Završena medjunarodna rezidencija Laboratorija za kreativno staklo, Grza, Paraćin

18.10.2026. Završena je prva međunarodna rezidencija „Laboratorija za kreativno staklo“, održana na Grzi, u blizini Paraćina. Rezidencija je osmišljena kao spoj in situ poseta i eksperimentalnog radioničarskog rada, sa ciljem da učesnicima približi staklarsko nasleđe Pomoravlja i podstakne njegovo istraživanje kroz savremene kreativne prakse.

U okviru in situ poseta, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa istorijom staklarstva u Pomoravlju. Prva stanica bio je Zavičajni muzej Jagodina, gde ih je ugostila muzejska savetnica Jasmina Trajkov i upoznala sa počecima staklarstva u ovom regionu.

Druga stanica bila je voskarska radnja Ristić u Paraćinu. Snežana i Sladjana Ristić, predstavnice treće generacije ove zanatske porodice, upoznale su učesnike sa istorijom porodične radnje, kao i sa specifičnostima voskarskog zanata koji su negovali njihov otac Živojin i stric. Ova poseta imala je za cilj da podseti na značaj malih zanatskih radionica koje su nekada snabdevale Srpsku fabriku stakla voskom, neophodnim za primenu tehnike giloširanja čaša. Reč je o tehnici ukrašavanja čaša i drugih staklenih predmeta koja podrazumeva mašinsko graviranje, uz upotrebu voska kao zaštitnog sloja. Nakon poliranja i nagrizanja stakla kiselinom, vosak se uklanja, a na površini predmeta ostaje željeni ukrasni motiv. Tehnika giloširanja uvedena je u proizvodnju Paraćinske fabrike stakla početkom dvadesetih godina prošlog veka, a primenjivala se sve do pedesetih godina. Ovaj primer svedoči o nekadašnjoj povezanosti industrijske proizvodnje stakla i malih zanatskih radionica, čije je znanje i umeće predstavljalo važan deo lokalnog industrijskog i kulturnog nasleđa.

Treća tačka bila je poseta Milanu Stefanoviću u Glavici. Ugostio nas je u radionici i galeriji, svako od učesnika je probao na njegovoj mašini zajedno sa njim da izgravira neki motiv. Na kraju su svi na poklon dobili po jednu paraćinsku čašu stolovatu iz ugašene proizvodnje od pre 15 godina, sa svojim monogramom i izgraviranim krinovima. Krinovi su takodje uticaj češkog graviranja na Lanetov stil, od kojih je i sam učio, kada je još 1947. kao dečak od 13 godina došao u paraćinsku fabriku da uči zanat.

Učesnici su obišli i znamenitosti Paraćina – crkvu Sveta trojica, spomenik ratnicima palim u Prvom svetskom radu, a uz pomoć aplikacije “Oživi stari Paraćin” obišli su Paraćin kako je izgledao sredinom 30-ih godina prošlog veka.

U radioničkom delu predavanja i preznetacije su održali: Kalina Banka, Katarina Handlova, Ioana Stelea i Aleksandrija Ajduković, a posebni značaj za razumevanje paraćinskog staklarstva imala su izlaganja Slađane Popović i Biljane Đorđević nekadašnjih radnica pogona za ručno-trgovačko staklo u Srpskoj fabrici stakla, i one su govorile o radu starog pogona za duvano staklo i upoznale učesnike sa karakteristikama ručne proizvodnje stakla. U razgovoru je učestvovao i Igor Antić direktor proizvodnje u paraćinskoj fabrici, koji je učesnike upoznao o proizvodnji ambalaže u fabrici.

Tokom trajanja rezidencije, demonstracije je izvodio Momčilo Stojković negadašnji instruktor graviranja u paraćinskoj fabrici, koji je pokazao tajne graverskog zanata iz paraćinske fabrike, od oštrenja brusa do graviranja raznih motiva.

Održavanje Laboratorije za kreativno staklo sufinansirala je Evropska unija kroz projekat „Glassmaking tradition meets innovation“ i Švajcarska vlada, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Hartefakt fond.