Hane Gibson (2025) || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass
Recikliranje narativa, Šaputanje slatkih reči (Whispering Sweet Nothings), liveno reciklirano staklo zajedničkog umetničkog rada Dejvida Pečena (David Patchen) i Džejmsa Deveroa (James Devereux); rad Hane Gibson (2025) || fotografija: Alik Koteril (Alick Cotterill), ljubaznošću Hannah Gibson Glass

Još glasnije o ugroženosti životne sredine

U poslednje vreme, Gibsonova pravi i skulpture više od metra. To je njen novi, još delotvorniji i glasniji odgovor na prizore i stvarnost mega-deponija koje neće nestati ni za nekoliko decenija. Izazovne i u konceptualnom i u tehničkom smislu, uvećane figure donose isti duh i razigranost manjih robota, ali na daleko moćniji način, jer posmatrač jasno oseća prisustvo i karakter figure pored koje stoji.

Sada radi na projektu koji će u junu 2026. biti predstavljen u Korningovom muzeju stakla (CMOG). Reč je o ambicioznom, višegodišnjem poduhvatu u kome reciklirano staklo na nove načine povezuje sa sećanjem.

Veoma sam uzbuđena zbog ovog projekta i, iako je još u razvoju, mogu reći da će to biti jedno od najznačajnijih dela koja sam do sada stvorila.

– Hana Gibson, za Creative Glass Serbia, 2025.

Njen današnji atelje je u grofoviji Sari (Surrey), jednom od najpoželjnijih mesta za život u Engleskoj, od Londona udaljenom oko 45 kilometara. Tu, u svojoj kući sa baštom koja je podseća na odrastanje u podnožju velškog nacionalnog parka Snoudonija (Snowdonia), istražuje materijalnost, istoriju i održivost stakla. Pored toga, trudi se i da sve ostale aspekte svoje umetničke prakse učinim što održivijim – skuplja i koristi kišnicu, vizitkarte štampa na recikliranim pamučnim majicama, i na sličan način brine o svim ostalim resursima koje koristi.

Rad sa staklom je za mene alhemija. Volim što radim sa recikliranim staklom i što njegovom livenju mogu da pristupim kao naučnik. Tako pomeram granice stakla i, što je još važnije i stalno mi je na umu, ukazujem na uticaj rada sa staklom na životnu sredinu.

– Hana Gibson, za Londonist: Urban Palette, 2025.

Pristupajući staklu i kao geološkinja, Hana Gibson sa više autoriteta stalno potvrđuje da je ono i dalje neispitana tvar sa velikim potencijalom. Svojim umetničkim projektima uspela je da značajno proširi granice stakla kao umetničkog medijuma, ali i da dođe do inovativnih tehničkih rešenja za reciklažu specijalnog stakla koje se još uvek smatra nereciklabilnim. Tako je dokazala da možemo imati više održivih staklenih materijala u upotrebi, i da umetnički ateljei mogu biti razvojne laboratorije cirkularne ekonomije.

Reference