Cirkularna kreativna ekonomija i inicijativa kreativno staklo srbije

Hristina Mikić CEO Inicijative Creative Glass Serbia

Kreativna ekonomija je fenomen koji već dve decenije okupira pažnju javnosti, donosilaca odluka i praktičara. Opisuje je se kao spoj kulture, ekonomije, kreativnosti i tehnologije. Iako nema njene opšteprihvaćene definicije, „kreativna ekonomija se može razumeti kao sistem prizvodnje i potošnje proizvoda i usluga koji se temelje na kreativnom kapitalu – sposobnosti da se konceptualizuju ideje i originalno primene opšta i specifična znanja, te da se u toj simbiozi stvore inovativna, originalna, kvalitetna i prikladna dela i simbolički sadržaji. Za razliku od ekonomije znanja sa kojom se često poistovećuje, zasnovana je na „autorskom potpisu (orginalnosti) i njena dobra su kulturno kontekstualizovana.“¹

Dve glavne komponente kreativne ekonomije su estetizacija i kulturalizacija proizvoda, proizvodnih procesa i sadržaja. Prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), kreativna ekonomija je u 2022. godini činila oko 3,5% svetskog bruto domaćeg proizvoda, 3-21% međunarodne trgovine dobrima i uslugama, i generisala je oko 6,2% svetske zaposlenosti.²

Prema istom izvoru, u kreativnoj ekonomiji dolazi do sinergije sporta, nasleđa, turizma, trgovine, telekomunikacija i obrazovanja, što doprinosi održivom razvoju kao glavnom cilju Ujedinjenih nacija. Ipak, ove visoke stope rasta mogu imati i značajne negativne efekte na prirodno okruženje i održivi razvoj. Zato je tokom poslednjih nekoliko godina došlo do razvoja koncepta cirkularne kreativne ekonomije, sa ciljem da postigne cirkularnost proizvodnje i potrošnje kreativnih dobara i usluga. Taj novi koncept apostrofira održivost tj. odgovorno korišćenje resursa, i pravičnost tj. balansiranu raspodelu koristi i dobrobiti ostvarenih u kreativnoj ekonomiji.³

Cirkularna ekonomija podrazumeva regenerativni pristup resursima – uspostavljanje proizvodnih procesa koji će smanjiti potrošnju (ne)obnovljivih kapaciteta i dovesti do toga da se se „potrošeni“ proizvodi ne bacaju.⁴ Pojavili su se i nalazi istraživanja koja otkrivaju koliko kreativne delatnosti utiču na zagađenje životne sredine ⁵ U Velikoj Britaniji, na vrhu lestvice zagađivača su festivalska industrija i industrija zabave, arhitektura i građevinarstvo, modna industrija i striming servisi.

1. Mikić, H. (2022) Ka fer vrednostima kreativne ekonomije: stranputice i izlazi, u: Mikić, H., Mickov, B., Nova paradigma kreativne ekonomije, Novi Sad: Centar za kulturu „Miloš Crnjanski“; Paraćin: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije.

2. UNCTAD (2022) Creative Economy Outlook 2022, Geneve: UNCTAD.

3. Mikić, H. (2022a) Economic instruments and measures of cultural policy and fair practice: case of female artists and creative entrepreneurs in Serbia, in: Shabliy, E. et al. (Eds.) Gender Equity: Global Policies and Perspectives on Advancing Social Justice, London: Rowman & Littlefield, 39-57.

4. Mitrović, Đ., Pešelj, B. (2022) Cirkularna ekonomija: principi, merenje i implementacija, Beograd: Ekonomski fakultet.

5. Creative PEC, Climate Emergency: the path to net zero, London: Creative PEC, 2022.

Platforma „Creative Glass Serbia“ je komunikaciona platforma koja je posvećena stvaranju novih narativa o paraćinskom staklu, unapređenju znanja o kulturi upotrebe stakla, te memoralizaciju ličnih, kolektivnih i javnih sećanja. Deo platofrme je i „Vitrum“ sa oko 300 predmeta paraćinskog stakla. Fokus je na ručno duvanom i presovanom paraćinskom staklu za široku upotrebu i ugostiteljstvo. Obrada predmeta je zasnovana na standardima Sveta Evrope proisteklih iz Ljubljanskog procesa i Evropske strategije za kulturno nasleđe u 21. veku.

Dizajnirajući platformu, rukovodili smo se nekim od principa cirkularne ekonomije – R1: ponovno promišljanje i R3: ponovno korišćenje koji su rezultirali digitalinom transformacijom staklarstva, deljenjem i ponovnom upotrebom digitalnih sadržaja u audiovizuelnim delatnostima i digitalnoj umetnosti.

Neinvazivna digitalizacija stakla i set digitalnih alata koje smo koristili, te njihova konvergencija, doveli su nas do osmišljavanja metodologije koju smo nazvali „metaglas inženjering“. Ona je i ekološki prihvatljiva. U okviru celog projekta digitalizacije, digitalne rekonstrukcije (metaglas inženjeringom) su proizvele oko 5 tona ugljen-dioksida. Da su izrađivane i fotografisane fizičke replike predmeta, ugljenični otisak bi iznosio oko 100 tona ugljen-dioksida (obračun je izvršen prema Zier et al. 2021 i Carbon Footprint Calculator).

Kako je inicijativa transdisciplinarna i zastupa integrativni pristup kulturnom nasleđu, ideja je da se 3D modeli ne koriste samo za izučavanje paraćinskog staklarstva, već i kao matrice za izradu novih kalupa uz pomoć 3D štampača, kao i alat za digitalnu umetnost ili druge digitalne sadržaje. Digitalno modeliranje i 3D štampa kalupa ostavljaju ugljenični otisak od 3 tone po kalupu, dok tradicionalni način (izrada crteža, modelovanje skice, izrada kalupa) pravi ugljenični otisak od 6-10 tona (u zavisnosti od toga da li je kalup drveni ili metalni).

Forum kreativno staklo je bijenalni skup za razmenu iskustava u razvoju staklarstva i znanja o novim tendencijama. U 2022. godini, Forum se odvijao pod pokroviteljstvom Međunarodne godine stakla Ujedinjenih nacija, a u 2024. biće održan drugi forum, takođe u hibridnom formatu koji štedi oko 800 tona emisije ugljen-dioksida.

Laboratorija za kreativno staklo (Creative Glass LAB) je proistekla iz ekperimentalnog projekta Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije za podsticanje kreativnog preduzetništva „Creative Enteprenurship Serbia“ koji je bio među pet finalista za Uneskovu nagradu za kreativnu ekonomiju u 2021. godini. Laboratorija se zasniva na principima otvorenih inovacija i radu sa lokalnom zajednicom u Paraćinu, dizajnerima, umetnicima i mladima.

U Laboratoriji se staro staklo redizajnira uz pomoć tradicionalnih tehnika dorade i tako mu se daje nova upotrebna vrednost. Inspiracija su dezeni za šlifovanje i graviranje koji su u Paraćinu korišćeni tokom više od jednog veka. Između umetnika i lokalne zajednice, u kojoj je mnogo bivših radnika fabrike stakla, dolazi do intergenracijskih inovacija staklarskog majstorstva.

Laboratorija je do sada ugostila određene dizajnere i umetnike. Inspirisane tradicijom paraćinskog staklarstva, oni su osmislili pop-ap intervencije na staklu i kolekcije redizajniranih čaša. Redizajn zasnovan na tradicionalnim metodama (npr. poliranju lipovim drvetom, ručnom radu i sl.), od kojih su mnoge izbačene iz fabričke proizvodnje stakla, stvara ugljenični otisak od oko 0.1 kg po kilogramu stakla. Ako bi se predmet koji redizajniramo odlagao kao stakleni otpad (skladištio i prerađivao u industriji), to bi proizvelo devet puta veći ugljenični otisak, nego njegova transformativna upotreba kroz Laboratoriju za kreativno staklo. Sa ciljem zaštite životne sredine, Lab radi i na podizanju svesti o značaju smanjenja staklenog otpada, reciklaže i usvajanju novih životnih navika odgovornog korišćenja stakla.

Tekst je skraćeni izvod i glavni nalazi rada Mikić, H. (2023) Cikularna kreativna ekonomija: primer eksperimentalnog projekta Kreativno staklo Srbije.

Creative PEC, Climate Emergency: the path to net zero, London: Creative PEC, 2022.
Mikić, H. (2023) Ka kreativnoj ekonomiji u 21. veku: balans između kulture i ekonomije, u: Mickov, B. (ur.) Kultura oblikuje budućnost: inovacije, Beograd: Službeni glasnik
Mikić, H. (2023) Cirkularna kreativna ekonomija: eksperimentalni primer Kreativno staklo Srbije, Zeleni preokret: Cirkularna ekonomija umetnosti i kulture – zbornik radova (sa konferencije održane u Gradskoj biblioteci Čačak 28-29. septembra 2023. godine) / urednik B. Trifunović-Čačak: Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“.
Mikić, H. (2022) Ka fer vrednostima kreativne ekonomije: stranputice i izlazi, u: Mikić, H., Mickov, B., Nova paradigma kreativne ekonomije, Novi Sad: Centar za kulturu „Miloš Crnjanski“; Paraćin: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije.
Mikić, H. (2022a) Economic instruments and measures of cultural policy and fair practice: case of female artists and creative entrepreneurs in Serbia, in: Shabliy, E. et al. (Eds.) Gender Equity: Global Policies and Perspectives on Advancing Social Justice, London: Rowman & Littlefield, 39-57.
Mitrović, Đ., Pešelj, B. (2022) Cirkularna ekonomija: principi, merenje i implementacija, Beograd: Ekonomski fakultet
UNCTAD (2022) Creative Economy Ooutlook, Genve: UNCTAD